Ugovor o prodaji većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije trebalo je da bude zaključen do 24. marta ove godine, roka koji je odredio američki OFAC, a na osnovu postignutog okvirnog sporazuma između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o osnovama transakcije od 19. januara 2026.
Tajming je bio usaglašen prema datumu parlamentarnih izbora u Mađarskoj, održanih u nedelju i nesumnjivo je trebalo da bude doprinos Vikoru Orbanu i njegovoj stranci Fides, kao favoritu američke administracije i Kremlja. Svrha okvirnog sporazuma je da se utvrdi putokaz o kriterijumima za formiranje cene u kupoprodajnom ugovoru, uz ostale uslove koje je potrebno rešiti: na primer pitanje sankcija OFAC-a i saglasnost regulatornih tela.
Mađarov glavni ekonomski savetnik bi da smanji zavisnost od ruskih energenata
Finalna kupoprodajna cena može u dobroj meri da zavisi od mnogih faktora koje bi trebalo razrešiti na osnovu okvirnog sporazuma, pa i od sudbine neraspoređene dobiti od oko 2,8 milijardi evra, koja sa prodavca prelazi na kupca na dan dividende, odnosno odluke Skupštine akcionarskog društva o načinu njene isplate. Osim toga cena zavisi i od odnosa knjigovodstvene dobiti, koja je po bilansima uspeha NIS-a nesumnjiva, ali i od raspoloživog keša, odnosno likvidnosti kompanije. Ovo je samo ilustracija koliko se razlikuju okvirni sporazum i kupoprodajni ugovor.
Mađar je još u januaru za glavnog savetnika za ekonomski razvoj i energetiku imenovao Ištvana Kapitanja, do tada globalnog potpredsednika naftnog giganta Šel, a on je u jednoj od prvih izjava ukazao na potrebu smanjenja zavisnosti Mađarske od ruskih izvora energije
U Srbiji je malo komentarisana vest da je 19. januara ove godine Peter Mađar, u to vreme lider opozicione stranke Tisa, koji će izvesno biti novi premijer Mađarske, objavio da je za svog glavnog savetnika za ekonomski razvoj i energetiku nominovao Ištvana Kapitanja, do tada globalnog potpredsednika naftnog giganta Šel, odgovornog za više od 500.000 zaposlenih i 47.000 maloprodajnih objekata. Jedna od prvih izjava gospodina Kapitanja se odnosila na potrebu smanjenja zavisnosti Mađarske od ruskih izvora energije.
Nakon pobede na izborima 12. aprila budući premijer Peter Mađar najavio je korenite promene i u upravljanju MOL-om u okviru demontiranja uticaja kadrova Viktora Orbana u svim energetskim kompanijama.
Četvrt veka isti čovek rukovodi MOL-om
Međutim, sadašnji generalni direktor MOL-a Žolt Hernadi je imenovan na tu funkciju još 2001, u zadnjoj godini prve Orbanoove vlade, ali je ostao na toj funkciji i za vreme premijera Petera Međešija, Ferenca Đurčanja i svih 16 godina nove vlasti Viktora Orbana. Istovremeno, u Hrvatskoj je osuđen za davanje mita tadašnjem premijeru Ivi Sanaderu.
Očigledno se nameće zaključak da će promene, ako do njih dođe, biti operacionalizovane od strane iskusnog Ištvana Kapitanja. S druge strane, Mađar izražava spremnost na saradnju sa ruskom stranom u obezbeđenju stabilnih i jeftinih izvora nafte i gasa, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov hladno odgovara da je Rusija spremna na pragmatičnu saradnju sa Mađarskom, dok Kremlj ne šalje čestitku za pobedu.
Nova vlast najavljuje promene u MOL-u, a Žolt Hernadi je na mestu generalnog direktora od 2001. i preživeo je sve Orbanove vlade, premijere Međešija i Đurčanja, a u Hrvatskoj je osuđen za davanje mita Sanaderu
Mađar prihvata nešto što liči na Trampov slogan: MHGA (Make Hungary Great Again) ali ne putem materijalne pomoći koju je obećao Tramp u slučaju pobede Orbana, već preko Evropske unije, u kojoj već postoji blokiranih nekoliko desetina milijardi evra usled prethodne politike Fidesa.
