Retke su kompanije koje u Srbiji uspevaju da skoro svaki drugi dinar poslovnih prihoda pretoče u neto dobit svojih vlasnika. U takve spada i široj javnosti skoro nepoznata privatna firma Krez iz Beograda, koja je prošle godine imala poslovni prihod od 235.406 evra i neto dobit od 105.233 evra. Drugim rečima, od svakih 100 evra prihoda ostajao joj je čist profit od 44,7 evra.
Po tom pokazatelju od nje je uspešnija samo jedna od top pet najprofitabilnijih kompanija i to kineski Serbija Ziđin majning, koji je 2025. završio sa 1,8 milijardi evra prihoda i 1,1 milijardu evra profita. Preostale četiri nisu uspele da dostignu profitabilnost firme za iznajmljivanje i upravljanje sopstvenim i tuđim nekretninama, osnovane sa ulogom od samo 1.000 dinara. I koja u trenutku osnivanja nije imala bukvalno ništa, osim dobre volje njenog formalnog vlasnika i još bolje razrađene „biznis ideje“ onoga ko je neformalno stajao iza celog tog poslovnog poduhvata.
O razmerama (ne)očekivanog poslovnog uspeha Kreza svedoči i podatak da je drugorangiranom na rang-listi „Sto naj…“ Agencije za privredne registre za 2025, kineskom Serbija Ziđin majningu od svakih 100 evra prihoda ostaje 27 evra neto dobiti, EPS-u 31 evro, Telekomu Srbija svega 13 evra, a „projektu veka“ doskorašnje vlasti, Beogradu na vodi, oko 35,6 evra.
Neraspoređena dobit dostigla skoro milion i po evra
Pritom Krez nema problema sa dugoročnim obavezama, jer su one na kraju prošle godine bile samo 3.794 evra, a raspolaže kapitalom vrednim skoro milion i po evra i stalnom imovinom od 1,63 miliona evra. U međuvremenu neraspoređeni profit dostigao je skoro milion i po evra, dok su dugoročne obaveze od 2021. do 2025. smanjene sa nepunih 94.000 na samo 3.800 evra.
Svi ovi podaci imaju posebnu specifičnu težinu ako se ima u vidu da je jedno vreme, pet sedmica pre i dva i po meseca nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024, i formalno direktor Kreza bio Nebojša Šurlan. On je 27. septembra 2024. postao zakonski zastupnik i na mestu direktora Kreza zamenio je formalnog vlasnika, oca Vladimira, koji sada ima 79 godina, a firmu je registrovao 22. novembra 2017, samo nekoliko dana uoči 70. rođendana, iako se pre toga nikada nije bavio privatnim biznisom.
Po jednom pokazatelju Krez je uspešniji i od najprofitabilnijih kompanija. Njemu od svakih 100 evra prihoda ostaje 44,7 evra profita, a Beogradu na vodi, „projektu veka“ doskorašnje vlasti 35,6, Serbija Ziđin majningu 27, EPS-u 31, a Telekomu samo 13 evra
Posledice tog neiskustva mogu se i danas naći u zvaničnim bazama podataka. Sedam dana pre nego što je registrovao firmu Krez, sa sedištem u Vladimira Popovića 16 u Beogradu, APR je odbio prijavu za njeno osnivanje pod drugim imenom, Properti rent, uz obrazloženje da u njoj nije naveden podatak o osnovnom kapitalu i da već postoji firma sa gotovo identičnim imenom, Properti 5 rent.
Indikativan je, svakako i trenutak u kome je Šurlan senior rešio da se otisne u vode privatnog biznisa. On je firmu za iznajmljivanje i upravljanje sopstvenim i tuđim nekretninama registrovao neposredno pre nego što će Građevinska direkcija Srbije, u kojoj je direktor bio njegov sin, početi da nudi na prodaju lokale u beogradskom naselju „Stepa Stepanović“. Ne zna se pouzdano ko je prvi došao na ideju, otac ili sin, ali se zna da je direktor državnog preduzeća privatnoj firmi rođenog oca prodao četiri lokala ukupne površine od skoro 131 kvadrata u prizemlju poslovno-stambenog objekta, u Ulici Druge srpske armije 35. I to samo 34 dana nakon što je Krez upisan u APR.
Sve u krugu porodice
Još čudnije je što je sin ocu, odnosno državna Direkcija tek osnovanoj privatnoj firmi Krez pozajmila polovinu od 205.293 evra, koliko su koštala ta četiri lokala i to na rok od 10 godina i bez kamate. U to vreme banke su privredi novac pozajmljivale uz kamatnu stopu od pet do šest odsto godišnje.
Osim što nijedna banka ne bi odobrila kredit tek registrovanoj firmi, koja do tada na računu nije imala ni dinar prometa, Krez je samo na kamatama uštedeo skoro 35.000 evra. A još skoro toliko je Direkcija mogla da zaradi da je taj novac oročila na 10 godina, ali za tu štetu nanetu državnom preduzeću niko nije odgovarao. Bar ne do sada.
A to svakako nije jedina korist Kreza od ovog aranžmana. Šest godina kasnije, 2023, firma je izdavanjem nekretnina ostvarila rekordnu neto dobit od 736.000 evra, čak 260 posto veću od cene po kojoj je od Građevinske direkcije kupila taj poslovni prostor u Beogradu. Po sadašnjim cenama od 2.500 do 3.000 evra za kvadrat poslovnog prostora u tom delu grada, ta četiri lokala vrede između 327.500 i 393.000 evra.
