Pitanje možda jeste retoričko, ali ga valja postaviti, makar radi pojašnjenja nečega već očiglednog – kako je moguće da se s jedne strane mišljenje Venecijanske komisije, koje na 26 strana popisalo devet spornih rešenja predviđenih Mrdićevim zakonima, u delu srpske javnosti tumači u duhu napisanog, kao kritičko, a da ga vlasti sagledavaju kao „fer, konstruktivno i izbalansirano“, kako su, recimo, isprva govorili predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić ili ministar za evropske integracije Nemanja Starović? No, pre odgovora, čitaoce valja podsetiti da su mišljenje VK po pitanjima izmena i dopuna seta pravosudnih zakona tražili upravo – ljudi na vlasti. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, bivši predsednik Demokratske stranke i nekadašnji predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina Bojan Pajtić za Radar kaže da je taj gambit naprednjaka verovatno posledica lošeg proračuna, ali da će i režim i Srbiju skupo koštati.
„Mišljenje VK nije obavezujuće, ali je reč o konsultativnom telu Saveta Evrope koje ima ogroman autoritet po pitanjima vladavine prava. Rečju, njeno mišljenje ima specifičnu težinu, i nije slučajno što Evropski parlament i Evropska komisija većaju i donose odluke s obzirom na ono što VK kaže. Pretpostavljam da je režim u Srbiji računao na to da može da izlobira njeno pozitivno mišljenje, ali se očigledno prevario. Da se ne lažemo, i bez mišljenja VK se znalo da je svrha Mrdićevih zakona podrivanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Njima je pre svega trebalo obesmisliti i relativizovati Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, a potom njegove ostatke staviti pod šapu Nenada Stefanovića, glavnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koji je samo jedan u nizu lokalnih režimskih tužilaca u državi. Ali, eto, sada na papiru imamo da i ljudi van Srbije znaju da su Mrdićevi zakoni doneti kako bi se ministri Vlade Srbije zaštitili od krivičnog gonjenja. To nas čini presedanom na evropskom nivou, doduše neslavnim, jer ne samo da niti jedan funkcioner vladajuće stranke ne može odgovarati pred sudom, nego sad treba menjati zakone, transformisati tužilaštva i ukinuti institucije kako bi uopšte izbegli sedenje na optuženičkoj klupi“, kaže Pajtić za Radar.
Posledice su stigle vrlo brzo. Komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da će finansijska pomoć Srbiji, predviđena Planom rasta za Zapadni Balkan, biti obustavljena, a sledeći mogući koraci predviđaju i preusmeravanje 1,6 milijardi evra drugim zemljama kandidatkinjama.
Svaki put kad su nam radikali na vlasti, naši odnosi s međunarodnom zajednicom i susedstvom se pogoršaju. To počne s obustavom saradnje, razvija se u vidu ekonomskih poteškoća kakve je najavila Kos, a okonča se sankcijama i izolacijom. Deluje mi da vlast to zna i da svesno galopira u tom smeru. To je cena bežanja od pravne odgovornosti, ne samo ministara, nego svih članova i simpatizera naprednjaka. Taj beg je neostvariv bez ukidanja vladavine prava. Lako zaboravljamo da je predsednik republike u potpunosti zloupotrebio ustavnu nadležnost pomilovanja lica koja su optužena za neko krivično delo. Četvorica razbojnika koja su gotovo zdrobila vilicu studentkinji Ani Vučak tako su se našla na slobodi, a isto važi i za devojku koja je kolima nasrnula na drugu devojku i direktno joj ugrozila život. Možda bi isto tako pomilovao i svoje ministre, ali bi time priznao da su krivi za dela koja im se stavljaju na teret. Umesto toga, pomoću Mrdićevih zakona želi da spreči samo njihovo procesuiranje. Jer, njihova primarna svrha je rasturanje JTOK-a, ali sekundarna je jednako važna – izmenama hijerarhije, prigovori tužilaca koji žele da poštuju slovo zakona u nekom postupku neće biti upućeni posebnoj komisiji pri Republičkom javnom tužilaštvu, već će završiti kod onih nadređenih tužilaca koji su uopšte naložili protivzakonito postupanje. Tužioci će se žaliti onima koji su ih sprečili da posao rade kako treba. To je vezivanje i ruku i nogu.
