Sam novac ne garantuje uspeh, kazao je jednom prilikom legendarni trener Žoze Murinjo. Sad, u onom delu koji se dešava na terenu mogli bismo se i složiti sa ovom konstatacijom, ali sve zavisi iz kog ugla posmatrate uspeh. Za američkog predsednika Donalda Trampa Svetsko prvenstvo, koje se najvećim delom odigrava u njegovoj zemlji uspeh je nešto sasvim drugo. Najpre, skandal majstor je isposlovao da, najblaže rečeno u kontroverznoj ceremoniji, od FIFA dobije nagradu za mir. I to manje od pola godine pre nego što će zapucati na Iran mnogo opasnijim stvarima od fudbalske lopte.
I kao da to nije bilo dovoljno, kukavni predsednik FIFA Đani Infantino već je obećao američkom predsedniku da će on uručiti „Boginju“ budućem šampionu uprkos činjenici da se time krši protokol Svetske fudbalske organizacije. Inače, pravila nalažu da se trofej postavi na postolje, a zatim da ga član pobedničkog tima odnese do podijuma. Postoje dobri izgledi da Trampu bude dozvoljeno da slavi titulu sa pobedničkim timom. Američki predsednik je u pokušaju da bude duhovit kazao da mu je poraz od Džozefa Bajdena na izborima 2020. godine omogućio da se vrati u Belu kuću za Mundijal i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Dakle, mera dobrog ukusa ostaje tek zabava za „budale“, dok god Tramp veruje da će mu samopromocija pomoći da popravi rejting pred novembarske izbore za Kongres.
Naposletku, finansijski aspekt ovog spektakla je i te kako važan. Naime, procenjuje se da će se samo prihodi od karata i uslužnih delatnosti utrostručiti, skočivši sa 929 miliona dolara od Svetskog prvenstva 2022. u Kataru na više od tri milijarde dolara.
***
Po čemu ćemo još pamtiti ovu smotru svetskog fudbala, osim po činjenici da su u ulozi domaćina prvi put u istoriji pojavljuju tri zemlje – pored SAD, najbolje fudbalere planete ugostiće i Meksiko i Kanada. Naravno po činjenici da će igrati 48 reprezentacija. Dakle, na Svetskom prvenstvu, bezmalo, neće šutirati samo oni koji nemaju livadu i loptu. Srbija očigledno spada u ovu grupu zemalja. Ovde se livade uveliko pretvaraju u rudnike i teror investitorskog urbanizma.
Kukavni predsednik FIFA Đani Infantino već je obećao američkom predsedniku da će on uručiti „Boginju“ budućem šampionu uprkos činjenici da se time krši protokol Svetske fudbalske organizacije
Što se tiče lopte, nju su od najtalentovanijih dečaka odavno sakrili menadžeri, korumpirani predsednici klubova sa partijskim kartama i ucenjeni treneri. Da ne budemo nepravedni, tu je i Italija, ali razlog njihovog izostanka je drugačije prirode – četvorostruki prvaci sveta postali su žrtva prevelikog broja stranaca u klubovima, što neminovno „davi“ domaće igrače.
***
A kada govorimo o onome što smo videli na samom terenu, stvari su manje-više u granicama očekivanja, ako izuzmemo pobedu Australije nad Turskom i zaista senzacionalni remi Zelenortskih Ostrva, zemlje sa nekih pola miliona stanovnika, protiv Španije, aktuelnog šampiona Evrope i jednog od glavnih favorita i za svetsku titulu. Ali, tako je uvek na početku – posebno u prvim utakmicama – kada su svi maksimalno motivisani. Kako turnir bude odmicao, sva je prilika, oni najjači će pokazati kako se raste kroz utakmice, a uslovno rečeno autsajderi čekati priliku da poremete svetski fudbalski poredak. Uz ne baš velike šanse. Tu je, naravno i Mesijev het-trik protiv Alžira, koliko da nas podseti da niko ne sme kalkulisati sa njegovim odmaklim godinama.
