Ove godine, Beldocs se održava od 20. do 26. maja na više lokacija u Beogradu i prikazaće više od 100 premijernih filmova u okviru brojnih programskih celina. Festival otvara Yugo ide u Ameriku dugometražni rediteljski prvenac Filipa Grujića i Alekse Borkovića. Ako postoje feel good drame čiji je cilj da nas zabave, onda za Yugo ide uAmeriku možemo reći da je dokumentarac koji izaziva dobro raspoloženje dok se automobil jugo pretvara u predmet nostalgije. Nepretenciozan je i bez ambicija da se bavi velikim temama niti da nam otkrije nešto novo što nismo već znali o automobilu jugo koji je u USA proglasen najgorim automobilu na svetu. Tokom 90 minuta uživamo u vožnji mladih ljudi kroz američke puteve od Njujorka do Los Anđelesa i njihovom pokušavaju da evociraju neka bolja vremena u kojima nisu bili ni rođeni – period od kraja osamdesetih i početka devedesetih.
Isto vremensko razdoblje je obuhvaćeno srednjometražnim filmom Sjeti se moje pjesme Jelene Bosanac i Tanje Brzaković u hrvatsko-srpskoj koprodukciji. Glavni junak je kafana Jablan koja se nalazila na magistralnom putu sela Jugovo u Slavoniji gde su ljudi dolazili tokom osamdesetih u velikom broju i tu provodili godine kroz zabavu i veselje. Sve dok nije počeo rat. Sastavljen od arhivskih materijala pronađenih na VHS trakama i fotografijama, film idealizuje suživot i zajedništvo različitih vera i nacionalnosti. Jugonostalgičan, lagano naginjući ka patetici, film predstavlja metaforu na jedno bolje vreme, gde je kafana postala oaza sreće.
I u novom dokumentarcu Srđana Kneževića Ono što treba činiti često se provlače paralele s nekadašnjim jugoslovenskim sistemom, ovoga puta s radničkim pravima nekada i sada. Priča se odvija u u kancelariji Radničkog savetovališta u Ljubljani, gde troje zaposlenih nude pravnu pomoć prevarenim i obespravljenim radnicima iz različitih delova sveta zaposlenih u Sloveniji, ali uglavnom pridošlih iz Bosne i Hercegovine. Ne znajući zakonska prava i obaveze, često nisu svesni kakve su ugovore potpisali sa poslodavcima a neki čak nemaju ni ime firme za koju su radili i koja im duguje novac. Svedočeći primerima očiglednog kršenja radnih prava u Sloveniji članici EU koja se doživljava kao vodeća među postjugoslovenskim zemljama, Knežević dolazi do zaključka da su problemi i prepreke radnika i borba za lično dostojanstvo slični u većini zemalja.
Značajan broj filmova obrađuju mučne teme, bolna iskustva koja trajno ostavljaju posledice na pojedinca među kojima se ističu filmovi o migracijama i ratovima. Umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Sing za Radar ističe da “dokumentarni film nužno prati aktuelna dešavanja u svetu jer je na neki način refleksija tih dešavanja. Ove godine imamo dosta filmova o migracijama, na razne načine. Od ekonomskih migranata koji prelaze meksičko-američku granicu do izbeglica na Horgošu. Takođe i u širem smislu, o ljudima koji vide sebe na nekom drugom mestu”.
Migracije spolja i iznutra
Odličan primer je kratak film Mrkli mrak rediteljke iz Hondurasa Violetе Morе prikazan na festivalu u Šefildu. Svedoči o iskustvu migranata koji kreću na putovanje peške preko američke granice kroz opasne predele, s neizvesnim ishodom. Kako sunce zalazi, počinje duga šetnja kroz noć, putovanje je sporo, mučno i osećaj straha se povećava. Drhtava kamera iz ruke prati korake, čujemo dah migranata, zvuke životinja i prosto kao gledaoci osećamo šta znači preći granicu nadajući se boljem životu.
U sličnoj atmosferi, u potpunom mraku svedočimo razgovorima organizovane grupe koja krijumčari migranate u okolini graničnog prelaza Horgoš u italijanskom filmu Besane noći Federika Kamarate i Filipa Foskarinija. Snimajući u potpunosti noću s minimalnom opremom kako bi izbegli policiju, filmski stvaraoci dokumentuju avganistansku grupu koja živi u šatorima. Dok se mrak smenjuje s treperenjem logorskih vatri, baklji i ekrana mobilnih telefona, tama postaje i filmska tehnika i metafora za njihove tajne aktivnosti. Dobro je pogledati ova dva filma zajedno zbog sličnosti u dočaranoj atmosferi i načina tretiranja probleme migranata – prikazane su drugačijim filmskim jezikom.