Dan nakon izjave komesarke, ministar Starović je rekao da će sve preporuke Venecijanske komisije ipak biti primenjene, i to do kraja maja. Opozicija je ranije predložila ništenje Mrdićevih zakona koje se izvesno neće desiti. Da li očekujete nove izmene i dopune pravosudnih zakona, verovatno sporne, ili nas očekuje nova runda odugovlačenja?
Da je ovoj vlasti stalo do vladavine prava, ne bi te zakone ni donosila. Ili bi, u najgorem slučaju, u roku od jednog dana zakazala sednicu Narodne skupštine i na njoj Mrdićeve zakone stavila van snage. Znate, mesec dana je dug period. Dovoljno dug, recimo, da vlasti dovrše procese dekonstrukcije neposlušnih delova tužilaštava, malo dobiju na vremenu, a onda opet naprave nekog pravnog Frankenštajna koji će u važnim tačkama odudarati od principa zakonitosti rada državnih institucija. Ovom režimu stalo je do dve stvari – da neograničeno pljačka i da za to niko ne odgovara. Sve ostalo – evropski put Srbije, sredstva iz Plana rasta čiji bi beneficijari bili građani Srbije, i tako dalje – u desetom je planu, a ne u drugom. To je zaista veleizdajnička politika i građani su toga svesni. Na sledećim parlamentarnim izborima se s time mora raskrstiti, uz lustraciju i mere oduzimanja imovine stečene kriminalom.
Da je režimu stalo do vladavine prava, Mrdićeve zakone ne bi ni donosila. Ili bi, u najgorem slučaju, u roku od jednog dana zakazala sednicu Narodne skupštine i stavila ih van snage. Nažalost, stalo mu je do dve stvari – da neograničeno pljačka i da za to niko ne odgovara. Sve ostalo je u desetom planu
Uprkos tobože dobroj volji, VST početkom prošle nedelje na dnevni red nije stavio primenu jedne od preporuka VK – one da tužioci budu upućeni u JTOK kako bi se borba protiv organizovanog kriminala nastavila. U međuvremenuuputio tužioce, ali ne oni koji su vodili najosetljivije predmete.Koja se poruka time šalje optuženima, koja domaćem biračkom telu, a koja EU?
Poruka je uvek i svima ista, a lepo ju je pre neki dan sažeo Vojislav Šešelj, rekavši da se Vučić u potpunosti vratio na svoju patriotsku poziciju. Po sebi zvuči benigno, ali to je ipak rekao Šešelj o Vučiću. Kontekst je odmah drugačiji. Proevropska agenda se više neće poštovati, osim možda u medijima, kako bi se uoči izbora izbegle sankcije i izolacija, koje bi glasače previše podsećale na devedesete. Režim će „teranje po svom“ proglašavati za patriotsko ponašanje i očuvanje suvereniteta, dokle god to može, a da istovremeno ne uplaši biračko telo mogućim realnim posledicama takve politike. Jednom smo ih osetili, i to kad su socijalisti i radikali prethodni put bili na vlasti. Pazite, Ustavni sud godinama ne reaguje na izborne krađe, ali mu je sada bilo dovoljno nekoliko sati da interveniše u izbore za VST. Cilj takvog postupanja očigledno nije jačanje demokratije u Srbiji, nego zaštita statusa polubogova. Ideja je da status predsednika države uživaju svi članovi SNS-a, u meri u kojoj to mogu. Linija ispod koje iz njihove perspektive ne sme da se ide je pravna nedodirljivost. Nevolja je što s ove druge strane ostaju svi ostali građani Srbije. Takva situacija nije održiva.
Nad Srbijom kruži bauk izmena i dopuna izbornih zakona, prema predlogu poslanika Miroslava Petrašinovića. Petrašinovićevi zakoni promovišu se kao implementacija ODIHR-ovih preporuka iz 2023. godine – doduše, njih pet od ukupno 25. Očekujete li, s obzirom na ujdurmu koju su proizveli Mrdićevi zakoni, da i Petrašinovićevi budu usvojeni jednako lako?
Najvažnije je da će sigurno biti usvojeni. Glavna klopka koju sadrže je ideja da RIK mora da izda sertifikat kontrolorima kako bi mogli da obavljaju svoju dužnost. Pomalo perfidno, primena te mere predviđena je za 2028. godinu, čime je trebalo umiriti studente, opozicione partije i protivrežimsku javnost Srbije. Ali, ko misli da ovakva vlast neće, trenutka kada se ta mera bude našla na dnevnom redu parlamenta, jednim prostim amandmanom pomeriti vreme primene unapred, u aktuelni period, vara se.
