Izgradnja Novog savskog mosta po zahtevu investitora i samoj lokaciji predstavlja nastavak projekta Beograd na vodi, a po načinu finansiranja nastavak našeg netransparentnog zaduživanja pred stranim investitorima i takvim istim procedurama, koje u delo sprovode kineske kompanije. Tridesetosmogodišnji radnik kompanije Pauer Čajna (Power Construction Corporation of China) koji je 7. aprila poginuo padom sa visine (još tri radnika su teško povređena) na gradilištu pored Brankovog mosta, bio je angažovan na kompleksnom projektu sklapanja delova Novog savskog mosta na samoj obali reke.
Treće osnovno tužilaštvo oglasilo se povodom incidenta i od detalja nesreće saopštilo dve činjenice: da je radnik usled udarca tereta u radnu mašinu pao sa visine i poginuo i drugu, da je došlo do horizontalnog pomeranja tereta (i posledično udarca u radnu mašinu).
Još uvek je nepoznato zbog čega je odlučeno da se na tako skučenom prostoru, na samoj obali reke, sastavlja konstrukcija nekoliko puta veća od Starog savskog mosta, koja bi se potom postavila na u međuvremenu započete stubove u toku Save. Jedan od razloga bi mogla biti žurba jer je samom idejom izgradnje Novog mosta na mestu već postojećeg (ekstravagancija koju ni ekonomski mnogo bolje stojeće zemlje ne mogu sebi da priušte) Beograđanima oduzet jedan funkcionalan most, da bi na istom mestu dobili novi. Kada je reč o faktoru vreme, paralelni rad na izgradnji stubova i same konstrukcije sigurno ubrzava posao, ali bi se sa tom uštedom vremena morali predvideti i drugi parametri koji su morali biti uzeti u obzir. Prvo pitanje koje bi trebalo postaviti jeste da li su uzete u obzir studije terena na kome se obavlja sastavljanje konstrukcije.
„Na takvim lokacijama teren, koji je na ovom delu toka Save mešavina peska i gline, mora biti posebno pripremljen za rad kranova“, govori za Radar geolog Branislav Božović. „Ukoliko se radi sa velikim pritiscima na takvo zemljište koje je dominantno sastavljeno od peska i gline, nevezano za visoke vodostaje Save i obilne kiše koje su nedavno pale, morali su se pre početka radova u radni kvadrant kranova krana udariti šipovi na koje se naliva posebna betonska ploča, na kojoj se nalazi kran koji nosi tako masivne terete.“
Sa širinom od 38 metara Novi most je za 10 metara širi od Brankovog, koji je, podsetimo, širok „svega“ 28 metara
Inače laterarne sile koje mogu destabilisati tovar i dovesti do horizontalnog pomeranja koje je tužilaštvo navelo kao uzrok nesreće su: vetar koji može zaljuljati tovar, podizanje tereta izvan vertikale, trzanje tereta usled greške kraniste ili loše održavana hidraulika, te potonuće zemljišta ispod radnog kvadranta-krana. Budući da 7. aprila u Beogradu nije bilo gotovo nimalo vetra i ako isključimo dežurne krivce u Srbiji – što bi bila greška stradalog radnika, odnosno vlasnika krana, kao interesantna mogućnost nameće se greška u planu implementacije projekta i samom izvođenju projekta.
„Kada je reč o terenima kao što su obale reka, ako se za montažu mosta koriste kranovi koji se kreću po šinama, one moraju da budu oslonjene na naglavne grede, preko kojih se opterećenje prenosi na šipove. To je duboko fundiranje. Naravno reč je o armiranobetonskim šipovima i naglavnim gredama koje su proračunate za odgovarajući teret, sve u skladu sa geomehaničkim karakteristikama terena, govori za Radar Vladan Kuzmanović, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu.
„Ne verujem da je usled podizanja nivoa podzemnih voda Save došlo do sleganja zemljišta, a nadam se da su kranske šine zaista fundirane na odgovarajući način i da tu ništa nije popustilo. Međutim, ostaje činjenica da je od početka čitav projekat netransparentan i da mi i dalje nemamo nikakve informacije od Ministarstva građevinarstva, niti od izvođača radova, tužilaštva ili policije – šta se tu zaista desilo. Sve je pod velom tajnosti i još uvek niko nije preuzeo odgovornost da javnosti objasni šta se tačno dogodilo, a nesreće na gradilištima nam se previše često događaju.”
Od početka je čitav projekat netransparentan i mi sada i dalje nemamo nikakve informacije od Ministarstva građevine niti od izvođača radova, niti od tužilaštva ili policije – šta se tu zaista desilo
Godišnji prosek u Srbiji prethodnih godina iznosio je oko 14.000 povreda na radu (lakših i težih), sa oko 40–50 smrtnih slučajeva godišnje, gde na građevinarstvo uvek otpada više od polovine nesreća sa smrtnim ishodom. Češka Republika, iako ima više nego 3 puta veći broj prijavljenih povreda na radu ima gotovo duplo manje stradalih radnika u sektoru građevine prosečno 14, dok se na domaćim gradilištima ta brojka približava broju od 30.
