Pišu: Dr Slobodan Tomić, vanredni profesor Univerziteta u Jorku, Dr Mihajlo Popesku, osnivač i vodeći istraživač, Latenta (latenta.com)
Kako je Studentska lista uspela da „namakne“ ovu samostalnu skupštinsku većinu od više od 140 poslanika?
U ovom tekstu predstavljamo analizu zasnovanu na predizbornoj anketi koju smo, kao tim istraživačke agencije Latenta, sproveli u poslednjih 36 sati pred otvaranje birališta, na uzorku birača regrutovanih preko onlajn panela (1.189 ispitanika), uz dopunski uzorak putem tehnike „snežne grudve“ („snowball“) u kojoj je 68 ispitanika iz kruga poznanika i kruga njihovih poznanika opisalo glasačke namere 134 penzionera (grupe do koje onlajn paneli slabije dosežu).
Studentska lista uspela je da okupi široku koaliciju društvenih i političkih grupa. Njeno jezgro čine birači nekadašnje Srbije protiv nasilja iz 2023. godine: preko devet od deset njih glasalo je ovog puta za Studentsku listu. Ali to samo po sebi nije bilo dovoljno – ni za pobedu, a posebno ne za ovako ubedljivu pobedu
Ovaj uzorak bio je dovoljan da kroz sofisticirano modeliranje projektujemo konačne rezultate za izbornu noć (projekcije smo objavili u 20:01, minut posle zatvaranja birališta, na sajtu polling2026.latenta.com), a dodatno nam omogućava i uvid u strukturna kretanja biračkog tela tj. kako su glasači, okvirno, menjali svoje glasačke preferencije u odnosu na izbore iz 2023.
Na osnovu tih podataka, usklađenih sa zvaničnim rezultatom izbora iz 2023. i preliminarnim rezultatima RIK-a za 2026, sledeći grafikon daje sažet pregled migracije birača na osnovu naše ankete.
Glasački „prelazi“: na levoj strani prikazan je procenat glasova iz 2023. godine za tadašnje liste, a na desnoj procenat glasova za ključne liste sa tek održanih izbora 25. oktobra 2026. godine. Izvor: Latenta predizborna anketa · polling2026.latenta.com
Nekoliko trendova može se izdvojiti iz podataka.
Studenti su osvojili snažnu podršku i među onima koji 2023. nisu glasali, kako među tadašnjim apstinentima, tako i među prvoglasačima, tj. mladima koji su pre tri godine bili maloletni, a sada prvi put izašli na birališta. Čak 77 odsto apstinenata iz 2023. ovog puta je izašlo i glasalo za Studentsku listu, a među prvoglasačima ona je uzela 82 odsto
Prvo, Studentska lista uspela je da okupi široku koaliciju društvenih i političkih grupa. Njeno jezgro čine birači nekadašnje Srbije protiv nasilja iz 2023. godine: ugrubo procenjeno, oko 94 odsto njih glasalo je ovog puta za Studentsku listu, što čini oko 19 procentnih poena njenog rezultata. Ali to samo po sebi nije bilo dovoljno – ni za pobedu, a posebno ne za ovako ubedljivu pobedu.
Drugo, studenti su pridobili snažnu podršku i onih koji 2023. nisu glasali, kako tadašnje apstinente, tako i prvoglasače, tj. mlade koji su pre tri godine bili maloletni, a sada su prvi put mogli na birališta. Od onih koji 2023. nisu glasali, a ovog puta jesu, Studentsku listu izabralo je oko 76 odsto, a Vučićevu listu oko 16 odsto. Među prvoglasačima Studentska lista uzela je oko tri četvrtine glasova (75 odsto), a procena za Vučićevu listu u toj grupi je, ugrubo oko 20 odsto. Tako su apstinenti i prvoglasači zajedno doneli Studentskoj listi najmanje oko 11 procentnih poena, a najverovatnije i koji procenat iznad.
Treće, i takođe veoma bitno, Studentska lista privukla je veći deo birača manjih lista, pre svega desnice. Među našim ispitanicima, od birača nekadađnje koalicije NADA (Novi DSS i POKS) pridobila je oko 90 odsto glasača i oko 83 odsto onih koji su ranije glasali za Mi i Dveri-Zavetnici zajedno, uz ogradu da su ove grupe u anketi male, pa su procene okvirne uz moguća odstupanja iznad ili ispod ovog broja. U svakom slučaju, birači desnice su se u ogromnoj meri preusmerili ka studentima pre nego ka ideološki bližim opcijama.
Četvrto, i možda najindikativnije, Studentska lista „prevela“ je na svoju stranu i deo birača vladajuće koalicije, kako SNS-a, tako i SPS-a. Kod socijalista je rascep bio „ubitačan“: od ispitanika koji su 2023. glasali za SPS, nakon našeg modeliranja, nalazi pokazuju da je čak oko 40 odsto njih prišlo Studentskoj listi, 30 odsto Vučićevoj listi i svega 26 odsto ostalo SPS-u. Tako je SPS oboren ispod cenzusa, na oko 2,2 odsto.