Ideja je da status predsednika države uživaju svi članovi SNS-a, u meri u kojoj to mogu. Linija ispod koje iz njihove perspektive ne sme da se ide je pravna nedodirljivost. Nevolja je što s ove druge strane ostaju svi ostali građani Srbije
Šta je SNS-u bitnije – da odbrani Mrdićeve zakone ili usvoji Petrašinovićeve?
Čini mi se da su ovi drugi bitniji, jer je jasno da se sprema jedna grandiozna izborna krađa. RIK jednom delu kontrolora i članova biračkih odbora iz redova opozicije neće dati sertifikat, pa kontrolori studentske liste i opozicije neće moći da pokriju značajan broj biračkih mesta, i eto problema. To je najveća podlost koju su do sada smislili.
U planu su i izmene i dopune Krivičnog zakonika, još od vremena kada je Aleksandar Vulin bio ministar policije govori se o novom Zakonu o policiji, a priprema se i usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih stranaka. Da li će vlast ovim promenama legislative i zakonski zaokružiti autokratiju?
Ne postoji niti jedan pravni propis koji će ova vlast doneti i usvojiti, a koji će omogućiti fer i poštene izbore. Uostalom, videli smo kako su prošle intervencije u medijsko i pravosudno zakonodavstvo. Ovo je jedan razbojnički režim koji zakone koristi kako bi onemogućio svoju smenu. Posledica takvog stanja je rast agresije i to već postaje opasno. Jer, niko neće prihvatiti izbore na kojima će Aleksandar Vučić na silu proglasiti pobedu, a Vučić neće prihvatiti da mirno ode s vlasti. Nasilje je radikalima imanentno. Uputio bih zainteresovane čitaoce na doktorsku disertaciju Lidije Terek koja je pre dve godine odbranjena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autorka u njoj naučnim metodama dokazuje da je s dolaskom tadašnjih radikala devedesetih i istih tih ljudi kao naprednjaka 2012. na vlast paralelno počeo i proces porasta nasilja. Ne samo vršnjačkog, ne samo porodičnog, nego svakog. Korelacija postoji i jasna je. Govor mržnje, angažovanje huligana, prebijanje neistomišljenika, izjave predsednika poput one: „Tuci koga god hoćeš, ali u svojoj kući“… sve to skupa dovodi do ohrabrivanja nasilničkog ponašanja. U takvim okolnostima, masovna ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju samo su prirodna posledica naprednjačkog vrednosnog mejnstrima. Sezona lova na svakoga ko nije naprednjak je sve vreme otvorena.
Opozicione stranke ne mogu sebi da dozvole da na izbore izađu same ili u nekoliko kolona. Ako tako doprinesu rasipanju glasova, bes građana prema njima biće veći nego bes prema SNS-u. Dakle, ili podrška studentskoj listi ili slivanje u jednu listu
Vlasti su probale da plasiraju afirmativne teme, poput plana „Srbija 2030“ i Ekspa, ali se one nisu zapatile. Sada su se okrenule negativnoj kampanji blaćenja, kleveta i pretnji. Kao da ne igraju za gol više, nego za odlaganje utakmice?
Oni ne igraju čak ni za opstanak u ligi, nego za to da im se klub ne zatvori, a da rukovodstvo ne završi u zatvoru, gde i pripada, pošto dosadašnji tok političke lige Srbije nije tekao zakonito, što i oni vrlo dobro znaju. U očiglednoj su panici. Kontrolišu gotovo celokupnu medijsku scenu, raspolažu bezobalnim resursima za kupovinu glasova, na vlasti su na svim nivoima i čovek bi očekivao malo više samouverenosti. Ali, pošto svakodnevno rade sondaže javnog mnjenja, svesni su da je raspoloženje velikog broja građana Srbije prema njima apsolutno negativno. Sada im je važnije da uplaše protivnike i obeshrabre njihovu mobilizaciju nego da inspirišu svoje glasače. Njihovo ponašanje je kukavičko i histerično, jer se na čelu režima nalazi histerična kukavica. Aleksandar Vučić je jedna histerična kukavica koja ne može da podnese pomisao da će nekada za nešto odgovarati, a izgradio je sistem u kojem, čim ga malo zagrebete, ne možete da ne nađete njegove prste. Već sada je jasno da će se u jednom trenutku pojaviti kolone zaštićenih svedoka koji će želeti da sačuvaju svoju slobodu ili skrate zatvorsku kaznu tako što će, narodski rečeno, pevati. Uostalom, kad je pala nadstrešnica, optužena Jelena Tanasković je odmah rekla da je Vučić lično zadužio Gorana Vesića da prati sve infrastrukturne radove. Što se Vučić više kuraži, to je više u panici. Onaj ko stalno ponavlja da ga nije strah, sasvim izvesno je u dubokom strahu. Onaj ko se ne plaši nema potrebu da druge na to podseća.