Egzistencijalno bekstvo i emigraciju mlade trans žene Adeline gledaćemo u filmu Pesma bez doma reditelja Rati Tsiteladze. Posle 11 godina zatočeništva u gruzijskom selu, gde su je roditelji krili u kući, ona beži u Beč u potrazi za slobodom. Ovo je nastavak priče i nadogradnja rediteljevog kratkog filma Zarobljenik društva (2018), koji je bio nominovan za nagradu Evropske filmske akademije i odigrao je ključnu ulogu u obezbeđivanju azila za Adelinu u Austiji. Dok se kreće Bečom kroz osvojenu slobodu prošlost nastavlja da je progoni. Posebno joj teško pada psihičko stanje njene majke koju maltretiraju komšije što čujemo u zapanjujuće iskrenim svedočanstvima. Pesma bez doma imao je svetsku premijeru na CPH:DOX 2026, ušavši u istoriju kao prvi gruzijski dokumentarac ikada odabran za glavni takmičarski program.
Drugačiji pogled na kretanje i potragu identiteta predstavlja Zvezde stanice Roma Termini bosanskog reditelja Ada Hasanovića. Slike Rima punog žurbe dok se narod priprema za praznik, služe kao pozadina za živote nevidljivih ljudi koji žive na obodu stanice Termini. Beskućnici koje niko ne primećuje spavaju na ulicama, na hladnoći, bez hrane žrtve su krađa i zlostavljanja. Film ispituje stalnu promenu identiteta mesta i ljudi koji ga naseljavaju i koji su svojevrsne zvezde najveće železničke stanice Termini u Rimu.
Dva filma koja se bave aktuelnim ratovima u Palestini i Ukrajini skrenuli su pažnju publike i kritike na svim festivalima gde su bili prikazani. Sa Hasanom u Gazi Kamala Aldžijafarija pruža dirljiv portret života u Gazi. Svakodnevni izveštaji beleže eskalaciju nasilja dok Aldžijafari posećuje Gazu u potrazi za prijateljem koga je upoznao u zatvoru. Reditelja vozi taksista Hasan, pouzdan vodič kroz izbegličke kampove gde smeštaju raseljene Palestince. Pogledi na prelepi grad zamenjuju mesto pejzažu u kojem se smrt i nasilje postepeno normalizuju. Ukrajinski dokumentarni film Militantropos Jelizavete Smit, Aline Gorlove i Simona Mozgovjia kroz slike svakodnevice istražuje ljudsko stanje tokom ruske invazije na Ukrajinu. Naslov filma spaja latinsku reč za vojnika (milit) i grčku za čoveka (antropos), prikazuje transformaciju pojedinaca u „militantroposa“ – osobu koja prihvata ratno stanje kao novu realnost. Od početka rada na filmu 2022. do početka montaže snimljeno je 70 terabajta materijala, za ukupno oko 300 dana snimanja. Što u konačnoj realizaciji gledaocima donosi eksplozivno iskustvo.
Ljudi i životinje
U različitim programskim celinama izdvojili su se filmovi o odnosu ljudi i životinja. Sunčica Ana Veldić, veterinarka i rediteljka iz Zagreba, u svom novom filmu O mačkama i ljudima učestvuje u volonterskoj akciji sterilizacije mačaka po hrvatskim ostrvima. Ona preispituje sopstveni etički stav prema kastraciji mačaka koje žive na slobodi kroz izjave običnih ljudi i aktivista za prava životinja. Do preokreta dolazi kada se u njenom privatnom životu dese promene koja se tiču odnosa prema ženskom telu i pitanju potomstva.
