Sloboda medija u Srbiji već godinama propada, a nedavna vest da je Srbija pala za čak osam mesta na Svetskom indeksu slobode medija, koju je objavila nevladina organizacija Reporteri bez granica (RSF), pokazuje da se nazadovanje ne zaustavlja. Novinari se sve češće suočavaju sa fizičkim napadima, pritiscima i sudskim gonjenjem zbog svog rada. Iako su novinarske organizacije i međunarodne institucije više puta upozoravale da je medijski prostor u zemlji sužen i neslobodan, ozbiljniji napredak izostaje.
Posebno zabrinjava trend fizičkog nasilja nad novinarima, koji prolazi gotovo nekažnjeno. Tokom izveštavanja sa protesta ili javnih događaja, pojedini novinari su bili meta napada. Umesto garancije bezbednosti, mnogi izveštači dobijaju uvrede, bivaju gurani i preti im se fizičkim nasiljem. Poražavajuće je i to da policijski službenici često omogućavaju ove incidente, a u pojedinim slučajevima i sami učestvuju u njima.
Građani često čuju samo jednu stranu priče, dok se pitanja o korupciji, zloupotrebama ili javnoj potrošnji guraju pod tepih. Privilegovani mediji postaju produžena ruka vlasti, dok nezavisni plaćaju cenu profesionalnosti
Drugi vid ograničavanja slobode ogleda se u činjenici da je pristup predstavnicima vlasti zatvoren. Brojni mediji koji nisu naklonjeni vladajućim strukturama imaju malu šansu da dobiju izjave funkcionera (čelnici vladajuće stranke odbijaju da gostuju na kritički nastrojenim televizijama, a kruže i glasine da je takvo delovanje vrh režima izričito zabranio), pozive na konferencije za štampu ili odgovore na zvanične upite. Građani često čuju samo jednu stranu priče, dok se pitanja o korupciji, zloupotrebama ili javnoj potrošnji guraju pod tepih. Privilegovani mediji postaju produžena ruka vlasti, dok nezavisni plaćaju cenu profesionalnosti.
Sve učestaliji vid pritiska na medije su i SLAPP tužbe – strateške tužbe kojima se novinari i redakcije iscrpljuju dugotrajnim i skupim sudskim procesima. Najpoznatiji primer u Srbiji jeste istraživačka redakcija KRIK, protiv koje se trenutno vodi čak 13 takvih postupaka. Ove tužbe, koje najčešće podnose moćni funkcioneri i poslovni ljudi, imaju za cilj da zastraše i ekonomski iscrpe novinare, a ne da dokažu stvarnu povredu ugleda. U kombinaciji sa klimavom nezavisnošću srpskog pravosuđa, postaje jasno da su zakon i sud u ovoj zemlji više alat u rukama vladajuće elite.