Januara 2026. stupla je na snagu obavezna primena novih pravilnika u okviru Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji predviđaju stroži inspekcijski nadzor i obavezno osiguranje radnika od povreda.
„Imali smo više desetina nesrećnih slučajeva i pogibija radnika na domaćim gradilištima, što ukazuje na nedovoljne mere bezbednosti i zaštite na radu”, nastavlja profesor Kuzmanović i dodaje: „Svako gradilište mora da ima lice odgovorno za bezbednost i zaštitu na radu. Neretko se dešava da te osobe ili nisu imenovane, ili svoj posao ne rade u skladu sa propisima i pravilnicima. Događa se da radnici vrlo često ne koriste lična zaštitna sredstva, a onda posledice mogu da budu fatalne. U konkretnom slučaju, na osnovu dostupnih informacija, mislim da je bilo u pitanju nepravilno rukovanje kranom i tim teretom.”
Kada je reč o tehnici izgradnje i odluci da se cela konstrukcija sastavlja na obali a potom podiže na stubove mosta, sagovornik Radara kaže da postoje različite tehnologije montaže mostovskih konstrukcija i da njih po pravilu bira sam izvođač, u zavisnosti od raspoložive mehanizacije, uslova na terenu i specifičnosti projekta:
„Dakle, u tome nema ničega spornog, ali se podrazumeva da odabrani način montaže u svim fazama bude bezbedan.”
Način montaže prema informacijama koje su dospele u medije trebalo bi da bude sličan onom koji je korišćen pri demontaži Starog savskog mosta, ali je i laicima jasno da je u pitanju mnogo kompleksniji zahvat budući da je težina konstrukcije novog mosta preko deset puta veća od stare. Glavni raspon sa lukom starog mosta imao je oko 400 tona, dok će glavni raspon novog mosta iznositi bezmalo 4.500 tona. Da bi se pravilno shvatila veličina konstrukcije koja je planirana, da „zaokruži projekat Beograda na vodi dovoljno je uzeti u obzir činjenicu da će Novi savski most biti dominantan ne samo u odnosu na Stari već i na Brankov most. Sa širinom od 38 metara (Novi most sadrži četiri saobraćajne trake, dve tramvajske šine, i dve pešačko-biciklističke staze sa vidikovcima) on je za 10 metara širi od Brankovog, koji je, podsetimo, širok „svega“ 28 metara.
Godišnji prosek u Srbiji prethodnih godina iznosio je oko 14.000 povreda na radu (lakših i težih), sa oko 40–50 smrtnih slučajeva godišnje, gde na građevinarstvo uvek otpada više od polovine nesreća sa smrtnim ishodom
Kompanija Pauer Čajna angažovana je na projektu Ekspo – gde gradi Nacionalni stadion – projekat koji je kao i onaj Beograda na vodi, takođe „mezimče“ vlasti.
Treće tužilaštvo ponovo se oglasilo u subotu 11. aprila i saopštilo da je nadležni tužilac doneo naredbu za komisijsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je kran adekvatno postavljen i ispravan, te da li je mašinom upravljano u skladu sa pravilima, da li je bio adekvatne nosivosti, ali i zarad utvrđivanja svih drugih okolnosti koje su dovele do smrti i povređivanja radnika. U saopštenju tužilaštva navodi se da je ponovo obavljeno fotografisanje lica mesta, a naloženo je da se pribavi sva dokumentacija o primenjenim merama bezbednosti na radu, kao i uputstvo za rukovanje kranom. To podrazumeva očitavanje podataka koji se tiču telemetrije krana, a kabina i komandni orman krana su zapečaćeni.
Građevinska inspekcija zatvorila je gradilište kod Starog sajmišta, zbog procene da je nebezbedno, a primetno je veliko prisustvo radnika Službe obezbeđenja Grada Beograda. Reporter Radara je na licu mesta, na parkingu kod Brankovog mosta, izbrojao bar 20 automobila ove novoosnovane gradske firme, čija su se vozila naizmenično i konstantno kretala u rejonu gradilišta. Na gradilištu su vidljiva dva dela masivne konstrukcije, jedan veći – bliže Brankovom mostu i drugi, nešto manji, u ravni fudbalskog igrališta FK Brodarac, na kome je i došlo do nesreće.
Ostaje nada da će ova gigantska konstrukcija kada bude spojena biti bezbedno postavljena na noseće stubove, ali i strepnja od izvršne vlasti voljne da zarad svoje promocije skraćuje rokove za završetak radova, koji će sada svakako morati da budu dodatno pomereni.
