Odgovarajući na pitanje N1 o eksplozivu pronađenom u blizini gasovoda kod Kanjiže, Peter Mađar, lider stranke Tisa koja je pobedila na mađarskim parlamentarnim izborima, ocenio je da čitava stvar liči na nespretno sprovedenu operaciju pod lažnom zastavom, a čiji organizatori nisu išli do kraja „koliko su to očekivali nadređeni iz Rusije i Viktor Orban“. Ipak, dodao je da će vlada Tise istražiti šta se tačno dogodilo, uz opasku da ukoliko je opasnost zaista postojala, Orban je trebalo da upravlja državom a ne da igra u predstavi u kojoj je „leteo helikopterom i okupio čitavu mađarsku propagandu u radnim kacigama i uniformama da zajedno strahuju“.
Opis koji veoma podseća i na reakciju Aleksandra Vučića, samo što se on odlučio za turistički autobus umesto helikoptera, kako bi tokom obilaska lokacije Ekspa (otud i ljudi u radnim kacigama) mogao novinarima da ozbiljnim i zabrinutim glasom prepričava zajedničku akciju pasa tragača i vojske u kojoj su pronađena dva ranca sa eksplozivima. Pa red gradilišta, red terorizma; red pretnji, red boljitka – svakako omiljeni predsednikov žanr obraćanja. Ono što je malo odstupilo od uobičajene koreografije (osim toga što nije istakao da bismo imali dovoljno konzervi graška sve i da je diverzija uspela) bilo je prepuštanje saopštavanja informacija o istrazi direktoru Vojnobezbednosne agencije (VBA) Đuri Jovaniću.
Ali dok smo na prilično slobodno tumačenje SNS-a toga ko je za šta nadležan već navikli, iako ga još nismo videli u ovom konkretnom obliku, neobično je da za razliku od Orbana Vučić nije zakazao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Jer setimo se marta 2024. godine, kada je teroristički napad Islamske države na koncertnu dvoranu Krokus u Moskvi (tačnije, Krasnogorsku) bio povod za hitnu sednicu u Beogradu. Bez obzira na to što Srbija nikada nije bila na meti Islamske države, procenjeno je da bi bilo dobro sagledati rizike, nakon čega je saopšteno da je bezbednosna situacija stabilna a da MUP i vojska preduzimaju „sve mere opreza i preventivne radnje“ kako bi se sprečila svaka mogućnost terorističkog akta.
Zbog čega onda nešto što je predstavljeno kao stvarna pretnja kritičnoj gasnoj infrastrukturi u našoj državi, nije sada zaslužilo makar jednako interesovanje institucija?
„Čak ni skupštinski Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nije prihvatio predlog kolege iz opozicije Bogdana Radovanovića da se rasprava o tom događaju uvrsti na dnevni red. Što samo govori da je to jedan igrokaz za prijatelja Orbana, kome je to, očigledno, bilo potrebno pred izbore, a Vučić je na taj način hteo da mu vrati dug. Sa sve ulogom Vojnobezbednosne agencije čiji to nije ni zadatak, ni namena, ali narod i dalje ima daleko više poverenja u vojsku nego u policiju, tako da se umesto Orlića pojavio Đuro Jovanić. I to u uniformi, što takođe nije praksa za nekoga iz VBA, da saopšti kako su uhapsili i dinamit i prostor, samo nisu odgovornog čoveka. Međutim, njima više ne veruje ni njihovo biračko telo koje se ranije primalo na svaku njihovu udicu, a da ne govorim o ostatku iole rasudnog sveta koji ume da sabere dva i dva“, kaže Petar Bošković, narodni poslanik i bivši načelnik Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane.
U prilog zaključku da je reč o predstavi (a mađarski novinar Gabor Bodiš je izjavio za Radar da u toj zemlji ne postoji iole ozbiljan bezbednjak ili vojni analitičar koji ne smatra da je cela stvar nameštena) ide i činjenica da je pre samo tri meseca Savet zasedao povodom događaja koji je gotovo nemoguće dovesti u vezu sa bezbednosnom situacijom u Srbiji. Dan posle otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura od strane američke vojske, Vučić je sazvao hitnu sednicu Saveta, u toj hitnoći izgleda zaboravio da na nju pozove ministra spoljnih poslova, i iskoristio priliku da sa javnošću podeli svoje viđenje međunarodnih odnosa.
„U svetu dominira pravo jačeg, a ko je jači taj i tlači. I to je jedini princip politike u svetu danas“, rekao je predsednik i, pošto mu se očigledno tlači, dodao da će se nastaviti sa jačanjem naših vojnih kapaciteta – ljudskih za 30 odsto u narednih godinu i po dana, a „sve ostalo“ za 100 odsto. I čisto da ne pomislimo da postoji neka realna potreba za takvim trošenjem budžetskog novca, pojasnio da je naša snaga „nedvosmisleno veća i snažnija od potencijalnih agresora i sigurno je da u takvu avanturu ne bi ulazili“. A pošto je time tema bezbednosti iscrpljena, prešao je na priču o sankcijama Linglongu, litijumu, „blokaderima“ koji su spustili stopu privrednog rasta… Da bi na kraju potpuno zloupotrebio sednicu Saveta da govori o čisto stranačkim stvarima i razmatra gde bi na lokalu SNS mogao da pobedi.
