Nestanak i moguće ubistvo Aleksandra Nešovića, zvanog Baja, bliskog saradnika Dejana Stojanovića Keke, koji je od devedesetih godina u internim dokumentima srpskih službi bezbednosti pa do danas označavan kao vođa ozbiljne kriminalne grupe izazvala je potres u vlasti SNS i Aleksandra Vučića. Smena i hapšenje tri dana kasnije šefa beogradske policije Veselina Milića može da stvori i dodatne probleme za vlast. Mnogo je više pitanja nego odgovora.
Prvo, kako je uopšte neko kome se stavlja na teret da je prikrio delo i pomogao učiniocima mogao da bude šef beogradske policije u dva mandata za vreme ove vlasti, a između savetnik sadašnjeg predsednika. Da li je moguće da niko ništa nije znao dok supruga žrtve nije prijavila njegov nestanak nakon što joj se javio iz poznatog prestoničkog restorana na Senjaku, gde se prema kasnijim zvaničnim sumnjama sve odigralo 12. maja? Da li je Veselin Milić sačinio službenu belešku o događaju pre nego što je uhapšen? Da li su on i njegovi saradnici bili jedini pripadnici iz sektora bezbednosti koji su bili prisutni tog 12. maja, kada je, kako se sumnja, na Nešovića pucano?
Tek dva dana od nestanka Nešovića, 14. maja, imamo zvanične reakcije institucija VJT u Beogradu sa čak četiri saopštenja u kasnim poslepodnevnim satima i nakon što je o samom događaju već pisano na društvenim mrežama
Žrtvino ime se nalazi u raznim izveštajima MUP-a i tajnih službi Srbije, pa se postavlja logično pitanje da li je neko ko se tako kotiran bio bez tajnog nadzora? To je naročito upitno ako se ima u vidu da su početkom februara uhapšeni strani državljani zbog pokušaja ubistva upravo Nešovića?
Da li je tačno da je u tom restoranu dan kasnije na ručku bio čovek koji bi formalno trebalo da ima najveća ovlašćenja izvršne vlasti, premijer Đuro Macut?
Saniranje štetnih posledica po vlast povereno je lojalistima – bivšem sanitarnom inspektoru, a sada šefu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Nenadu Stefanoviću i bivšem dileru automobila, a sada načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku.
Tek dva dana od nestanka Nešovića, 14. maja, imamo zvanične reakcije institucija VJT u Beogradu sa čak četiri saopštenja u kasnim poslepodnevnim satima i nakon što je o samom događaju već pisano na društvenim mrežama.
Prvo saopštavaju da su za slučaj saznali tek 13. maja uveče i to po prijavi supruge nestalog, i da su uhapšeni dvojica neposrednih izvršioca S.V. i M.S. Zatim kasnije istog dana saopštavaju da je uhapšen vlasnika lokala na Senjaku N.L. Nakon toga u trećem saopštenju navode da su uhapšena trojica policijskih službenika B.M., S.S. i P.P, zbog sumnji „da su izvršili krivična dela Pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela i Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca“, kao i da je uhapšen konobar u restoranu S.V. istih inicijala kao i osumnjičeni izvršilac.
Šta će osumnjičeni zvanično ispričati i da li će uopšte pričati tek će se znati. Osumnjičeni sada već bivši šef beogradske policije sigurno mnogo zna i njegova saznanja mogu biti veoma štetna za vlast sa kojom je bio veoma blizak
U četvrtom saopštenju VJT-a istog dana navodi se da je uhapšena „D.V, supruga osumnjičenog S.V. zbog postojanja osnova sumnje da je D.V. donela iz šteka pištolj kojim je S.V. izvršio krivično delo na štetu A.N, za kojim se traga“. Čitajući saopštenja vidi se nedoslednost jer prema kasnijim navodima ispostavlja se da je prvi uhapšeni S.V. ipak konobar, a za S. V. koji je osumnjičen kao počinilac se još traga. Dan kasnije VJT izdaje i peto saopštenje da je uhapšen šef beogradske policije i da mu je određeno zadržavanje od 48 sati.
Šta će osumnjičeni zvanično ispričati i da li će uopšte pričati tek će se znati. Osumnjičeni sada već bivši šef beogradske policije sigurno mnogo zna i njegova saznanja mogu biti veoma štetna za vlast sa kojom je bio veoma blizak. Taj razlaz počeo je kako se nezvnično može čuti u MUP-u 15. marta prošle godine nakon dešavanja na najvećem protestu u Srbiji.
Tada su samo dvojica policijskih funkcionera Marko Kričak, tada šef Jedinice za zaštitu i Radoslav Repac, komandant beogradske brigade bili spremni da bezpogovorno ispunjavaju naloge vlasti. Obojca su napredovala, Kričak za šef UKP-a, a Repac za komandanta Žandarmerije. Zanimljivo je i da je Milić nakon što je bio ponovo postavljen za šefa beogradske policije smenio Krička sa mesta zamenika načelnika beogradskog UKP-a, što ovaj sada kao načelnik celog UKP sigurno nije zaboravio.
Pitanje je i da li je sudbina Nešovića početak novog velikog talasa sukoba organizovanih kriminalnih grupa? Ti sukobi su počeli nakon što je SNS 2014. uzeo apsolutnu vlast i sproveo čistke u policiji.
