Zgrada Radio Beograda Foto: Vesna Lalić/Radar
Zgrada Radio Beograda Foto: Vesna Lalić/Radar
Jubilej Radio Beograda

Tri minuta mira

1

Ove godine Radio Beograd obeležava stogodišnjicu postojanja. Emitovanje nije prestalo ni za vreme nemačke okupacije, kada je radijom upravljao Vermaht i u etar otišla nepoznata „Pesma mladog stražara“ koja je za svega nekoliko nedelja postigla neverovatan uspeh pod nazivom „Lili Marlen“ i postala legendarna

Oko elegične pesme ništa nije bilo unapred osmišljeno i isplanirano već su to bile okolnosti koje su se nizale jedna za drugom. Povezane sudbinom u razmaku od nekoliko decenija, nastajale su postepeno. Pesma mladog stražara je najpre doživela neuspeh da bi se u Ulici Miloša Velikog, nekadašnjem beogradskom korzou, kolo sreće okrenulo. Tek odatle se po celoj Evropi i do Severne Afrike čula i pročula legendarna melodija Lili Marlen. Ove godine spaja ih jubilej: 100 godina od postojanja Radio Beograda i 85 godina od izvođenja pesme.

Prva u nizu okolnosti desila se za vreme Velikog rata, jedne kišne noći u Berlinu, za mladog vojnika Hansa Lajpa. Pre nego što će krenuti na front, „u jednoličnosti koraka između sivog ragastola“, doletela su mu dva imena kao neki talisman: Lili i Marlen. Strah od smrti je nestao i Lajp je bio siguran da će se vratiti živ, a strofe pesme su nastajale jedna za drugom.

Pravi identitet Lili Marlen nije utvrđen sa sigurnošću, kao ni da li je pesma posvećena jevrejskoj glumici, Bečlijki Lili Frojd Marle. Prva pevačica koja ju je otpevala 1939. godine i sa kojom je identifikovana, bila je Lale Andersen. Ali tek kada ju je izvela Marlene Ditrih, melodija je otišla u pozadinu a glumičin glas postao simbol prepoznavanja. Za neke vojnike na frontu pesma je bila poslednja želja koju su imali i poslednje što su čuli. U Beogradu je, nakon bombardovanja, terora i brutalnosti nacističke Nemačke, bila omražena.

Slušanje pesme o mladom paru ispod fenjera, stražaru i njegovoj devojci Lili Marlen, o ljubavi i o smrti, zahvaljujući ogromnom dometu beogradske radio-stanice postalo je svakodnevni ritual za milione slušalaca sa obe strane severnoafričkog fronta

Kada je Nemačka 1941. godine okupirala Beograd, propagandne trupe su dobile naređenje da odmah krenu sa emitovanjem preko lokalnog radija. Kako je zgrada Srpske kraljevske akademije, u kojoj se nalazio studio Radio Beograda, oštećena u bombardovanju, grupa koja je bila zadužena za obnavljanje uselila se u deo tadašnjeg Ministarstva šuma i ruda. Sa petog sprata impozantne palate, oglasio se Vermaht preko „Soldatensender Belgrad“, koji je emitovao radio-program na nemačkom i srpskom jeziku. Pedesetak gramofonskih ploča koje su stajale na raspolaganju, nije bilo ni približno dovoljan fundus za dvadesetjednočasovno emitovanje.

Postoje različite verzije o tome kako je „Elektrola“ vinil iz Beča stigao do Beograda. Ono što je sigurno jeste da je u sanduku sa pločama koje su donete iz tamošnje radio-stanice bilo i originalno izdanje Pesme mladog stražara, označeno kao nepodobno i nepopularno. Sve što je nakon toga usledilo doprinelo je stvaranju ratne legende o „Lili Marlen“.

Marlen Ditrih
Marlen Ditrih Foto: kpa Publicity / United Archives / Profimedia
Novo vreme 17. avgust 1941
Novo vreme, 17. avgust 1941.

