Postalo je već uobičajeno da uoči svakih izbora, sakupljajući „sigurne“ glasova, izaslanici SNS-a pokucaju na vrata velikog broja građana. Ovoga puta otišli su korak dalje i banuli su na prag vlasnicima privatnih kompanija, tražeći od njih da svim svojim zaposlenima „sugerišu“ da 25. oktobra zaokruže izbornu listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“.
To je, uz opasku da to tumače kao signal da naprednjacima baš „gori pod nogama“, za Radar u odvojenim razgovorima potvrdilo više biznismena. Neki od njih kažu da takvih pritisaka do sada nije bilo. Čak ni devedesetih, u vreme Slobodana Miloševića.
Da je đavo odneo šalu svedoči i to što su naprednjaci emisare slali ne samo vlasnicima firmi koji su bogatstvo stekli zahvaljujući poslovima sa državom. Neki od njih, poput Milenka Kostića, vlasnika Auto Čačka, uoči lokalnih izbora u deset opština ugostio je Vučića i javno podržao SNS. Suvlasnik Milenijum tima Ivan Bošnjak sam za sebe kaže da je „ponosni član SNS-a“, a stranka zna da ne moraju da šalju „suflera“ Zvonku Veselinoviću, u čijim firmama radi više od 600 ljudi.
Zato sada „kapilarne“ glasove traže i kod vlasnika firmi koji se nisu politički izjašnjavali ili su bili kritični prema vlasti. Svesni da im tek tako ne mogu tražiti podršku, njima su slali „kolege“, za koje su procenili da imaju više šanse da ih „smekšaju“ i „objasne“ kako nije baš pametno plivati uz vodu. Neki od naših sagovornika odbili su tu nepristojnu ponudu i poručili da su vlasnici firmi, a ne zaposlenih. Drugi su samo ćutke prešli preko toga, u nadi da je izaslanik shvatio da je pametnom i ćutanje jasan odgovor.
Na pitanje zašto bi neko čija firma ima godišnji prihod veći od pola milijarde evra ispunjavao takve zahteve SNS, sagovornici podsećaju da je on pre dolaska SNS na vlast, pre skoro dve decenije uhapšen kao član „naftne mafije“ i da za razliku od građana, koji 25. oktobra mogu da glasaju kako hoće, on izgleda i nije imao izbora
Indikativan je svakako i „kasting“, na kom su naprednjaci izabrali „kurire“ koji će poruku preneti srpskoj poslovnoj eliti. Očito su se potrudili da svakom biznismenu za koga nisu sigurni da podržava SNS pošalju nekoga koga oni poznaju, da bar preskoče vreme neophodno za upoznavanje. A i teško je banuti nekom nepoznatom u kancelariju i s vrata otvoreno reći zbog čega si došao. To se ne radi ni kada nudiš dobru biznis ideju, a ovo svakako nije dobra ideja za biznis.
Za pretpostaviti je da je za tu „operaciju“ SNS regrutovao više biznismena, koji baš i nisu imali veliki izbor. Više sagovornika Radara potvrdilo je, naime, da im je sa tim zahtevom došao „kolega“, čija firma od države, javnih preduzeća i ustanova, gradskih i opštinskih uprava, javno-komunalnih preduzeća svake godine dobija desetine miliona evra vredne poslove.
Pretragom javno dostupnih baza podataka Radar otkriva da je preduzeće tog emisara SNS-a od početka ove godine na tenderima dobilo čak 450 poslova, a samo u avgustu i septembru je zaključilo 59 ugovora o javnim nabavkama. Na spisku njenih klijenata su republička Direkcija za robne rezerve, gradske i opštinske vlasti Kraljeva, Loznice, Lučana, Raške, Sečnja, Rekovca, Priboja, Bačkog Petrovca… Poslove su dobili i od velikog broja osnovnih škola, zdravstvenih centara, javno-komunalnih preduzeća iz Smedereva, Kuršumlije, Stare Pazove, Aleksinca, Šapca, Vrbasa, Lučana, Beograda, Jagodine…
Na pitanje zašto bi sebe u takvu poziciju doveo neko čija firma ima godišnji prihod veći od pola milijarde evra, sagovornici podsećaju da je on pre dolaska SNS na vlast, pre skoro dve decenije uhapšen kao član „naftne mafije“, da je tada u pritvoru proveo skoro godinu dana, da je i 2016. pravosnažno osuđen na 20 meseci zatvora, ali mu je izdržavanje preostalog dela kazne od devet meseci odlagano sve do 2022, kada je krivično delo za koje je bio optužen zastarelo. Zato, za razliku od građana, koji 25. oktobra mogu da glasaju kako hoće, on izgleda i nije imao izbora.
