Po dolasku u Srbiju Majkl Davenport 2010. godine, u cipelama ambasadora Velike Britanije svedočio je kako SNS preuzima vlast uz podršku Brisela. Sedam godina kasnije, 2017, napuštajući Beograd sa funkcije šefa delegacije Evropske unije, jasno je razumeo da političke elite na najvišem nivou ne žele ni nezavisno pravosuđe ni medije i da fundamentalno ne dele vrednosti Unije.
Dok u beležnici uspeha stoji da je nakon katastrofalnih poplava 2014, brzo osigurao 30 miliona evra sredstava EU za obnovu škola i kuća u Obrenovcu, Svilajncu, Paraćinu, Trsteniku, zbog čega je dobio i priznanje Ljubostinjsku rozetu, te da je odobrio 35 miliona evra EU za izgradnju novog Žeželjevog mosta u Novom Sadu, mnogi će pamtiti kako su ga radikali „dočekali“ u Skupštini Srbije.
Danas, kada u Briselu samo onaj ko okreće glavu ne želi da vidi ono što je pre deceniju Davenportu bilo savršeno jasno, on ističe da su građani Srbije protestima dokazali da su više nego ikada posvećeni suštinskim vrednostima Unije.
„Mojih sedam godina u Srbiji me je uverilo da vaša zemlja ima prosperitetnu budućnost kao deo evropske porodice naroda. Tokom poslednje dve godine, milioni građana Srbije, inspirisani vašim studentima, pokazali su celom svetu da su više nego ikad posvećeni izgradnji pravednijeg društva zasnovanog na vrednostima koje su temelj i Evropske unije – vladavini prava, demokratskoj odgovornosti, nezavisnosti pravosuđa i slobodi medija“, u razgovoru za Radar podvlači Davenport, koji se od aktivne diplomatije oprostio 2024, odlazeći sa pozicije šefa misije OEBS-a u Prištini, pa razume i temu Kosova u briselskoj stabilokratskoj računici prema Srbiji. I bez obzira na komentare EU ili preporuke OEBS-a, Davenport i danas zaključuje – nema političke volje za stvarne promene.
EU i OEBS već dve decenije insistiraju na reformskom procesu u Srbiji, ipak zemlja je u stanju kakvo vidimo danas. Da li su Unija i OEBS realistični ili naivni kada je reč o sagledavanju pristupa srpske vlade reformama?
Postoji široko rasprostranjeno razočaranje sporim tempom reformi u Srbiji – pre svega među građanima Srbije. Iako je pristupanje EU bio deklarisani cilj uzastopnih srpskih vlada, godišnji izveštaji Evropske komisije o Srbiji postali su sve kritičniji. U najnovijem izveštaju, objavljenom u novembru, EU je ukazala na antievropsku retoriku na najvišim političkim nivoima, široko rasprostranjenu korupciju, nedostatak demokratske odgovornosti i prekomernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata. Isti izveštaj je takođe naglasio neuspeh Srbije da sprovede preporuke OEBS-a o reformi izbornog sistema. Nedavni lokalni izbori pokazali su kakvu štetu ovaj neuspeh nanosi srpskoj demokratiji.
OEBS sprovodi treninge, daje preporuke. Evropska komisija „sipa“ novac u Srbiju, ali ishod je veoma ograničen sa tačke gledišta demokratskog upravljanja. Samo jedan od indikatora je da SNS režim koristi kontrolu medija da potpuno javno rehabilituje i ratne i druge kriminalce.
OEBS ima dokazan uspeh u efikasnoj podršci reformama kada postoji politička volja za stvarne promene. Nažalost, politički interes u Srbiji težio je koncentraciji moći, kontroli medija, potkopavanju nezavisnih institucija i ometanju organizacija civilnog društva koje nastoje da ojačaju vladavinu prava. Videli smo primere u drugim zemljama regiona kako političari nagrađuju ili čak slave kriminalno ponašanje, uključujući i Srbiju. Politička kontrola medija i slabosti u pravosudnom sistemu sve ovo olakšaju. Ohrabrujuće je to što građani koji se protive takvom ponašanju u Srbiji sve više dižu glas.
