Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra i za 245 procenata je veći nego u prvom kvartalu 2025, kada je taj jaz bio samo 27,8 milijardi dinara ili 237 miliona evra, saznaje Radar. Dodatni problem za ministra finansija Sinišu Malog je što je to najveći minus u državnoj kasi, ostvaren u prva tri meseca još od velike rokade, kada je u maju 2018. mesto gradonačelnika Beograda zamenio ministarskim. Zapravo je to novi rekord u modernoj istoriji javnih finansija Srbije.
O razmerama (ne)očekivanih budžetskih problema ukazuje i podatak da je minus posle prvog ovogodišnjeg kvartala više nego duplo veći nego što je bio u prva tri meseca pandemijske 2020. godine, kada je deficit iznosio 46,3 milijarde, što znači da je za 50 milijardi dinara bio manji nego što je sada. Istine radi, valja podsetiti da je zbog mera za ublažavanje posledica krize izazvane virusom kovid-19, deficit do kraja 2020. dostigao do sada rekordnih 459,6 milijardi dinara ili 3,9 milijardi evra. Tome je doprinela i odluka vlasti da kapom i šakom deli „novac iz helikoptera“ i to baš nekoliko nedelja pre nego što je u junu te godine, u jeku pandemije, organizovala vanredne izbore, koje je opozicija bojkotovala.
Sve ukazuje na zaključak da je rebalans budžeta samo pitanje dana
Sve lošija budžetska slika nije samo posledica rasta cena energenata, zbog čega je država bila prinuđena da se odrekne dela, inače visokih akciza na gorivo. I pre krize, izazvane ratom na Bliskom istoku, srpske javne finansije počele su da posrću. U januaru prošle godine, na primer, ministar Mali mogao je da se pohvali suficitom od 5,5 milijardi dinara, dok je isti mesec ove godine okončan sa minusom od čak 37,6 milijardi. Šta tek reći ako se ovogodišnji deficit uporedi sa suficitom iz januara 2024. od 30,2 milijarde. Uz to, samo u januaru 2026. napravljen je deficit duplo veći nego u prva tri meseca 2024, ili za devet milijardi veći nego u prvom kvartalu 2023…
Tome su, doduše, presudno kumovali „kapitalni“ rashodi od 67,3 milijarde dinara, od kojih je lavovski deo potrošen za plaćanje ovogodišnje rate za nabavku francuskih borbenih aviona rafala, o čemu je Radar prvi pisao. Do sada je ta 2,75 milijardi evra vredna nabavka za potrebe Ministarstva odbrane državnu kasu olakšala za više od milijardu i po evra, s tim što su dve prve rate od po 411,75 miliona uplaćene u oktobru 2024. i aprilu 2025, a poslednja od 686,25 miliona u dve tranše, u decembru prošle i januaru ove godine. Sledeća rata od 686,25 miliona dospeva za plaćanje 29. januara 2027.
U januaru 2025. Mali mogao je da se pohvali suficitom od 5,5 milijardi dinara, a isti mesec ove godine okončan je sa minusom od 37,6 milijardi i za samo jedan mesec napravljen je duplo veći deficit nego u prva tri meseca 2024, ili za devet milijardi veći nego u prvom kvartalu 2023.
Problem je, međutim, što januarski minus u državnoj kasi, po svemu sudeći, nije bio izolovani incident, ni samo posledica nabavke rafala. Na takav zaključak ukazuju i izvori Radara koji otkrivaju da je i prošlog meseca uknjižen deficit u budžetu od oko 27 milijardi dinara. Na prvi pogled to možda i ne deluje tako strašno, ali se potpuno drugačiji utisak stiče ako se ima u vidu da je on bio čak 13,5 puta veći nego u martu prošle godine. Otuda je utisak da je samo pitanje dana kada će ministar Mali morati najpre kolegama u Vladi, a potom i poslanicima u Skupštini da predloži rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Nema oskudice za ministarstva sile
Uprkos tome što je u prva dva meseca ukupan priliv bio 356,3 milijarde dinara ili za 20,5 milijardi veći nego u januaru i februaru 2025, deficit je značajno produbljen jer su rashodi rasli znatno brže, sa 361,5 na 426,7 milijardi. I taj jaz je iz meseca u mesec sve veći, jer je krajem februara bio 70,5 milijardi, a posle mesec dana je skočio na 96,1 milijardu.
13,5 puta
veći je deficit budžeta Srbije u martu ove nego u istom mesecu prošle godine
Zbog svega bi logično bilo očekivati da vlast ove godine odustane od nekih planiranih, ne baš toliko važnih, velikih projekata. Ali, ako je suditi po izjavama predsednika Aleksandra Vučića i prvog blagajnika Srbije, teško da će se štedeti na gradnji Nacionalnog stadiona, čiji bi završni račun, ukoliko se uračuna i prateća infrastruktura, mogao da premaši i milijardu evra.
Neće se, po svemu sudeći, štedeti ni na nabavkama novog naoružanja i opremanje ministarstava sile – unutrašnjih poslova i odbrane. Konkretno, naši dobro obavešteni izvori preciziraju da je u martu iz budžeta za „podizanje operativnih kapaciteta MUP-a“ potrošeno skoro 550 miliona, još 100 miliona za nabavku specijalizovanih vozila, 900 miliona za „nabavku opreme za potrebe MUP-a“… Uz to, za adaptaciju i rekonstrukciju policijskih stanica u Zemunu i Novom Beogradu plaćeno je 339 plus 699 miliona, a za zgradu Komande Žandarmerije u Rakovici, za koju je kamen temeljac u novembru 2023. položio ministar policije Bratislav Gašić, isplaćeno je 332,5 miliona, dok je 248 miliona koštala nabavka verovatno vatrogasnih vozila specijalne namene…
Prihodi od akciza pali i pre odluke Vlade da ih smanji za 20 odsto
Za razliku od rashoda, neki prihodi ove godine manji su nego prošle. Iz do sada javno objavljenih podataka Ministarstva finansija može se videti da su u januaru i februaru prošle godine prihodi od akciza bili 77,8 milijardi, a u prva dva meseca ove su smanjeni na nepunih 72,5 milijardi. Indikativno je, međutim, da su ti prihodi pali za više od sedam odsto i pre nego što je Vlada Srbije 13. marta odlučila da za 20 odsto smanji akcize na naftne derivate.