Prateći ovaj narativ, kontrola nad NIS-om bi bila dobrodošla i vladi Petera Mađara, ali ključ nije u njegovim rukama, već zavisi od procene da li prodaja akcija Naftne industrije Srbije MOL-u u novonastalim uslovima može da obezbedi „reformatiranje“ ruskog prisustva na Balkanu, kako je to u entuzijastičnoj izjavi za medije formulisala Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, u nameri da pojasni ruski razlog za pristanak na prodaju mađarskom MOL-u.
Osnova takve ruske odluke bila je uloga koju je Viktor Orban imao u podrivanju sankcija EU, a odnedavno vidimo da je i mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto drugoj strani, u Moskvu, slao insajderske informacije o EU.
Mađaru predstoje pregovori sa EU o uslovima za deblokadu evropskih fondova u korist Mađarske, u kojima može da se nađe i pritisak na Budimpeštu da energetsku zavisnost od Rusije u skladu sa politikom EU „dobrovoljno“ prekine i time manifestuje privrženost zajedničkoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. To bi verovatno podstaklo rusku stranu da definitivno odustane od prodaje NIS-a, koja je već ionako temeljno uzdrmana, a potpisani okvirni sporazum daje dovoljno prostora za odustanak.
Za Vučića je novi mađarski premijer „blokader“
Bio je dovoljan jedan dan da se „najbolji ikada“ odnosi između Srbije i Mađarske dobro protresu. Mađar se svrstao u očima predsednika Srbije Aleksandra Vučića u „blokadere“ svojom izjavom da bi srpski narod trebalo da crpi snagu iz mađarskih izbora i da zna ko „kumuje“ odnosu Vučića, Orbana i Roberta Fica, slovačkog premijera.
Celu transakciju, u kojoj bi ruski udeo u NIS-u preuzeli mađarski MOL i ADNOC iz Abu Dabija dogovarali su Vučić, šeik Mohamed bin Zajed i Orban. Eto šta jedni izbori u komšiluku mogu da donesu, ali i odnesu
Uz to, Mađar je ponudio i rešenje da sve „lutke na koncu“, imenovane od strane Orbanovog režim, od predsednika države, preko sudija i imenovanih funkcionera regulatornih tela daju ostavke, što bi bila određena abolicija, uz neskrivenu pretnju da će u suprotnom uslediti kompromitujući procesi protiv njih.
Nije teško zaključiti da bi ovo bilo moguće rešenje i u Srbiji. Usledio je Vučićev odgovor na RTS-u već u ponedeljak, 13. aprila, da „Srbija nije Mađarova država“ i da nema ingerencije da sprovodi istrage u vezi sa incidentom sa eksplozivom blizu gasovoda u Kanjiži. Predsednik Vučić se, ipak, nada da će se međudržavni sporazum o prodaji NIS-a potpisati do 20. maja, novog planiranog datuma. Kako je počelo, do kraja maja bi ovdašnja vlast mogla Mađarsku optužiti da se kao četvrti član priključila Hrvatskoj, Albaniji i Kosovu u nastojanju da ugrozi srpske interese.
Valja napomenuti da je, prema izjavi ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, na insistiranje predsednika Vučića saglasnost za učešće ADNOC-a u dilu oko NIS-a dao šeik Mohamed bin Zajed, vladar Abu Dabija. Njegov sin Kaled direktno je nadležan i odgovoran za strateške investicije u inostranstvu, uključiv i ADNOC, što znači da je transakcija dogovarana između Viktora Orbana, Aleksandra Vučića i vladajuće porodice Al Nahjan iz Emirata. Ostaje pitanje šta se i koliko menja kada nema Orbana, koji je sve drugo „odradio“ sa Rusima. Eto šta jedni izbori u komšiluku mogu da donesu, ali i odnesu.