Da li se strahom od gubitka vlasti mogu objasniti i neregularnosti koje su pratile, recimo, izbore za studentski parlament Medicinskog fakulteta u Beogradu, ali i drugde?
Naravno. Mislim da Vučić i sebe ubeđuje da je u nekakvoj neosvojivoj tvrđavi, nalik na Ćacilend, ali je zapravo okružen kulom od karata. Ljudi donedavno nisu mogli da zamisle da SNS bilo gde može da izgubi. Sada veliki broj ljudi ne može da zamisli da ta stranka ponovo negde pobedi, uz minimum regularnosti. Na izborima za studentski parlament Pravnog fakulteta u Novom Sadu, studenti koji su deo studentskog pokreta osvojili su 499 glasova, a „studenti koji žele da uče“ svega 27. Do pre dve godine, situacija nije bila takva. Drugim rečima, više od devedeset odsto generacije koja ima između 18 i trideset godina sada je protiv ovog režima. Takvi podaci jedne ohrabruju, a druge obeshrabruju. Utisak da je grudvica snega dovoljna za ogromnu lavinu koja bi počistila SNS uopšte nije neutemeljen.
Mislim da predsednik i sebe ubeđuje da je u neosvojivoj tvrđavi, nalik na Ćacilend, ali je zapravo okružen kulom od karata. Ljudi donedavno nisu mogli da zamisle da SNS može da izgubi. Sada veliki broj ljudi ne može da zamisli da ta stranka ponovo negde pobedi, uz minimum regularnosti
Predsednikove najave o julskim izborima neki tumače upravo kao dizanje morala naprednjačkom glasačkom telu, donekle zbunjenom stalnim povicima da se Vučić plaši. Neki ga vide kao probni balon za javno mnjenje, a neki, poput Zdravka Ponoša, kao taktiku kojom vlast želi da protivnike istera na čistac. Da li postoji šansa da se na birališta izađe u letnjim mesecima ili će to biti, kako Vučić kaže, „kad državi odgovara“?
Poistovetio se s Lujom XIV, izgleda, najpoznatijim po rečima: „Država, to sam ja.“ Prvo, ne postoje izbori koji odgovaraju državi. Da postoje i da se on vodi javnim interesom, parlamentarni izbori bi u poslednje dve godine bili raspisani bar dva puta – neposredno nakon pada nadstrešnice i nakon protesta 15. marta. Da se vodio javnim, a ne ličnim interesom, ne bi ih pre drastičnog gubitka političkog rejtinga raspisivao na svakih godinu i po dana da bi konsolidovao vlast. A budući da se vodi isključivo svojim interesom, izbori u julu su mogući. Ne mislim da mu je najava izbora potrebna da bi saznao, recimo, ko je na studentskoj listi. Nemoguće je da uz sve zloupotrebe BIA, korišćenje softvera poput Pegazusa i činjenice da su mnogi studentski plenumi neretko bili prisluškivani dok su se održavali, već ne zna dosta toga o situaciji u protivrežimskom bloku. Stvar je mnogo životnija i prozaičnija – mnogi birači SNS-a su ucenjeni korisnici socijalnog osiguranja, mnogi su penzioneri koji zbog niskih penzija i životne dobi jednostavno nisu u mogućnosti da napuste svoje boravište u letnjim mesecima. S druge strane, mnogi ljudi koji će glasati protiv SNS-a su u situaciji da mogu da odu na odmor. Ali, ako je to Vučićev rezon, mislim da zanemaruje i ogromnu spremnost građana da svoje letnje planove promene kako bi izašli na svoje biračko mesto i sprečili fašizaciju društva.
Ona dugo traje?
Sada je u finalnim fazama u kojima je moguće da grupa batinaša doslovno kidnapuje nekoga i prebije ga, što se desilo u beogradskom naselju Resnik. O medijima i da ne govorim. U Musolinijevoj Italiji postojali su fašisti čiji je zadatak bio da političke neistomišljenike za vreme govora zaspu fekalijama. U Vučićevoj Srbiji, to rade praktično sve televizije.
