Ovih dana glavna tema svih političara, analitičara i medija su izbori. Poleti tako probni balon i odmah se njime zabavi celokupna javnost, dok onaj koji ga je pustio iz prikrajka motri kuda će vetar da ga odnese. Dešifruju se danima zagonetne poruke predsednika države, osluškuju se ponašanje i kretanje predstavnika vlasti ne bi li se pronašli dokazi hoće li „predmetno nadležna institucija“ raspisati izbore do jula, septembra ili do narednog proleća. A smisao celokupne te prašine koja se podigla oko mogućeg termina sadržan je u prozaičnoj želji predsednika države da pokaže kako ta odluka zavisi isključivo od njega. Ta vrsta pokazivanja dominacije mu je izgleda, u času kad sa svih strana stižu kritike i osude njegove vlasti, preko potrebna. Otuda vidno uživanje dok se cinično poigrava znatiželjom javnosti: „Ne raspisuju oni izbore nego ja“, „samo ova predmetno nadležna institucija zna kad će izbora biti“, „izbori će biti kad ja odlučim“, „biće skupova i važnih odluka, ali da li će biti izbora, videćemo“, govorio je ovih dana iz Beograda i Pariza.
Cela država je i inače poligon za demonstriranje nadmoći jednog čoveka. Međutim, odluka o tome kad će izbori jeste u rukama Vučića, ali ne i izvesnost da će na njima uspeti da potvrdi svoju moć. I tu rastuću nesigurnost koja ga muči i kalkulacije šta je za njega najbolje pokušava da prikrije likovanjem što su ključevi izbora u njegovom džepu. Istovremeno, dok pometnja i nedoumice traju, on podiže ceo sistem i upreže ga u još jednu kampanju. Jer, stvari ne idu dobro, sva istraživanja mere pad entuzijazma i veliki zamor građana Srbije i SNS-om i njegovom vlašću. Preglomazna kula vlasti postala je nestabilna i počela je da se kruni. Ne može da ne primeti da se uprkos surovim odmazdama kroz institucije magnituda otpora održava i da tinja odbacivanje njegove vlasti kao opasni virus koji se širi.
Smisao celokupne prašine oko mogućeg termina izbora sadržan je u prozaičnoj želji predsednika države da pokaže kako ta odluka zavisi isključivo od njega. Pritom ne skriva zadovoljstvo dok se cinično poigrava znatiželjom javnosti: „Samo ova predmetno nadležna institucija zna kad će izbora biti“
Zato sada nastoji da vrati optimizam, da svim silama zaustavi taj proces odbacivanja i održi privid moći. Spekulacije oko izbora signal su i prilika za novu mobilizaciju vlasti. Zato je naglo podigao političku temperaturu. Zato njegovi poslanici sada govore kao uličari, još više vređaju, psuju i provociraju sukobe. Jer, konflikti i nasilje dodatno homogenizuju. Kao što se, na primer, i namerni bliski susret aktivista SNS i građana u Zemunu pretvara u opasnu varnicu. Pojačava se i mržnja koja je uvek zbijala redove. Pred opasnošću od blokadera, Zapada, ustaša i mogućeg svetskog konflikta, ponovo se formuliše figura zaštitnika naroda. Mir i stabilnost pod šinjelom Aleksandra Vučića. On najavljuje višednevne mitinge, obilaske, posete selima u ambulantnim kolima… Paralelno sa tim popisuju se socijalno ugroženi, bukvalno prisiljeni da pokorno rade šta im se kaže da bi čuvali koricu hleba.
Satanizacija rektora Vladana Đokića, kao mogućeg takmaca, još je jedan posao koji bi trebalo vlast da završi pre nego što nadležna institucija saopšti odluku kad će izbori. Zidovi prestonice već su išarani porukama da je rektor ubica. A Vučić cinično izjavljuje kako je Đokić favorit jer je uz njega „ceo Zapad, sva strana finansijska pomoć, medijska, regionalna i svetska mašinerija“, dok je na njegovoj strani samo narod. Prednost su mu, kaže, još mladost i perspektivnost. Lepotu nije pominjao. Toliko baš nije mogao.
Kad god da budu, biće ovo najprljaviji izbori do sada. Mašinerija se već zahuktala.