Podaci pokazuju da se za prelaz ka Studentskoj listi opredelio i deo penzionera – inače najbrojnije glasačke populacije, koja čini tek nešto manje od trećine biračkog tela, a koja po pravilu ima najveći odziv (izlaznost) na glasanjima. To ukazuje da se „efekat unuka“ na kraju ipak dogodio; fenomen o kojem se tokom kampanje često govorilo kao o mogućem, ali i dalje neizvesnom adutu koji bi mogao doneti konačnu prevagu u korist studenata
I sam SNS je pretrpeo značajan odliv svojih glasača ka Studentskoj listi. On nije velik, ali jeste značajan: okvirno, oko 12 odsto nekadašnjeg SNS biračkog tela, otprilike svaki osmi glasač, okrenuo se studentima. Naši podaci pokazuju da nivo obrazovanja najbolje objašnjava „meke“ SNS birače. Prelazak je najizraženiji među obrazovanijim biračima SNS-a: među onima sa fakultetom Studentskoj listi prešla je čak četvrtina, među onima sa srednjom školom 14 odsto, dok među 11 ispitanika sa osnovnom školom nije bilo nijednog takvog prelaska.
Još upečatljivije, i deo penzionera okrenuo se Studentskoj listi – grupe koja čini nešto manje od trećine biračkog tela i za koju se smatra da najredovnije izlazi na izbore. To ukazuje da se „efekat unuka”, o kojem se tokom kampanje mnogo govorilo kao o mogućem, ali neizvesnom adutu, na kraju ipak dogodio, makar u manjoj meri. Prema našoj integrisanoj proceni, otprilike svaki sedmi do osmi penzioner koji je 2023. glasao za listu SNS-a sada bira Studentsku listu, dok oko 87 odsto ostaje uz Vučićevu listu; podrška Vučićevoj listi među najstarijima pala je sa oko 70 odsto sredinom kampanje na oko 62 odsto uoči izbora. Ali pomeranje nije bilo dovoljno da promeni redosled: među biračima od 65 i više godina Vučićeva lista ostaje ispred, oko 62 prema 38 odsto u njenu korist. Upravo zato što je najbrojnija i izlazi najredovnije, ta jedna grupa Vučićevoj listi je donela okvirno oko 870.000 glasova – približno polovinu njenog ukupnog rezultata.
Sve do 2026. godine, SNS biračka baza je delovala granitno. Već je postalo opšte mesto da ta stranka, iz izbora u izbore, uspeva da „istera“ na birališta svojih zagarantovanih 1,7–1,8 miliona glasova bez osipanja, te da je upravo stabilnost biračkog tela jedan od ključeva njenog uspeha.
U apsolutnim brojevima tako je bilo i sada: Vučićeva lista dobila je oko 1,72 miliona glasova , tek nešto manje nego 2023. Procentualni pad najvećim delom je posledica rasta izlaznosti, jer su nove glasove dominantno dobili studenti. Ali iza stabilnog broja krije se promena sastava: sudeći prema našoj anketi, „SNS zid“ se ovog puta ipak okrunio. Gubitak nastao ovim „krunjenjem“ glasova koji su otišli ka Studentskoj listi, SNS je nadoknadio „usisavanjem“ dela birača SPS-a (oko 1,8 procentnih poena) i dela onih koji 2023. nisu glasali (takođe oko 1,8 poena); ne treba zaboraviti ni prelazak birača manjih desnih lista iz 2023. godine, uključujući i Šešeljeve radikale (tada osvojili oko 55.000 glasova), ka Vučićevoj listi. Ali, bez odliva dela penzionera, kao i dela svojih mlađih tradicionalnih birača – pre svega onih sa višim nivoom obrazovanja – ka Studentskoj listi, Vučićeva lista bi imala rezultat bliži brojci od dva miliona glasova.
Kapa dole za catch-all
Sveukupno, podaci upečatljivo ilustruju da je, prvo, ključ uspeha Studentske liste bila catch-all strategija i, drugo, da je, po pitanju umeća sprovođenja te strategije, Studentska lista pokazala izuzetne veštine komunikacije i mobilizacije. To je ujedno i odgovor onima koji su sumnjali u delotvornost catch-all pristupa, ali i onim biračima koji su, iako su podržali Studentsku listu, i dalje, sa nešto izraženijih levih ili desnih pozicija, s nelagodom gledali na pojedine poruke ili lica sa Studentske liste.
Nema sumnje da bi odlučna borba protiv korupcije, kao i vešto upravljanje divizivnim temama, ili njihova de-prioritizacija, kada je to moguće, bili ključ u zadržavanju ovako široke podrške
Sada je jasnije da je ovakav pristup Studentske liste, prvo, bio ispravan put ka uspehu i, drugo, da je studentski pokret pokazao pravo umeće vođenja kampanje i upravljanja biračkim telom.