Melodiju koju je za reči pesme komponovao nacista Norbert Šulce, „Sender Belgrad“ je puštao više puta dnevno a popularnost joj je rasla munjevitom brzinom. Kada ju je vođa radija, poručnik Karl-Hajnc Rajntgen, zbog straha od represalija skinuo sa programa, stigle su poštom hiljade protestnih pisama sa zahtevom da se pusti pesma koja je budila čežnju za dalekim domom. Od avgusta 1941. godine Lili Marlen je emitovana svako veče u 21 čas i 57 minuta, pre poslednjih vesti koje su počinjale u deset sati uveče. Prema svedočenjima, tada je prestajala paljba sa svih strana fronta, uključujući i savezničke, nastalo bi zatišje i to bi bile jedine tri minute mira.

Od avgusta 1941. godine Lili Marlen je emitovana svako veče u 21 čas i 57 minuta, pre poslednjih vesti koje su počinjale u deset sati uveče. Prema svedočenjima, tada je prestajala paljba sa svih strana fronta, uključujući i savezničke, nastalo bi zatišje i to bi bile jedine tri minute mira

Radio-talasima se večerima iz beogradskog potkrovlja velelepnog zdanja u stilu akademizma, iz grada u kome su vršene paklene odmazde i uništenja, preneo u etar zvonki glas, ritam marša i oštar nemački jezik. Slušanje pesme o mladom paru ispod fenjera, stražaru i njegovoj devojci Lili Marlen, o ljubavi i o smrti, zahvaljujući ogromnom dometu beogradske radio-stanice postalo je svakodnevni ritual za milione slušalaca i sa obe strane severnoafričkog fronta. Nedeljno je stizalo i po deset hiljada pisama u redakciju, posvećenih ovom muzičkom fenomenu.

Sender Belgrad 1942
Foto: Wikipedia

Potražnja za pločom postala je masovna, a iznenadni uspeh iznenađenje i za Lale Andersen i za Hansa Lajpa: glumici se obratio vlasnik pansiona u kome je boravila kada je pesma emitovana leta 1941. godine, dok se autor uz čašu vina našao u jednom nemačkom bircuzu kada ju je iz dalekog Beograda čuo preko škripavog radija. Gde god da se pesma u Nemačkoj čula, prisutni bi ustali i pevali u horu. Novo izdanje ploče koje je Lale Andersen 1939. godine snimila u „Elektroli“ je prvo u istoriji nemačke muzike koje je dostiglo milion primeraka. Isključivo zahvaljujući „Vojničkom radio Beogradu“.

Zgrada Radio Beograda Foto: Vesna Lalić/Radar
Zgrada Radio Beograda Foto: Vesna Lalić/Radar

Međutim, nisu se svima dopali ovaj neočekivani razvoj događaja i vrtoglavi trijumf. Ministar propagande nacističke Nemačke Paul Jozef Gebels je sa sve većim gnevom posmatrao uspeh Lili Marlen i konačno je zabranio 1942. godine. Zagovornik „totalnog rata“ smatrao je poražavajućim da nešto na bilo koji način može da izazove sentimentalnost kod nemilosrdnih nemačkih vojnika. Osim toga, bilo mu je poznato da je Lale Andersen bila u kontaktu sa izbeglim Jevrejima iz Nemačke. I to u vreme masovnih progona Jevreja, kada su sa Logora Sajmište na hiljade beogradskih Jevrejki i njihove dece odvođeni kamionom dušegupka u jezivu smrt. I ne samo oni.

Ministar propagande nacističke Nemačke Paul Jozef Gebels je sa sve većim gnevom posmatrao uspeh Lili Marlen i konačno je zabranio 1942. godine. Zagovornik „totalnog rata“ smatrao je poražavajućim da nešto na bilo koji način može da izazove sentimentalnost kod nemilosrdnih nemačkih vojnika

Ali je kod slušalaca čini se ipak preovladao instinkt za životom i iz njega proistekla želja za mirom, protesti su se nastavili i pesma je uvrštena u redovni programa, sve do oktobra 1944. godine.

Punih osam decenija od ovog događaja, kome je svedočio Beograd, buknuli su nasilje i rat širom sveta. Kao da iznova nije jasno koliko života mogu da spasu tri minuta mira.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

1 komentar
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 66

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 21

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 49

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]