Na drugom kraju planete sniman je Medved davež film Gabrijele Osio Vanden i Džeka Vajzmana smešten u kanadski grad poznat kao prestonica polarnih medveda. Prelepo su prikazani kadrovi belih medveda zajedno s turistima naoružanih foto aparatima. Pomalo podsećajući na serije sa kanala Nacionalna geografija pratimo članove ekspedicija željne atrakcije i netaknute prirode. Autori upozoravaju da je Beli medved suočen s opasnošću istrebljenja svoje vrste, ali i pored svega ostaje živi svedok promena na planeti. Napredak industrijalizacije i klimatske promene za posledicu imaju sve teži pronalazak njima neophodnih ledenih skrovišta. Pored životinja podjednako su ugroženi i starosedeoci čiji predstavnik Inuit zajednice je narator u filmu. On svedoči o sve težem životu od kako je došlo do naseljavanja Kanađana koji su kolonizovali njegovu zajednica, vekovima prisutnu, i postavili nova pravila kojih moraju da se pridržavaju.
Novi dokumentarac čuvenog nemačkog sineaste Vernera Hercoga Ghost Elephants je rađen upravo u produkciji National Geographic i bavi se spojem nauke mita i opsesije. Hercog kreće u afričku divljinu sa biologom Stivom Bojsom da otkrije da li postoji do sada neotkrivena mega-vrsta džinovskih slonova, ili „slonova duhova“, koji žive sakriveni od ljudskog pogleda na prostranoj visoravni Angole. Hercog pravi mešavinu naučnog istraživanja sa mistikom govoreći o drevnoj vezi između ljudi i slonova, ritualima i životom plemena u divljini. On zajedno sa biologom od naučne potrage stvara svojevrsnu opsesiju koja ih nagoni da jure za nedostižnim.
Šta je novo na Beldocsu
Od ove godine novina na Beldocsu je program DAY 0 i druga novina da selekcije “Meteori” i “Vatromet” postaju takmičarske. Kako Marko Grba Sing kaže “na to smo se odlučili jer mislimo da treba specijalno nagraditi hrabre i radikalne filmske izraze i nove filmske forme (Meteori) i vizuelno impresivna dela (Vatromet). Program DAY 0 se događa nekoliko dana pre festivala. Unutar tog programa prikazujemo nekolicinu kratkih filmova, kao svojevrsno finale odbrojavanja do početka festivala”. Grba je zabrinut za stanje u kulturi u Srbiji, pre svega za nedostatak fondova i konkursa. “Autori koji već godinu i po dana imaju blokirane projekte jer čekaju konkurse je nešto što će se sigurno odraziti na domaću dokumentarnu scenu u budućnosti” zaključuje on.
Od domaćih autora na programu su i nedavno završeni filmovi Goranka Borisa Miljkovića o jednoj od najpoznatijih fotografa s ovih prostora prošle godine preminuloj Goranki Matić, zatim ostvarenje Vladimira Paskaljevića Dar zaborava (Saga o revizionizmu) i reviziji istorije o Jasenovcu, kao i treći film o velikanima filmske režije (posle onih o rediteljima Miši Radivojeviću i Đorđu Kadijeviću) tandema Darka Bajića i Siniše Cvetića – Film do usijanja – o Bori Draškoviću. S nestrpljenjem isčekujemo i ostvarenje Leptir crnogorske rediteljke Sare Stijović o štićenicima doma za nezbrinutu decu koji snimaju sami sebe.
Publika će biti posebno zainteresovana za velika imena iz programa “Udarni termin” među kojima je debitantski film Unutar nas glumice Žilijet Binoš o saradnji s koreografom Akramom Kanom, stvaralačkom procesu, emocijama, istini i poverenju; Vrtoglavica Kim Novak švajcarsko-američkog autora Aleksandr O. Filip predstavlja portret uspona i kasnije povlačenje iz Holivuda glumice Kim Novak, i specifičan odnosu između glumice i reditelja istoimenog kultnog filma Vrtoglavica Alfreda Hičkoka; Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli film Sofije Kopole posvećen poznatom dizajneru i modnoj industriji; Plan kontraplan dokumentarac Radu Žudea i Adrijan Čoflanka o režimu Nikolaja Čaušeskua, zatim kratki film Revolucija protiv smrti Džošue Openhajmera koji istražuje opsesiju vere u besmrtnost.
Sa nestpljenjem isčekujemo i Čovek od šest milijardi dolara ostvarenje Judžina Džareckija o osnivaču Vikiliksa, Džulijanu Asanžu, čiji je slučaj postao jedno od ključnih pitanja savremenog novinarstva i slobode govora. Kroz priču o Asanžu, film otvara pitanja o granicama istine, moći i odgovornosti u digitalnom dobu, ukazujući na sve nesigurniji položaj novinara i uzbunjivača.