Politički interes u Srbiji težio je koncentraciji moći, kontroli medija, potkopavanju nezavisnih institucija i ometanju organizacija civilnog društva koje nastoje da ojačaju vladavinu prava
U pravu ste da je EU pružila ogromnu finansijsku podršku Srbiji u poslednjih nekoliko godina kako bi pomogla u napredovanju ekonomskih, društvenih i političkih reformi neophodnih za članstvo u EU. Međutim, nedavno je komesarka EU za proširenje Marta Kos rekla da je EU sve više zabrinuta zbog „zakona koji potkopavaju pravosuđe, suzbijanja demonstranata i mešanja u nezavisne medije“. Zato Evropska komisija procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za dalju finansijsku podršku. Članovi Evropskog parlamenta, takođe, postaju sve više kritički nastrojeni prema srpskim vlastima i zahtevaju da se sredstva EU za Srbiju zamrznu dok se ne završe reforme, uključujući i one koje se tiču izbora i Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Nasilje u Srbiji nije važna tema zapadnih medija. Međutim, temom Balkana su se uvek bavile i grupe političara i nevladine organizacije na Zapadu. Zašto danas ne vidimo takav interes?
U pravu ste da mediji u zapadnoj Evropi retko izveštavaju o dešavanjima na Zapadnom Balkanu. Druga pitanja, posebno rat u Ukrajini, hibridni napadi koje sponzoriše Rusija, kao i ratovi na Bliskom istoku i u Persijskom zalivu, uglavnom su dominirali spoljnopolitičkom agendom u Londonu i drugde. I pored toga, u oktobru 2025. Evropski parlament je usvojio rezoluciju povodom godišnjice tragičnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo šesnaestoro ljudi. Ta rezolucija je najoštrije pozvala na odgovornost i demokratske reforme i kritikovala „kampanje blaćenja koje šire mediji i zvaničnici pod kontrolom vlade“. Rezolucija je takođe osudila nezakonito hapšenje i proterivanje građana EU koji su podržali studente koji su protestovali. Prošle godine, grupa od 26 britanskih parlamentaraca osudila je napade na medije, političku opoziciju i civilno društvo, što predstavlja značajan udarac za vlast. Zahtevali su promenu kursa, počevši od „ciljanih sankcija protiv saradnika predsednika Vučića“.
Studenti nisu dobili podršku EU za vrednosti za koje se zalažu. Ne govorim o političkoj podršci za njihove akcije, već o podršci vrednostima za koje se zalažu. Svi do jednog zahteva su osnova Kopenhaških kriterijuma, a Brisel uglavnom ćuti. Mnogi veruju da Zapad ne zanima demokratija u Srbiji, već samo stabilokratija.
Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. godine na navodno proevropskoj platformi. S obzirom na tadašnji nivo podrške u Srbiji za pristupanje EU, ova platforma je bila zasnovana na proračunu SNS-a da je potrebno da se pozicionira kao stranka najsposobnija da uvede Srbiju u Uniju. Nemačka kancelarka Angela Merkel zauzela je sličan stav, nudeći podršku novom rukovodstvu Srbije. Tadašnji predsednik EK Žan-Klod Junker isto tako. Međutim SNS nije bio spreman da sprovede neophodne reforme, posebno one koje se odnose na jačanje vladavine prava u skladu sa Poglavljem 23. Postajalo je sve očiglednije da naprednjaci vide Mađarsku pod Fidesom kao atraktivniji alternativni obrazac u kome je veliku ulogu igralo zarobljavanje države. U praksi, uzastopne srpske vlade su stoga odvele Srbiju u sasvim drugom pravcu, zvanična srpska retorika je potkopala podršku za pristupanje EU, spoljna politika Srbije se dodatno udaljila od spoljne politike EU, a reforme osmišljene da jačaju vladavinu prava, slobodu medija i demokratske izbore su odložene, poništene ili ignorisane. Prošle godine, komesarka za proširenje Marta Kos je rekla srpskim studentima, koji su biciklima došli do Strazbura, da su njihovi zahtevi u velikoj meri u skladu sa onim što EU traži od Srbije. Nedavno je Evropska komisija opisala predloge Srbije koji se tiču pravosudnog sistema kao „korak unazad“, a tek nedavno članovi Evropskog parlamenta zahtevali su odgovor Unije na „eroziju svih normi“ u Srbiji.