Koliko je država u vreme vladavine SNS-a bila blagonaklona prema privilegovanim pojedincima svedoči i to da niko nije posumnjao u eventualni sukob interesa, niti je bilo kom od nadležnih organa bilo išta sporno u tome što su za pozajmljeni novac firmi Šurlanovog oca Građevinskoj direkciji garantovali lično njen direktor, ujedno sin formalnog vlasnika Kreza i njegova supruga Tijana Šurlan, koja je od 23. decembra 2016. do 23. decembra 2025, kada joj je istekao devetogodišnji mandat, bila sudija Ustavnog suda Srbije. A ona bi, kao što smo ranije pisali, na osnovu uvida u potpisane ugovore, kao „ugledni pravnik“, jer je baš po tom osnovu i izabrana za sudiju Ustavnog suda, morala da zna da po Zakonu o bankama iz 2006. kredite mogu odobravati samo banke, a ne i druga pravna lica. Posebno ne državna preduzeća poput Građevinske direkcije.
U svakom slučaju, poznavanje prava nije joj bila jedina preporuka za visok položaj u srpskom pravosuđu. Možda i važniji od toga je drugi detalj iz njene biografije. Naime, pre nego što je na predlog skupštinske SNS većine izabrana za sudiju Ustavnog suda, Tijana Šurlan je u aprilu 2016. bila kandidat za odbornika na lokalnim izborima u beogradskoj opštini Vračar. I bila je u vrhu liste, na trećem mestu, odmah iza dvojice visokih funkcionera SNS-a, doskorašnjih ministara Nikole Selakovića i Marka Đurića. Kuriozitet je da su na toj listi iza nje bili bivši ministar građevinarstva Goran Vesić i v. d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.
Godinama kasnije njen suprug je u septembru 2024, šest meseci nakon što je bio primoran da podnese ostavku na poslednju državnu funkciju, mesto v. d. direktora Infrastruktura železnice, odlučio da izađe iz očeve senke i operativno preuzme kormilo porodične firme, pa je u APR-u upisan kao zakonski zastupnik i direktor Kreza. I taman kad se činilo da je sve došlo na svoje, 1. novembra, posle samo 33 dana, srušila se nadstrešnica stanice u Novom Sadu, pod čijim je teretom poginulo 16 ljudi.
Veliki šef, Siniša Mali, milioni evra i „najveći bednik“
Za razliku od njegove naslednice u Infrastrukturi železnice Jelene Tanasković i dvojice bivših šefova, resornih ministara Vesića i Tomislava Momirovića, Šurlan je ubrzo nakon tragedije uhapšen i nešto više od šest meseci, od 23. novembra 2024. do 29. maja 2025. proveo je u zatvorskom pritvoru, nakon čega mu je Viši sud u Novom Sadu odredio kućni pritvor, uz nanogvicu.
S obzirom na to da iz pritvora operativno nije mogao da upravlja firmom, 17. januara 2025. u APR je kao novi-stari direktor Kreza ponovo upisan njegov otac. I tako će verovatno ostati dok se ne okonča sudski proces protiv osumnjičenih za pad nadstrešnice, a on ni posle dve godine još nije ni počeo.
Upućeni u odnose unutar doskora vladajućeg SNS-a ističu da je od Šurlana bivša vlast digla ruke i pre pada nadstrešnice. I to nakon što je Radar u martu 2024. ekskluzivno, uz tekst Glavni šef, Siniša Mali i 100.000 evra objavio audio-snimak Šurlana sa tadašnjim ministrom finansija iz koga se jasno moglo zaključiti da vlast i javno, novcem iz budžeta, ali i tajno, preko državnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše, finansira ne samo sportske klubove već i navijačke grupe, u tom slučaju Crvene zvezde.
Vučića je posebno iznervirao deo razgovora u kome je na Šurlanovo pitanje da li bi, na molbu Zvezdana Terzića, sa 100.000 evra trebalo da pomogne izgradnju potpornog zida na stadionu Crvene zvezde, Mali doslovno odgovorio: „Ti znaš da će ti glavni šef uvek reći – pomozi.“
Pet sedmica pre i dva i po meseca nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, od 27. septembra 2024. do 17. januara 2025. kao direktor Kreza u APR-u je bio upisan Nebojša Šurlan, da bi posle pritvora to mesto ponovo prepustio ocu, formalnom osnivaču firme
Čim je audio-snimak pušten u etar, Vučić je Šurlana nazvao „najvećim bednikom“, pa ovome i nije preostalo ništa drugo nego da posle samo nekoliko dana podnese ostavku na funkciju direktora Infrastrukture železnice, na koju ga je stranački vrh prekomandovao iz Građevinske direkcije.
Nedugo potom Radar je objavio i tekst Glavni Turčin, srpska vlada i 15 miliona evra, uz snimak Šurlanovog telefonskog razgovora sa Milošem Popovićem, šefom kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić, iz koga se može naslutiti da su ljudi iz vrha vlasti bili uključeni u nameštanje tendera za pojedine firme, bliske vladajućim strukturama. U međuvremenu smo otkrili i da je jedna navodno arapska kompanija 2023. Milošu Popoviću na rok od nekoliko decenija, od čak 40 godina, bez kamate, navodno „pozajmila“ milion evra, a tim novcem šef kabineta Ane Brnabić je kupio luksuzan stan u Beogradu na vodi. Ni ta afera do danas nije rasvetljena.
Svi pobrojani primeri pokazuju koliko su privatnim interesima bili povezani funkcioneri doskorašnje vlasti na različitim nivoima. I te veze valjalo bi raspetljati, da se srpsko društvo ponovo ne upetlja u zamršeno klupko korupcije, zbog koje Srbija od 2012. nikada nije bila lošije rangirana po stepenu percepcije korupcije. Tim pre se postavlja pitanje hoće li posle promene vlasti Agencija za sprečavanje korupcije i druge nadležne institucije konačno početi da rade svoj posao.