Baš kao što je zloupotrebljena i sednica iz avgusta prošle godine. Zvanično posvećena pravosnažnoj presudi protiv Milorada Dodika, što se nije ispostavilo ni kao bezbednosni problem u Bosni, a kamoli u Srbiji (iako je Vučić ocenio da je reč o „najtežoj situaciji za Srbiju posle 2008. godine“), sednica je i tada poslužila za napad na „blokadere“ koji traže izbore na kojima ne mogu da pobede, „samo da bi stvorili novu krizu u državi“. Ali još važnije, za otvoreni pritisak na Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je tada odredilo pritvor za Tomislava Momirovića i Gorana Vesića.
Prvi zakon koji je SNS po dolasku na vlast 2012. usvojio u hitnom postupku, donet je kako bi se Vučiću omogućilo da postane sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti
„Ne postoje pravi razlozi za održavanje sednica Saveta, već povodi kojima se nešto drugo maskira. One isključivo služe Vučiću za spinovanje i u reklamne svrhe, umesto da na njima država donosi prave procene i odluke, koje će se posle verifikovati u Skupštini. A nama Skupština više uopšte ne zaseda, dok se na sednicama odbora ne raspravlja o osnovnim bezbednosnim stvarima koje se dešavaju u zemlji. Skupština bi trebalo da pruži legitimitet, a imamo apsurd da je poslednjoj sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove predsedavao bivši general Predrag Bandić. Čovek koji je zbog nepoštovanja zakona i procedure odgovoran za gubitak sedam života u padu helikoptera, sada donosi nove zakone. Količina bahatosti i bestidnosti koju poseduju je neviđena“, kaže Bošković.
Ali Savet nije oduvek doživljavan samo kao zgodan izgovor za izlazak pred kamere. Prvi zakon koji je SNS po dolasku na vlast 2012. godine usvojio u hitnom postupku bile su izmene Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti kojima su uspostavljeni i Savet i Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Sve što je tada promenjeno jeste odredba po kojoj je funkciju sekretara Saveta obavljao šef kabineta predsednika Republike, tako da ubuduće predsednik imenuje sekretara pa svom nahođenju. Takva izmena je Skupštini predstavljena kao „od naročite važnosti za funkcionisanje bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije i njenih institucija“, zbog čega je „neophodno“ da se usvoji u hitnom postupku. I zaista, čim je novi zakon stupio na snagu, Tomislav Nikolić je za sekretara Saveta imenovao Vučića, a istog dana je i održana prva sednica Saveta sa Vučićem u svojoj novoj ulozi, na kojoj je ostao sve do 2017. kada je, postavši predsednik Republike, sam sebe smenio sa nje.
„Iskustvo iz prethodnog perioda pokazalo je da se u funkciji sekretara Saveta, koji je po slovu zakona istovremeno i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, koncentrisala neformalna moć nad službama bezbednosti, zbog čega je Vučić ciljano gađao da zauzme tu poziciju. Istovremeno je formirana radna grupa u policiji za ispitivanje 24 sporne privatizacije i on je koristio njene izveštaje da sa pozicije sekretara Saveta najavljuje obračun sa korupcijom i kriminalom. Relativno brzo je uhapšen Miroslav Mišković, što je Vučiću i SNS-u donelo ogromnu popularnost. Bukvalno su duplirali podršku birača i ubrzo smo imali vanredne izbore na kojima je SNS osvojio ogromnu većinu“, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Iako je u obrazloženju izmena zakona koje su Vučiću 2012. omogućile da zaokruži nadležnosti nad bezbednosnim segmentom (u tom trenutku je već bio i ministar odbrane i potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala) navedeno da se njima „proširuje prostor demokratske civilne kontrole“, oba Vučićeva naslednika na mestu sekretara Saveta bili su ministri policije – prvo Nebojša Stefanović, a zatim Ivica Dačić – koji su već po zakonu članovi Saveta sa pravom glasa. Čime se izgubio čak i privid „demokratske kontrole“ rada tog tela.
„On je već tada uzeo sve poluge vlasti u svoje ruke, a brojne pozicije u državi su već bile krajnje obesmišljene, ne samo te. Ni institucije ni takve formalne funkcije više nemaju težinu koju su ranije imale i apsolutno se ništa ne bi desilo ni kada ne bismo više imali Savet za nacionalnu bezbednost“, smatra Petrović.