Pored Evropske komisije i članovi Evropskog parlamenta sve više su kritički nastrojeni prema srpskim vlastima i zahtevaju da se sredstva EU za Srbiju zamrznu dok se ne završe reforme, uključujući i one koje se tiču izbora i REM-a
Studente nastavljaju da biju, hapse, optužuju, a EU mlako reaguje. Da li je Brisel ozbiljan kada govori o Kopenhaškim kriterijumima? Ili je odustao od procesa proširenje i ne mari više za dešavanja u Srbiji?
Tokom poslednjih 18 meseci studenti su pokazali izuzetnu hrabrost, snagu i organizovanost uprkos koordinisanom zastrašivanju i nasilju. Građani Srbije su se pojavili u neviđenom broju da ih podrže. Nažalost, tokom skorašnjih izbora, nezavisni posmatrači su bili svedoci baš zastrašivanja i nasilja, što je delegacija EU oštro kritikovala. Nisam primetio takvu kritiku predstavnika SAD.
Kopenhaški kriterijumi zahtevaju od kandidata za članstvo u EU da postignu stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina – kao i funkcionalnu tržišnu ekonomiju. Ovi kriterijumi ostaju na snazi i čine osnovu za procenu napretka kandidata u godišnjim izveštajima Evropske komisije.
SNS višestruko i rapidno povećava kontrolu nad medijama. Za to koristi i državnu kompaniju Telekom, a sada svedočimo promenama u Junajted mediji. Kakve su perspektive za šačicu preostalih nezavisnih medija? Da li bi EU trebalo da reaguje, ako zaista veruju u demokratiju i slobodu medija?
Tokom poslednjih godinu dana ili duže N1 i drugi mediji koji pripadaju Junajted grupi suočavaju se sa povećanim pritiscima i verbalnim napadima provladinih tabloida i predstavnika vlade. Novinari koji rade za ove medije prijavili su incidente pretnji, zastrašivanja i ometanja profesionalnog rada. S obzirom na dobro dokumentovano smanjenje nezavisnog medijskog prostora u Srbiji tokom poslednje decenije, uključujući uklanjanja uglednih medija poput B92 ili Studija B, svako ko je zainteresovan za demokratiju i slobodu medija u Srbiji ima pravo da bude zabrinut zbog nedavnih dešavanja. Mnogi građani Srbije izražavaju zabrinutost zbog toga što se dešava. Novoformirani Upravni odbor i uređivački savet Adria News Network sada imaju veliku odgovornost da pokažu nepokolebljivu podršku punoj uređivačkoj nezavisnosti svih svojih medijskih kuća. Siguran sam da će OEBS i EU pažljivo pratiti svako nazadovanje u tom pogledu, kao što će nesumnjivo učiniti i relevantne organizacije civilnog društva u Srbiji.
Tokom skorašnjih izbora, nezavisni posmatrači su bili svedoci zastrašivanja i nasilja, što je delegacija EU oštro kritikovala. Nisam primetio takvu kritiku predstavnika SAD
Predsednik Vučić godinama je imao dobre odnose sa evropskim liderima. Pre svega sa Angelom Merkel, pa sada i sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i drugima. Kako to objašnjavate, imajući u vidu proteste i represiju režima? Može li to objasniti geopolitika, lukrativni ugovori ili nešto treće…?
Srpsko rukovodstvo je negovalo srdačne odnose sa nizom partnera, uključujući Kinu, SAD, Rusiju i određene evropske zemlje. Kao što je već pomenuto, kancelarka Merkel je imala velika očekivanja od tadašnjeg premijera Vučića koga je videla kao pouzdanog partnera u regionu, ali mnogi evropski lideri su u međuvremenu postali frustrirani smanjenjem nezavisnog medijskog prostora i razočarani sporim tempom reformi.