U međuvremenu, što zbog pretrpanog rasporeda utakmica koji je skoro nemoguće ispratiti čak ni Infantinu, što zbog nekih zaista neatraktivnih mečeva, čekaćemo prava uzbuđenja. Ona kada samo tih devedeset i kusur minuta razdvajaju pobednike i gubitnike. Dakle, od eliminacione faze i šesnaestine finala.
***
I da, za one sujeverne – zabavljaćemo se jednom trivijom, verujući da tri šestice na koje ćemo se osvrnuti niko neće tumačiti pogrešno. Ali, eto namestilo se.
Englezi na Mundijale redovno odlaze sa uverenjem kako je vreme da se fudbal vrati kući, ali jedino što se vraća su devastirani navijači. Jedini put kada su podigli „Boginju“ bilo je baš kad se šampionat igrao u njihovoj kući, 1966. I nije moglo da prođe bez kontroverzi. Ni šest decenija kasnije nijedan Englez neće dovesti u pitanje regularnost gola Džefa Harsta, kao što nijedan Nemac neće priznati da je lopta prešla gol liniju u jednom od najkontroverznijih finala u istoriji.
Rano je za procene po čemu ćemo pamtiti Mundijal, ali dobri su izgledi da to bude Trampove orgije bahaćenje. Predsednik SAD zabranio je somalijskom sudiji da uđe u zemlju iako je imao diplomatski pasoš
Dve decenije kasnije na Svetskom prvenstvu u Meksiku, Dijego Maradona će podeliti svet zbog činjenice da je njegov gol rukom eliminisao, opet, Gordi Albion. Jedni će ga smatrati prevarantom, drugi snalažljivim genijem, a on sam će godinama kasnije reći da je „malo igrao glavom, ali da je bilo malo i do ‘božije ruke'“. Ali ta utakmica je bila nastavak rata na Foklandima i za Argentince pitanje povratka nacionalnog ponosa, nakon što su morali da priznaju poraz na pravom bojnom polju. I da, drugi gol koji je dao, mnogi smatraju neprevaziđenim remek delom. Maradonin slalom kroz englesku odbranu, nekadašnji reprezentativac Albiona Piter Birdsli ovako je opisao: da je Maradona rođen u Torontu, Kanada bi postala prvak sveta.
Opet, dve decenije kasnije, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, Zinedin Zidan zbog jednog „naklona“ glavom ka italijanskom štoperu Marku Materaciju, sasvim moguće sprečio je Francusku da postane šampion. Nakon naizgled malo uobičajenog treštoka, Zidan se okrenuo i glavom u grudi udario italijanskog defanzivca. Genijalni vezista, kasnije je objašnjavao da mu je Materaci vređao majku i sestru, ali nikada nije pristao da se izvini za ovaj gest. Neke stvari, izgleda, stvarno nisu za zajebanciju.
***
Na ovom mestu nam preostaje da se zapitamo po čemu ćemo pamtiti ovu četvrtu šesticu – šampionat 2026. Rano je za procene, ali kako sad stvari stoje dobri su izgledi da to bude Trampovo orgijanje. Pored svega narečenog i po činjenici da je predsednik SAD zabranio somalijskom sudiji Omaru Abdulkadiru Artanu da uđe u zemlju iako je imao diplomatski pasoš, jer Somaliju smatra najgorom zemljom na svetu. Sećaćemo se, naravno, da je glavni domaćin, SAD, u trenutku kada ovaj tekst bude objavljen još uvek zvanično bio u ratu sa Iranom, čiji će tim morati da putuje u Ameriku na dane odigravanja utakmica iz druge zemlje. Uz to tri domaćina – SAD, Kanada i Meksiko su usred trgovinskog rata kolosalnih razmera.
Osim ako Mbape. Jamal, Mesi, Rafinja i Ronaldo ne budu bili za koplje iznad svog ovog ludila.
