Nešto očito nije u redu sa javnim finansijama zemlje. Vlast ne krije da joj je ove godine najveći prioritet izgradnja objekata u kojima bi za godinu dana, 15. maja 2027, trebalo da bude otvorena specijalizovana međunarodna izložba Ekspo. Predsednik Aleksandar Vučić je 29. aprila po ko zna koji put ponovio da svi radovi moraju biti završeni do 1. decembra i da bi eventualno kašnjenje predstavljalo „ozbiljan neuspeh za državu“.
815 miliona evra
do sada je uloženo za Ekspo, od čega u prva četiri meseca ove godine samo 21 milion
No, za razliku od Vučića, koji tvrdi da se radovi odvijaju „planiranom dinamikom“, podaci iz budžeta to baš i ne potvrđuju. Zakonom o budžetu za ovu godinu za Ekspo je planirano 42,6 milijardi dinara, a Radar otkriva da su do kraja aprila iz državne kase za to isplaćene samo dve i po milijarde dinara ili manje od šest odsto predviđene sume. A do isteka roka za završetak svih objekata ostalo je još samo šest i po meseci.
Duplo više para za prugu do Ekspa nego za objekte u kojima će se izložba održati
Taj podatak sam po sebi ne mora da znači da toliko kasne i radovi, jer je sve više nezvaničnih informacija da se od izvođača, uglavnom kompanija bliskih SNS-u, traži da rade na „veresiju“, a da će im novac biti kasnije isplaćen. Neki od njih, međutim, plaše se da bi pre 1. decembra mogli biti organizovani vanredni parlamentarni izbori i da ako SNS izgubi možda nova vlast neće biti baš rada da plaća „tuđe“ račune. Tim pre što se veliki državni projekti uglavnom ugovaraju mimo Zakona o javnim nabavkama, direktnom pogodbom.
Da se nešto neobično dešava vidi se i po tome što bi u preostalih šest i po meseci, do 1. decembra, kada ističe rok za završetak svih objekata za Ekspo 2027, država za njihovo finansiranje trebalo da izdvoji 25 puta više novca nego u prva četiri meseca ove godine
Da se nešto neobično dešava vidi se i po tome što je država za Ekspo u 2024. isplatila 49,7 milijardi, prošle godine 43,7 milijardi, a u prva četiri meseca ove samo 2,5 milijardi dinara. Sve zajedno oko 815 miliona evra, a procenjuje se da će bar još 500 miliona koštati radovi koji bi trebalo da budu završeni do 1. decembra. To znači da će u preostalih šest i po meseci država za njihovo finansiranje izdvojiti 25 puta više novca nego u prva četiri.
Izvori Radara ističu, međutim, da bi ove godine potrošenoj sumi trebalo pridodati još 1,8 milijardi dinara, koliko je iz budžeta isplaćeno za gradnju „objekata“ A i B, koji su takođe deo Ekspa, ali se vode odvojeno. Kao što je i u decembru prošle godine trošak od 22,3 milijarde knjižen kao posebna stavka, za finansiranje „objekata“ B i E.
U svakom slučaju, može se očekivati da će se zbog pojačanog finansiranja Ekspa u narednom periodu produbiti i minus u državnoj kasi, koji je na kraju aprila, kako ekskluzivno saznaje Radar, dostigao skoro 100 milijardi dinara i za 22 odsto je veći nego u istom periodu prošle godine. Konkretno, u prva četiri meseca u budžet su se slile nepune 754 milijarde, dok su rashodi dostigli 853,4 milijarde dinara. Poređenja radi, u istom periodu prošle godine deficit je bio 78 milijardi.
10,3 milijarde dinara
manji su prihodi od akciza na naftne derivate u prva četiri meseca ove nego prošle godine
Rupa u budžetu iz meseca u mesec sve je dublja. U odnosu na prva četiri meseca prošle, ove godine prihodi su povećani za 10,2 odsto, ali su rashodi rasli brže, po stopi od 12 procenata. Ono zbog čega bi ministra finansija Sinišu Malog mogla dodatno da zaboli glava je što su male šanse da se ponovi 2025, kada su u maju, junu i julu ukupni prihodi bili za 55 milijardi veći od rashoda. Ni najveći optimisti ne veruju da će taj film biti repriziran ove godine. Da iz minusa pređe u plus teško da će biti dovoljno to što je 8. maja u budžet državna Banka Poštanska štedionica po osnovu dividende, kako Radar saznaje, uplatila skoro tri milijarde dinara.
Cena Moravskog koridora dostigla dve milijarde evra
Tim pre što se do kraja aprila od akciza na naftne derivate u budžet slilo samo 63 milijarde dinara, za čak 10,3 milijarde manje nego u istom periodu lane. Nominalno, ti prihodi smanjeni su za 14,5 i realno za 16,7 odsto. Pritom, Vlada je akcize smanjila tek sredinom marta, pa se može pretpostaviti da je mesečni gubitak po tom osnovu veći od pet milijardi dinara. Ako se taj trend nastavi do kraja godine, budžet bi samo po tom osnovu mogao ostati „kraći“ za skoro pola milijarde evra. Automatski bi za toliko porastao i deficit u odnosu na planiranih 2,9 milijardi evra, ukoliko se za toliko ne smanje neki rashodi.
Da državna kasa iz minusa pređe u plus teško da će biti dovoljno to što je 8. maja državna Banka Poštanska štedionica po osnovu dividende uplatila skoro tri milijarde dinara, jer je priliv od akciza na naftne derivate realno smanjen za čak 16,7 odsto
Indikativno je, međutim, da na nekim drugim projektima Vlada nije bila tako štedljiva kao u slučaju Ekspa. Po Zakonu o budžetu, na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ove godine je za izgradnju saobraćajnica za potrebe Ekspa rezervisano sedam, a naredne godine još 5,1 milijarda dinara. A već do kraja aprila samo za prugu od Zemun Polja do Aerodroma „Nikola Tesla“ i budućeg kompleksa Ekspo iz državne kase isplaćeno je 5,8 milijardi ili čak 82 odsto planirane sume za ovu godinu, saznaje Radar. Ukupno je trošak te pruge do sada premašio 30 milijardi dinara ili 256 miliona evra.
Duplo više para nego za Ekspo vlast je do kraja aprila usmerila za brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Rume i time dosadašnji trošak Fruškogorskog koridora uvećala na 570 miliona evra. Za nastavak radova na Moravskom koridoru ove godine isplaćeno je 11,2 milijarde dinara, tako da je njegova cena narasla na 232,8 milijardi dinara ili dve milijarde evra. Prilično čudno, ali ove godine više nego za Ekspo potrošeno je čak i za Nacionalni stadion, koji je državnu kasu do sada olakšao za 415 miliona evra.
