Nasilje je brend naprednjačkog režima.
Nema dana, a bogami ni sata, da se u Srbiji ne dogodi neka brutalnost čiji vinovnici ostaju nekažnjeni. Jer, tu je uvek predsednik da abolira kriminalce i ubice, čime daje intonaciju dešavanjima u društvu, usmerava istrage, najavljuje i komentariše događaje, pa u maniru antičkog hora suflira šta dalje valja činiti. Najvažnije je imati inicijativu, ne dozvoliti da mašinerija zla stane. Stalno držati džokera u rukavu, i u pravom trenutku skrenuti pažnju.
Tragedija koja se nedavno dogodila na beogradskom Filozofskom fakultetu, u kojoj je nastradala jedna studentkinja, poslužila je režimu kao povod da policija u gangsterskom stilu upadne u Rektorat. Tom prilikom izrežirana je na televiziji Informer predstava za narod s namerom da se rektor Vladan Đokić prikaže kao nekakav mafijaški kum. Međutim, umesto toga spontano se dogodila nezvanična inicijacija novog predsedničkog kandidata za sledeće izbore.
Upad u Rektorat bio je pokušaj da se pronađe fajl sa studentskom listom. Ispostavilo se da to ne samo da ne znaju Nemci, nego ne zna ni srpska policija
Devojka je ubijena, suflira Vučić, majstor konfuzije i manipulacije, i dobacuje loptu nižim ešalonima, Informeru i ostaloj gamadi režimskih medija, koja će rektora proglasiti ubicom. U toj sinhronizovanoj akciji, koja je jedan od poslednjih koraka ukidanja države, važnu ulogu imaju dva ministra čije izjave podižu tenziju na najviši stepen. Prvo je Glišić, poznatiji kao Guba sa Uba, upozorio roditelje da ne upisuju svoju decu na blokaderske univerzitete, jer će im biti vraćena u kovčezima, da bi zatim pretnja stigla od ministra Bratine, kodnog imena Batina, da policija ima pravo da studente i bije, i ubije.
Izjave ministra Gube i ministra Batine najavljuju ubrzanje, širenje pometnje, i logično je očekivati da će njihove naredne objave biti još skandaloznije od prethodnih. Psi su pušteni s lanca, nema više kočnica, samo nebo je granica. Svako normalan je konsterniran, paralisan odsustvom ljudskosti. Kako uzvratiti tim nasilničkim pretnjama? Čestiti građani su ograničeni moralom i zdravim razumom, oni nisu razularena banda lišena elementarne pristojnosti. Pred njima se pruža put u ambis pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića. Ali, kao svaki osvedočeni luzer i kukavica, lišen moralnih i etičkih normi, nesposoban za empatiju, zarobljenik manije veličine, predsednik Srbije se približava svome kraju.
U najvažnijoj zemlji Evropske unije pušten je niz vodu. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je svoje građane da ne putuju u Srbiju i kroz Srbiju. „Ministar informisanja Srbije tvrdi da policija ima pravo da ubija. A ministar Glišić upozorava roditelje da ne upisuju svoju decu na državne univerzitete, jer će im biti vraćena ‘u kovčezima’. Predsednik Vučić besmisleno govori o ‘obrazovnom genocidu’. Nasilna retorika vodi ka nasilju.“
Kao svaki osvedočeni luzer i kukavica, lišen moralnih i etičkih normi, nesposoban za empatiju, zarobljenik manije veličine, predsednik Srbije se približava svome kraju
Međutim, ono što zna srpska policija, to ne znaju Nemci. Upad u Rektorat bio je pokušaj da se pronađe fajl sa studentskom listom. Ispostavilo se da to ne samo da ne znaju Nemci, nego ne zna ni srpska policija. Ali, kako je to neko pametan na mrežama primetio, narod vekovima zna kako Junak sa Zloduhom izlazi na kraj: jer, u drugom carstvu, kraj careva grada, ima jedno jezero. U jezeru je aždaja, u aždaji vepar, a u njemu zec; u zecu je golub, a u golubu vrabac. U tom vrapcu je fajl studentska_lista_novo.pdf.
Ovaj tekst nastaje na pravoslavni Uskrs u vreme parlamentarnih izbora u Mađarskoj na kojima se odlučivala sudbina Viktora Orbana. Ni njegova pobeda ne bi mogla da zadrži Vučića na vlasti. Pad je svakako izvesniji za obojicu.