Da se Vučić vodi javnim interesom, parlamentarni izbori bi u poslednje dve godine bili raspisani bar dva puta – nakon pada nadstrešnice i protesta 15. marta. Da se ne vodi isključivo ličnim interesom, ne bi ih pre gubitka rejtinga raspisivao na svakih godinu i po dana da bi konsolidovao vlast
S druge strane, redovni predsednički izbori će se održati idućeg proleća, a tokom 2027. će se održati i Ekspo koji je koruptivna hobotnica. Da li se vlasti ipak isplati da čeka?
Pokušaću da razmislim kriminogenim mozgom šefa države, ali ne znam hoću li uspeti. Rekao bih da je za njega bolje da ih održi tokom leta, iz razloga koje smo pobrojali. Ako s izborima sačeka, to samo znači da su naprednjaci odlučili da ukradu još koju milijardu evra iz projekta Ekspo i da potom pokušaju da unište tragove i dokaze o svojim krivičnim delima. To nije nemoguće, budući da je ipak reč o organizovanoj kriminalnoj grupi koja se predstavlja kao stranka. I svedoci smo da, što se više plaše, to donose pogrešnije odluke, čak i po sebe. Ako izbori budu dogodine, SNS će svoju sve manju popularnost vezati za predsedničkog kandidata, a nema tog pojedinca koji može da popuni Vučićeve cipele. Isto tako, ukoliko bi se istovremeno održavali predsednički i parlamentarni izbori, trenutni predsednik ne bi mogao da imenuje mandatara. Siguran sam da već sada razmišljaju o kupovini pojedinih poslanika kako bi namakli većinu u republičkom parlamentu. Za takav zločinački poduhvat, neophodno im je da Vučić bude na mestu predsednika države, da bi mogao da odugovlači proces davanja mandata listi oko koje se okupila većina u parlamentu, a jasno je da će tu većinu činiti poslanici koji preziru aktuelni režim.
Ako izbori budu 2027, to znači da su naprednjaci odlučili da ukradu još koju milijardu evra iz projekta Ekspo i da potom pokušaju da unište dokaze o svojim krivičnim delima. To nije nemoguće, budući da je ipak reč o organizovanoj kriminalnoj grupi koja se predstavlja kao stranka
Da vam je neko pre godinu dana rekao da javnost i dalje neće znati kako će na izborima izgledati protivrežimski blok, da li biste bili iznenađeni?
Bio bih, jer alternative nema. Opozicione stranke ne mogu sebi da dozvole da izlaze same ili u nekoliko kolona. Ako na taj način doprinesu rasipanju glasova, bes građana prema njima biće veći nego bes koji osećaju prema SNS-u. Dakle, ili podrška studentskoj listi ili slivanje u jednu listu. Sada imamo iskustvo iz Mađarske iz kojeg ima štošta da se nauči. Doduše, imali smo ga i u Srbiji, kada je SPO 2000. godine odlučio da ne bude deo DOS-a, da bi koju godinu kasnije postao potpuno marginalizovan, iako je u pobunama s početka devedesetih bio nezaobilazan opozicioni faktor.
SNS je najavio veliki Beogradski miting za 28. jun. Šta očekujete od njega?
Nema tog narativa koji može da vlast spreči od propasti ako je ona već u slobodnom padu. Ispravljanja nema. Predugo su na vlasti, što bi po sebi bio problem i za poštenije ljude, ali su oni uz to nakarikali i na stotine afera, a svaka od njih bi pojedinačno bila dovoljna za pad Vlade u iole demokratskoj državi. Ono što ih je držalo na vrhu je nezajažljiva glad za bogaćenjem. Ukrali su na stotine milijardi evra, naočigled svih nas. S obzirom na pobunu u društvu, pročestili su se akti nasilja, kojih je bilo i ranije, a sistem koji opstaje na parazitiranju mnogih više ne može da preživi, ovakav kakav je. Ni popularne narodne pevačice više ne mogu da razmrdaju prisutne na skupovima SNS-a. Svi su smrknuti ili pod kapuljačama i maskama, jer su naterani da budu tu. Nasuprot tome su vedra, bistrooka lica studenata i zborova. Jasno je na čijoj je strani pobednički zamah. I Milošević je pao kad je postalo sramota glasati za SPS.