Zvanično posvećena pravosnažnoj presudi protiv Milorada Dodika, što se nije ispostavilo ni kao bezbednosni problem u Bosni, a kamoli u Srbiji, avgustovska sednica je poslužila za napad na Tužilaštvo za organizovani kriminal koje se drznulo da privede bivše ministre
Tako je još 2019. održana sednica za koju je bilo potpuno nejasno čemu je služila, pošto je na njoj bilo govora o snimku na kome se vidi kako jedan ruski obaveštajac daje novac penzionisanom potpukovniku Vojske Srbije, uz veliko Vučićevo čuđenje zašto se to dogodilo, i zaključak da se politika prema Rusiji neće menjati pošto je doživljavamo kao bratsku zemlju. Do koje mere je Savet naknadno obesmišljen, najbolje se videlo na poslednjoj sednici održanoj 20. marta, koja je bila posvećena pre svega ceni goriva. Bez ikakvog obrazloženja zašto to nije tema za sednicu Vlade, Vučić je na pratećoj konferenciji izneo plan o smanjenju akciza, uz uobičajeno veliku količinu računanja na tabli. A kao da ta tema nije dovoljno iz domena čiste ekonomije, uspeo je da se dotakne i povećanja cenzusa za dečiji dodatak. I da na kraju sklizne u mržnju prema susedima, iznevši izmišljen scenario u kome će čim Slovenija uvede skuplje gorivo za kupce sa srpskim tablicama, u Srbiji poskupeti i gorivo i drumarina za one sa slovenačkim.
„Pošto je moj posao da štitim interese Srbije, jedva čekam da to urade, da ovde mogu da im uzmem više para. Eto, to sa zadovoljstvom čekam“, likovao je predsednik nad unapred dobijenom bitkom, dok u realnosti Slovenija posle deset dana ne da nije uvela posebna pravila za strance, nego je ukinula i ograničenja na kupovinu najviše 50 litara goriva (ne 30, kako je tvrdio Vučić) koje je nediskriminatorno važilo za sve kupce.
A upravo je Vučić izneo i najveću indirektnu kritiku rada Saveta kome predsedava. Govoreći jesenas na Pinku, istakao je da su na dan najvećeg protesta 15. marta samo dve jedinice u okviru MUP-a – Policijska brigada i JZO – bile spremne da „do kraja očuvaju javni red i mir“, a da se na ostale nije moglo računati. Ujedno je napao Bezbednosno-informativnu agenciju što šest meseci nije dostavila nijedan snimak plenuma, tvrdeći da „niko nije toliko nesposoban“ i sve to objasnio sudelovanjem u obojenoj revoluciji. Čak je naveo i da paravojni kamp u Sunčanoj reci za obučavanje ljudi za izazivanje nereda uoči izbora u Moldaviji nije otkriven ni zahvaljujući radu policije ni BIA, uz opasku da je nemoguće da službe nisu znale za to ali da je „neko“ želeo da se to ne primeti. Međutim, ništa od tih indikatora da su službe „bušne“ nije se pojavilo na dnevnom redu Saveta bezbednosti na nekoj sednici od novembra do tada (a ni kasnije), već su teme bile na smenu situacija u Republici Srpskoj i na Kosovu.
„U policiji i svim službama bezbednosti, odavno su ljudi koje je postavila vladajuća partija i ljudi iz okruženja predsednika Republike. Ali jedno je biti lojalan, a drugo je biti superlojalan. Odnosno biti spreman da se na očigledan način krši zakon. A u poslednjih godinu dana, nakon pada nadstrešnice i izbijanja protesta, politički vrh je upravo tražio da se postupa bez obzira na to šta zakon propisuje i mnogi nisu bili spremni na to. Neki jesu, njih je Vučić pohvalio, dakle to su ljudi iz JZO i Policijske brigade i oni su i nagrađeni. Ljudi koji se prethodno zauzimali te pozicije su takođe bili lojalni sistemu, ali su gledali da rade u nekim okvirima i da to bude pokriveno makar nekim papirima i normama. To je suština Vučićeve kritike. Tako je kritikovana i BIA na čijem čelu se nalazi Orlić koji je dokazao veliku lojalnost dok je obavljao funkciju predsednika parlamenta sa veoma zapaljivim govorima i poprilično uvredljivim obraćanjem prema poslanicima opozicije. Ali i nad lojalnim ima lojalnih i čini se da politički vrh u poslednje vreme više veruje i oslanja se na VBA nego na BIA“, kaže Petrović.
Ali dok se Vučić i dalje oslanja na Savet u propagandne svrhe, pokazao je da mu za kvarenje odnosa sa susedima nije neophodan. Pošto je i bez sednice koja bi se bavila pronađenim eksplozivom kod Kanjiže uspeo da Peteru Mađaru odbrusi da ovo nije njegova zemlja i da nema ingerencije da bilo kakve istrage sprovodi u Srbiji. Uz krajnje diplomatski dodatak da bi, da ne brine o odnosima Mađarske i Srbije, izjavu Mađara nazvao glupom.
