Uoči kongresnih izbora 3. novembra, nepopularna Trampova administracija u Vašingtonu panično traga za spoljnopolitičkim uspehom, te joj se na nišanu ponovo našla Ukrajina. Prema tačkama najnovijeg predloga mirovnog sporazuma, Ukrajina bi bila primorana da povuče trupe iz Donbasa, kao i da se odrekne NATO integracija i ograniči sopstvene vojne kapacitete. Zauzvrat, Kijevu su ponuđene ekonomske investicije, perspektiva članstva u Evropskoj uniji i američke bezbednosne garancije nalik Članu 5 NATO ugovora. Sa druge strane, Rusija bi zadržala kontrolu nad okupiranim oblastima, a obezbedila bi i delimično ukidanje sankcija, obnovu isporuka gasa na evropsko tržište i povratak u okvire grupe G8. Ovi uslovi su bliži onima koje ispostavlja Kremlj, ali ne samo što zahtevaju povlačenje iz Donbasa, na šta Ukrajina uporno ne pristaje, već iznova guraju Evropu u zavisnost od Rusije.
Ustupci Vašingtona
Aranžman između Trampa i Putina o uvozu ruskog dizela od 9. oktobra intenzivirao je politički pritisak na Kijev. Iako je Bela kuća ovaj korak objašnjavala ekonomskom nužnošću, pomenuta odluka predstavlja direktno narušavanje sistema zapadnih i američkih sankcija. Zvanične tvrdnje da bi obustava ukrajinskih napada na ruske rafinerije stabilizovala globalne cene energenata ostaju upitne, s obzirom na to da proizvodni kapaciteti Ruske Federacije jedva podmiruju unutrašnje potrebe zemlje. Reakcija Vašingtona na očekivane kritike Zelenskog manifestovala se kroz višednevne političke napade na Ukrajinu i njeno rukovodstvo. Jednostrani ustupci Vašingtona pravdani su pokušajem zadržavanja Moskve u pregovaračkom procesu, iako sa ruske strane nisu usledile recipročne mere. Naprotiv, Trampovo popuštanje samo je osokolilo Putina koji se vratio predlaganju „Jalte 2.0“ – sastanku Trampa, Sija i njega kao platformu za podelu sveta između ovih triju imperija.
Predstojeći trostrani format imaće smisla isključivo ukoliko rezultira konkretnim ustupcima Moskve i ravnopravnom ulogom Evrope
Data tendencija potvrđena je i tokom energetskog primirja koje je Tramp jednostrano proglasio 11. oktobra. Iako je Zelenski izrazio spremnost za poštovanje dogovora pod uslovom da se istog drži i Moskva, ruska strana je nastavila napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Uprkos tome, reakcija Vašingtona bila je usmerena na kritiku Kijeva, uz pretnje obustavom deljenja obaveštajnih podataka. Uporedo sa političkim pritiscima, operativna sposobnost ukrajinske odbrane narušena je uvođenjem restrikcija na vojni komunikacioni sistem Starshild. Ograničenjem brzine ukrajinskih bespilotnih letelica na oko 160 kilometara na čas, njihova efikasnost u presretanju ruskih mlaznih dronova i projektila svedena je na minimum.
Evropa na margini
Nakon svih pritisaka, početak trostranih pregovora između Ukrajine, Rusije i SAD najavljen je za prvu polovinu novembra u Abu Dabiju, gde bi se razgovori najpre vodili na tehničkom nivou, dok bi samit lidera zavisio od eventualnog napretka. Nakon konsultacija u Oslu sa liderima Finske i Norveške, Trampov izaslanik, Stiven Vitkof, preneo je Moskvi predloge koji su prethodno usaglašeni sa Kijevom. Iako Kremlj izražava načelnu spremnost za dijalog, istovremeno odbacuje mogućnost održavanja samita na najvišem nivou i bilo kakve kompromise. Uz svu Trampovu galamu, ne nazire se suštinsko zbližavanje pozicija dveju zaraćenih strana.
Iako Kremlj izražava načelnu spremnost za dijalog, istovremeno odbacuje mogućnost održavanja samita na najvišem nivou i bilo kakve kompromise
Evropske države bi se ponovo suočile sa celokupnim finansijskim teretom sukoba, ali bez učešća u donošenju strateških odluka. Ratni troškovi za 2027. godinu projektovani su na 155 milijardi evra, uz zahtev Kijeva za dodatnih 70 milijardi evra evropske pomoći. Usled marginalizacije u pregovaračkom procesu, Evropa razmatra imenovanje zajedničkog predstavnika, pri čemu se finski predsednik Aleksander Stub izdvaja kao potencijalni kandidat. Predstojeći trostrani format imaće smisla isključivo ukoliko rezultira konkretnim ustupcima Moskve i ravnopravnom ulogom Evrope. U suprotnom, Tramp će diplomatsku inicijativu iskoristiti za postizanje političkih poena, a odgovornost za neuspeh prebaciće na Zelenskog.