Mnogi u Srbiji veruju da je SNS došao na vlast uz pomoć Zapada, odnosno da je Zapad prestao da podržava Tadića zbog njegovog stava o Kosovu. Da li je Vučićev pristup Kosovu jasan putokaz da su u pravu?
Srbija je postala kandidat za članstvo u EU 2012. godine, kada je Boris Tadić bio predsednik. Evropska unija je, uz podršku SAD, posredovala u postizanju Prvog sporazuma između Srbije i Kosova pre 13 godina. Još jedan sporazum je postignut uz posredovanje EU u Ohridu 2023. godine. Nažalost, obe strane su ove sporazume – i mnoge druge postignute u dijalogu – sprovele samo delimično ili uopšte nisu.
Upravni odbor i uređivački savet Adria News Network sada imaju veliku odgovornost da pokažu nepokolebljivu podršku punoj uređivačkoj nezavisnosti svih svojih medijskih kuća. Siguran sam da će OEBS i EU pažljivo pratiti svako nazadovanje u tom pogledu
Pitanje Kosova je važno za sveukupno geopolitičku situaciju u Jugoistočnoj Evropi. Da li je važnije nego demokratsko upravljanje u Srbiji? Da li birokrate i lideri na Zapadu ne razumeju da nedemokratski režimi u Srbiji nisu samo loši za Srbiju nego za ceo region?
Dijalog između Srbije i Kosova pruža okvir, koji je blagoslovila Generalna skupština UN, za rešavanje kosovskog pitanja kao i za poboljšanje života ljudi iz svih zajednica na Kosovu. Mnogo je postignuto, na primer u pogledu carine i slobode kretanja. Štaviše, Srbija i Kosovo su se obavezali da će postići sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji. Zaključivanje i sprovođenje takvog sporazuma pozitivno bi odjeknulo u regionu i šire, ali zahteva odgovornost i posvećenost svih lidera. Iako su strane ponovo potvrdile svoje obaveze u Ohridu 2023. godine, politike koje su od tada vodili i Beograd i Priština ponovo su dovele u opasnost budućnost dijaloga.
Da li je de iure priznavanje Kosova važnije od de facto priznanja koje vidimo danas i zašto?
Stvari su se pomerile dalje. U sporazumu iz februara 2023. o putu ka normalizaciji, Srbija i Kosovo su se složile da međusobno priznaju „odgovarajuća dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“. Srbija se takođe obavezala da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Prioritet je sada da obe strane sarađuju sa partnerima iz EU na sprovođenju svih obaveza koje proizlaze iz ovih sporazuma.
Bili ste i britanski ambasador, a potom i šef misije EU u Srbiji. Kakvo je vaše iskustvo tada bilo? Da li ste imali osnova da verujete da će godinama kasnije stanje biti ovakvo? Da li su vas više uvažavali kada ste govorili u ime njenog visočanstva ili u ime Brisela?
U to vreme je postojao značajan zamah za otvaranje pristupnih poglavlja. Srbija je imala posvećene i stručne timove u svim delovima vlade koji su vodili proces pristupanja, sa kojima je delegacija EU plodno i konstruktivno sarađivala. Nažalost, već tokom mog boravka u Srbiji postajalo je jasno da postoji nevoljnost na visokom političkom nivou da se angažuju u reformama koje bi garantovale nezavisnost pravosuđa ili učvrstile slobodu medija.
Kada ste 2016. predstavljali izveštaj EU komisije, Vojislav Šešelj i članovi SRS-a su četiri sata ometali sednicu, vređali vas, puštali glasno pesme, zahtevali da materijali budu na srpskom jeziku, a ne na engleskom. Šta danas mislite o tome, da li je to bila spontana reakcija radikala ili u koordinaciji sa vlastima?
Kao šef Delegacije EU, prihvatio sam poziv da govorim o godišnjem izveštaju Evropske komisije. Obezbeđen je simultani prevod. Nažalost, ludorije i pretnje koje su dolazile od gospodina Šešelja sprečile su održavanje sastanka. Zatim me je premijer Vučić po povratku u Delegaciju pozvao da se izvini, ali moje pismo predsednici parlamenta Maji Gojković u kojem sam tražio da se pretnje ispitaju ostalo je bez odgovora.
