Početkom marta, šumadijskom i prvom srpskom prestonicom pronela se nova dramatična informacija, vezana za sve veći broj stranih, mahom tamnoputih radnika iz Nepala, Bangladdeša, Indije i još nekih azijskih i afričkih država. Pojedini opozicioni odbornici ekskluzivno su, naime, obznanili da je u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija, ćerki-firmi multinacionalnog giganta Stelantis, više od 100 stranih radnika obolelo od šuge.
Koji dan docnije, čulo se da ih nije više od 100, nego oko 90, potom se broj smanjivao, dok zvanično nije objavljeno da su tom kožnom bolešču u FCA Srbija zaražena 24 strana radnika, uglavnom Nepalaca, te da su „svi oboleli medicinski zbrinuti“, a da su oni (ima ih oko 100) koji su sa njima u smeštaju ili na poslu bili u dužem kontaktu, „stavljeni u izolaciju“.
Ovoga puta, sudeći prema reakcijama domicilnog stanovništva, a za razliku od prošle godine, kad su po ovdašnjim prigradskim naseljima proganjali i maltene „linčovali“ Nepalce, Indijce i druge strane radnike, masovne histerije i panike medju Kragujevčanima nije bilo.
Kriza pod kontrolom
Većina se ovde u međuvremenu, očito navikla na ljude sa drugih kontinenata, sa kojima se, osim na radnim mestima u FCA Srbija, Vaker Nojzonu, Jang Fengu, JKP „Šumadija“, autoprevozničkim firmama i drugim kompanijama, svakodnevno susreću na ulici, gradskom prevozu, trgovinama…
Smirivanju situacije dodatno je doprinela zvanična informacija da šuga u Šumadiji nije nikakva novost. Dapače, u 2025-oj je, prema zvaničnoj informaciji iz lokalnog Doma zdravlja, u Kragujevcu bilo registrovano oko 500 slučajeva šuge. O tome, barem u široj javnosti, niko pojma nije imao, jer se o ovom nije ni pisalo ni pričalo, jer su bili zaraženi lokalni žitelji, a ne i strani radnici.
Članica Gradskog veća za zdravstvo i socijanu politiku dr Jelena Pavić poručila je da je „važno da se edukativno ukazuje na činjenicu da se ova bolest (šuga) prenosi dužim kontaktom „koža na kožu“ i da, suprotno čestim zabludama, nije nužno posledica nedostatka lične higijene, već da može da pojavi u bilo kom većem kolektivu“. Kratkotrajni kontakti, kao i boravak u javnom prevozu ili drugim javnim prostorima, ne predstavlju opasnost za širu populaciju, prema njenim rečima.
Predostrožnosti radi, menadžment FCA Srbija pre dve nedelje privremeno je ukinuo uobičajeni topli obrok u fabričkim trpezarijama, čime se izbeglo okupljanje zaposlenih. Njima se sada, umesto kuvanih jela, dele sendviči koje odnose na svoja radna mesta. Panika je ipak splasla tek kad je ova zarazna bolest stavljena pod medicinsku kontrolu.
Šta rade državne institucije?
Elem, zdravstvo i menadžment kompanije preduzeli su mere za koje su bili nadležni, ali šta radi država koja je, bez dileme, najodgovornija za angažovanje stranih radnika? Država bi morala da se stara da privatne – inostrane i naše agencije za lizing (iznajmljivanje) radnika, kojih ima više od 120, prema našim saznanjima, poštuju domaće propise, kao i da vodi računa o materijalnom, stambenom i zdravstevnom položaju ljudi koje su iz inostranih zemalja i sa drugih kontinetata doveli u Srbiju.
Koliko država u praksi o tome brine, svojevremeno se videlo na slučaju nesrećnih vijetnamskih trudbenika, angažovanih na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, koji su tretirani kao robovi. Za to vreme, državne institucije su „mudro ćutale“. Trenuta situacija sa stranim radnicima u Kragujevcu, srećom, ni izbliza nije toliko dramatična, ali nije ni ružičasta. Daleko od toga.
Predstavnici zaposlenih u FCA Srbija za Radar kažu da bi u toj kompaniji koja trenutno zapošljava oko 3.500 ljudi, prema Zakonu o agencijskom zapošljavanju, smelo da bude do deset odsto od ukupnog broja angažovanih, odnosno do 350 stranih ili domaćih „agencijskih“ radnika. U fabrici ih, međutim, tvrde, ima barem dva puta više.
Konstatno povećanje obima proizvodnje sve tri verzije (električne, hibridne i benzinske) modela Fijat grande pande i električnog Sitroena (eC3), povući će i vikend smene, pa se očekuje novi talas od 800 inostranih radnika, čime se problem produbljuje.
Najteži uslovi za najizrabljenije radnike
Agencije koje ovde dovode strane radnike, u jurnjavi za profitom, malo ili nimalo ne vode računa o njihovom položaju, dok ih stambeno zbrinjavaju tako što ih po 30 i više smeštaju u jednu prostoriju, kako za Radar tvrde u FCA Srbija. Tako ovi radnici nemaju ni elementarne uslove za iole pristojan život, održavanje lične higijene i odmor posle radnog vremena u fabrici, gde po pravilu rade najteže poslove, odnosno one koje domaći radnici neće da rade.
Otuda je najviše zaraženih stranih radnika iz pogona Montaža, delom i Lakirnice i onih delova tri hale Karoserije koji nisu pokriveni robotima. Rad na montažnoj traci je, primerice, prema stručnim specifijacijama, najteži oblik masovnog rada, posle kopanja rude. I sami radnici iz Nepala i Indije žalili su se nadležnima na uslove života u Kragujevcu, tvrdeći da spavaju na drvenim paletama, po njih 30 u istoj prostoriji, sa jednim kupatilom.
U kragujevačkoj organizaciji Nova svetlost koja, u saradnji sa švedskom Fondacijom Ulof Palme, realizuje projekte vezane za zaštitu prava i interesa radnika, kažu da zakon omogućava da u kompaniji može da bude do deset odsto onih radnika koji su u agenciji koja ih iznajmljuje zaposleni na određeno. Međutim, ukoliko su ovi angažovani na neodređeno, onda nema prepreke da svi zaposleni budu agencijski radnici. Od ovoga su, dakako, izuzeti, jedino državni činovnici koji ne mogu da budu angažovani na lizing, kao obični fabrički „šljakatori“, kamioni, automobili i druga roba.
„Država, dakle, mora da stavi pod kontrolu postupanje prema stranim radnicima u Srbiji, ali i da obezbedi da strani radnici ovde rade i žive prema evropskim, civilizacijskim standardima. Država mora da utvrdi i da li strani radnici ovde rade za manje zarade od propisanih važećim propisima, jer osim štete koje od toga mogu da imaju domaći radnici, to utiče i na kvalitet njihovih života u Srbiji“, za Radar objašnjava predsednik Nove svetlosti Jugoslav Ristić.
Stranih radnika je sve više u Srbiji i država ne sme više da okreće glavu od problema sa kojima se ta radna snaga suočava u domaćim fabrikama, po Ristićevim rečima.
