Beogradska filharmonija (BGF) već dve godine apeluje da njen direktor mora da bude izabran na javnom konkursu, jer samo tako se obezbeđuju transparentnost, odgovornost i minimum poverenja između osnivača i institucije. Umesto toga, kolektiv je dobio nametnuto rešenje, bez objašnjenja, bez konsultacija i bez uvažavanja mišljenja zaposlenih. Zato je odluka Vlade RS da Bojan Suđić bude imenovan za vršioca dužnosti direktora BGF naišla na jak otpor njenih članova. Za njih je to, kako su istakli, moralno neprihvatljivo kadrovsko rešenje. A to je odavno bilo poznato i čelnicima Ministarstva kulture.
Povodom ovog nametnutog imenovanja, kolektiv BGF je održao konferenciju za medije na kojoj su detaljno obrazloženi razlozi zbog kojih Suđić nema njihov legitimitet. O njemu nisu pričali kao o dirigentu, nego kao o rukovodiocu. Jer, u prošlosti jeste povremeno sarađivao s orkestrom, ali ne kao stalni gostujući dirigent kako piše u njegovoj biografiji. Poslednji put je u ovoj instituciji dirigovao 2005, tako da već 20 godina nema nikakav stvarni kontakt s Filharmonijom i, prema navodima zaposlenih, ne poznaje njeno stanje, kapacitete, probleme ni potencijale.
Pre svega se problematizuju njegovi upravljački i programski dometi. I pored činjenice da u biografiji ima gotovo dve decenije rukovođenja ansamblima Muzičke produkcije RTS, kolektiv BGF smatra da rezultati tog rada nisu pokazali umetnički ili institucionalni iskorak. Naprotiv, u javnosti i stručnim krugovima nisu prepoznati relevantni programski koncepti, niti kontinuirani umetnički uspesi koji bi opravdali takvu reputaciju. Prema njihovoj oceni, rezultat tog višedecenijskog rada nije bio uspon institucija, već isključivo uspon jednog čoveka, što BGF jasno odbija kao model.
Čak 102 člana kolektiva Beogradske filharmonije uputili su pisma predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije, s tri zahteva: poništavanje odluke o imenovanju v.d. direktora Bojana Suđića, omogućavanje konsultacija s predstavnicima BGF-a radi direktonog dijaloga, kao i donošenju odluke kojom bi se Ministarstvu kulture naložilo da sprovede javni konkurs na transparentan i zakonit način
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da je Bojan Suđić s Dragoslavom Bokanom jedan od osnivača takozvane Srpske filharmonije. Delatnost ovog orkestra, prema oceni kolektiva BGF, fokusirana je na projekte koji se u muzičkoj branši nazivaju tezge, bez jasne umetničke misije i bez ambicije da ozbiljno doprinesu razvoju umetničke scene. Posebno se ukazuje na to da sam naziv tog ansambla dovodi publiku u zabunu i zabludu, zbog čega Beogradska filharmonija odbija svaku vrstu povezivanja s tim orkestrom.
Kao još jedan primer stavljanja ličnih interesa ispred institucionalnih, zaposleni navode i Suđićevo delovanje tokom mandata umetničkog selektora Bemusa, kada je angažovao svoj privatni ansambl Virtuozi na otvaranju i zatvaranju festivala. Takva praksa, prema mišljenju BGF, nije prihvatljiva u profesionalnim okvirima u kojima Filharmonija funkcioniše.
Posebnu težinu ima i činjenica da je svoj mandat direktora Simfonijskog orkestra i umetničkog direktora Muzičke produkcije RTS završio uz sudsku odluku u čijem obrazloženju stoji da je odgovoran za mobing nad zaposlenim iz Narodnog orkestra ove ustanove. To dodatno pojačava zabrinutost za radnu atmosferu i profesionalnu sigurnost ansambla. U instituciji kao što je BGF, u kojoj su kriterijumi izuzetno visoki a unutrašnji odnosi zasnovani na poverenju i jasnim pravilima, ovakva reputacija smatra se ozbiljnim rizikom.
Iz BGF su zamolili Bojana Suđića da odustane od funkcije v. d. direktora njihove kuće. Umesto toga, on im je odgovorio pismom u kojem je naglasio da u njegovoj karijeri nema ničega što bi na bilo koji način moglo da ga profesionalno i moralno diskredituje
Imenovanje Bojana Suđića doživljava se kao političko, a ne kao profesionalno rešenje. Posebno ako se ima u vidu, iako se BGF na to nije osvrtala, da je pružio javnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću potpisom u kampanji „Srbija ne sme da stane“, nakon čega je odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge. Tako je postao samo jedan u nizu lojalnih kadrova koje vlast postavlja na čelo ustanova kulture.
Iz BGF su zamolili Bojana Suđića da odustane od funkcije v. d. direktora njihove kuće. Umesto toga, on im je odgovorio pismom u kojem je naglasio da u njegovoj karijeri nema ničega što bi na bilo koji način moglo da ga profesionalno i moralno diskredituje i između ostalog naveo: „Ukoliko su stručnost i reference elementi koji su značajni za izbor na rukovodeće mesto u Beogradskoj filharmoniji, verujem da po svim parametrima moji bitno nadilaze sve prethodnike na ovom mestu u poslednjih trideset pet i više godina.“ Uz konstataciju da je ceo život posvetio muzici i da se ne bavi politikom, istakao je da su o njemu „netačne i prezirne reči“ sastavljali oni koji nemaju ni deo njegovih ostvarenja, „zaogrnuti u grupu bez osećanja pristojnosti, poštovanja, principa istinitosti i odgovornosti“.
Drugim rečima, ne odustaje. Ali, ne odustaje ni Beogradska filharmonija koja nije tražila privilegije, već pravila – javni konkurs, jasnu strategiju i menadžment koji razume kako se postižu i čuvaju vrhunski umetnički rezultati. Jer, pravila u BGF nalažu da šefa-dirigenta direktno bira orkestar glasanjem. A direktora bira Upravni odbor na konkursu, s tim što i orkestar glasa za najboljeg kandidata jer su uključeni u javnu raspravu nakon iznesenih ekspozea. Iako je njihov predlog savetodavan, uvek se uvažavao. Zato poruka BGF nije pobuna, već ozbiljno upozorenje da kada institucija koja simbolizuje profesionalizam ostane bez sluha kod države, problem više nije u orkestru, već u sistemu koji ne ume da prepozna i zaštiti sopstvene vrednosti.
Nakon pisma Bojana Suđića, članovi Beogradske filharmonije su izdali saopštenje u kojem su potvrdili svoje jasno protivljenje odluci o njegovom imenovanju za v. d. direktora njihove kuće koja je, podsetili su, institucija kulture od nacionalnog značaja. Tim povodom, 102 člana kolektiva Beogradske filharmonije, što čini 89,5 odsto zaposlenih u toj instituciji, uputili su pisma predsedniku Vlade i predsedniku Republike Srbije, s tri zahteva: poništavanje odluke o imenovanju v.d. direktora Bojana Suđića, omogućavanje konsultacija s predstavnicima BGF-a radi direktonog dijaloga, kao i donošenju odluke kojom bi se Ministarstvu kulture naložilo da sprovede javni konkurs na transparentan i zakonit način, kako je ranije najavljeno.
Saga se nastavlja.