Posledica te odluke je još dublji pad priliva u državnu kasu od akciza na dizel i benzin. Dobro upućeni u srpske javne finansije otkrivaju da je do kraja marta 2026. država po osnovu akciza na gorivo naplatila samo 46,5 milijardi, dok je u prva tri meseca 2025. po istom osnovu prihodovala 55 milijardi dinara.
Dramatičan nominalni pad priliva u budžet po tom osnovu za više od 18 odsto usledio je uprkos tome što Vlada nije snizila akcize na dizel i benzin za dodatnih 40 odsto, ili „kumulativno za oko 61 odsto“, kako je to još 20. marta obećao predsednik Aleksandar Vučić. Koliko bi tek taj izvor presušio da je Vlada uradila ono što je predsednik najavio može samo da se nagađa, pa je gotovo izvesno da ovoga puta u Nemanjinoj 11 neće poslušati „šefa“ sa Andrićevog venca.
Za razliku od prihoda države po osnovu akciza koji padaju, troškovi građana za gorivo stalno iz nedelje u nedelju rastu, jer je od januara dizel poskupeo za 27, a benzin za 18 dinara
Umesto za obećanih 60 odsto, akcize na gorivo su 13. marta smanjene za 20 odsto, a da bi ublažila dalji rast cena naftnih derivata, posledično i poskupljenja većine proizvoda i usluga, Vlada je pre uskršnjih praznika odlučila da od 10. do 24. aprila one budu za 25 procenata manje nego što su predviđene važećim zakonom. Konkretno, u budžet će se do poslednjeg petka u aprilu na svaki prodati litar benzina i dizela umesto 72 i 74,04 uplaćivati akciza od 54 i 55,53 dinara. Ostaje da se vidi koliko će najnovije smanjenje uticati na buduće prihode, a skoro je izvesno da će negativni efekti na budžet biti veći nego do sada. A ni do aprila nisu zanemarljivi, jer je u odnosu na isti period prošle godine priliv od akciza smanjen za 8,5 milijardi dinara.
Račun bez krčmara
Ostali prihodi uglavnom su povećani, ali ni tu stvari ne stoje baš tako sjajno. Poređenja radi, kad je krojio budžet za 2026. ministar Mali je računao da će ove godine od PDV-a sakupiti 1.084 milijarde dinara, što je za 8,6 odsto više od 998,2 milijarde, koliko je PDV-a naplaćeno lane.
Ako se po jutru dan poznaje, to bi se moglo ispostaviti kao račun bez krčmara, jer je naplata PDV-a u prva dva meseca ove u odnosu na isti period prošle godine povećana za samo 2,3 odsto, sa 158,9 na 162,7 milijardi dinara. Drugim rečima, godina je počela skoro četiri puta sporijim rastom prihoda od PDV-a nego što je planirano. Ključni problem je što su PDV i akcize dva najizdašnija izvora, koja su u punjenju državne kase prošle godine učestvovala sa čak 63 odsto, pa je njihov podbačaj teško, maltene i nemoguće, nadomestiti.
Vlast očito neće štedeti na opremanju ministarstava sile i u martu je za „podizanje operativnih kapaciteta MUP-a“ potrošila 550 miliona, „nabavku opreme za potrebe MUP-a“ 900 miliona, nabavku specijalizovanih vozila 100 miliona, rekonstrukciju Komande Žandarmerije 332,5 miliona…
Za razliku od prihoda države po osnovu akciza koji padaju, troškovi građana za gorivo iz nedelje u nedelju rastu. Do narednog petka, 17. aprila, litar dizela koštaće 217, a benzina 191 dinar. Tako je od sredine januara dizel poskupeo za 24, a benzin za 15 dinara i za nepuna tri meseca cene tih derivata su povećane za 12,4 i 8,5 odsto, što će u narednom periodu inflaciju pogurati naviše.
Dok se ovdašnja vlast hvali da se odrekla značajnih prihoda da bi sačuvala standard građana, u dve susedne države, koje pritom nemaju svoje rafinerije, već isključivo uvoze gorivo, naftni derivati još uvek su jeftiniji nego na domaćim benzinskim pumpama. U Severnoj Makedoniji uoči uskršnjih praznika dizel je bio jeftiniji za 30, a benzin za 32 dinara, a u Crnoj Gori do 15. aprila litar dizela koštaće nešto manje od 209, a benzina 187 dinara.
Što se tiče BiH, cene su slične domaćim, jer je litar dizela prošle subote koštao 220, a benzina 172 dinara, s tim što ne treba smetnuti s uma da su godinama naše komšije s leve strane Drine punile rezervoare jeftinijim gorivom. U januaru, oni su benzin plaćali 134, a dizel 175 dinara, dok su ovdašnji vozači morali svaki litar da plate 176 i 193 dinara.
Ako se još ne zna ko će u ovoj trci pobediti, zna se bar ko će u svakom slučaju izgubiti. Na kraju se račun za sve uvek ispostavi potrošačima i građanima, poreskim obveznicima.
