Alisa u Ničijoj zemlji predstavlja zanimljiv primer dela koje je dugo ostalo ispod radara, sve dok globalni uspeh serija poput Igre lignji i Netfliksove adaptacije same mange nije zainteresovao širi krug publike za slične priče, te je od umereno popularnog dela steklo globalno kultni status.
Iako samim naslovom manga direktno upućuje na čuveni roman Luisa Kerola, paralele su uglavnom površne i svedene na imena junaka. Arisu je Alisa, Usagi simboliše Belog zeca, Čišija je Češirski mačak, Mira (na japanskom ova reč znači kraljica) je Kraljica srce, transrodna Kuina je gusenica… Polazeći od zajedničke inicijalne ideje o junaku u nepoznatom svetu, autor Haro Aso fokus brzo premešta na teme preživljavanja, identiteta i reagovanja u ekstremnim uslovima.
Apsurd i razigranost Zemlje čuda zamenjeni su strogim pravilima i smrtnim kaznama za njihovo nepoštovanje u Ničijoj zemlji. Laudanijumski trip viktorijanskog romana potisnut je video-igrom modernog doba.
Upravo u tom pristupu leži genijalnost i tajna popularnosti ove mange. Nepoznato i negostoljubivo okruženje u kome se odvija priča, ušančeno rigidnim i bizarnim pravilima, svakog mladog čitaoca direktno će povezati sa stvarnim svetom odraslih u kome je osuđen da postoji. Manga tako otvara prostor za adolescentsko promišljanje o samom smislu i cilju.
Lako je poistovetiti se s protagonistom Arisuom kome je muka od života i kome se čini da bi mu bilo bolje samo da je na nekom drugom mestu. Tako nezadovoljstvo životom, osećaj besmisla i želja za bekstvom, kao polazne tačke egzistencijalizma, postaju integralni deo priče. U tom psihičkom stanju Arisu se iznenada pojavljuje ne samo u paralelnom svetu, već i u prostoru između života i smrti, gde su junaci fizički živi, ali mentalno izgubljeni. Upravo ih nadmetanja na kojima su primorani da učestvuju teraju da pronađu smisao ili da umru bez njega. Jedino što im preostaje jeste da, kao i svaki tinejdžer, nastave da se takmiče, kako između sebe, tako i s nepoznatom „višom silom“.
U Ničijoj zemlji nema roditelja, jedinica iz matematike na polugodištu, računa za struju i nametnutih društvenih uloga ili maski. Niko ne zna zašto igre postoje već su svi primorani da beskrajno ponavljaju zadatke čiji smisao nije unapred objašnjen
U Ničijoj zemlji nema roditelja, jedinica iz matematike na polugodištu, računa za struju i nametnutih društvenih uloga ili maski. „Osuđen na slobodu“ Arisu je primoran da otkrije svoju suštinu u situaciji kada više nema sistema koji ga je definisao. Niko ne zna zašto igre postoje već su svi primorani da beskrajno ponavljaju zadatke čiji smisao nije unapred objašnjen.
Posebnu atmosferu tokom čitanja stvaraju junaci, koji nisu heroji u nekom klasičnom smislu, već obični ljudi koji u ekstremnim situacijama moraju da donesu racionalne, ali upravo zato moralno diskutabilne i stravične odluke.
Kao što su starije generacije čitalaca zajedno sa Džeremajom i Kurdijem istraživale svet koji je odbacio stare vrednosti i u novoj surovoj i nasilnoj strukturi bez smisla tragale za onim što je ispravno, tako i generacija Z proživljava svoju video-igru u Ničijoj zemlji.
Uprkos svemu, priča ne uranja u nihilizam, jer junaci kroz patnju dolaze do razumevanja, prihvatanja i želje za životom.
„Potvrda da mogu da živim još sedam dana“, kaže Arisu nakon još jednog uspešno obavljenog zadatka. „Dan je počeo… nisam to osetio do sada… Vetar… cvrkut ptica… Baš je dobar osećaj… Nisam znao da sunce ovoliko sija… kako je dobro… biti živ!!!“
Oni koji su se sa Ničijom zemljom upoznali kroz televizijsku seriju u tankobonima, koje je u prevodu Maše Medić počela da objavljuje Laguna, mogu da pronađu temeljniju priču. Iako u mnogim aspektima ostaje verna izvornom materijalu, adaptacija u pojedinim segmentima značajno odstupa, naročito u drugoj sezoni. Kako manga razvija priču sporijim tempom, tako su igre mnogo detaljnije objašnjene i pruženo je dovoljno vremena i samim čitaocima da pokušaju da „reše“ zagonetku, kao i da sagledaju strategiju i motivacije junaka. Najbolja stvar kod mange jesu pozadinske priče likova, koje su znatno proširene u odnosu na seriju i pružaju uvid u njihovo poreklo. Pored toga, u mangi se pojavljuju i likovi koji nisu našli mesto u adaptaciji, čime se dodatno širi i produbljuje sam svet priče.
