U glavnom gradu Albanije hotelski recepcioneri ulažu veliki trud u to da vas uvere kako su tekući protesti u potpunosti miroljubivi. Navodno je mnogo otkazanih rezervacija otkako su ovog proleća pokrenute masovne demonstracije. Ali upitate li ih direktno, mogli bi na zaobilazan način da vam stave do znanja kako blagonaklono gledaju na to da se protestima priključe i turisti. Svake večeri ljudi svih generacija okupljaju se ispred sedišta premijera Edija Rame da bi iskazali nezadovoljstvo zbog korupcije u zemlji i zahtevali njegovu ostavku.
Flamingo revolucija, kako je nazivaju, pokrenuta je onim što mnogi smatraju mutnim dogovorom albanske vlade i Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa. I tako svedočimo neočekivanom globalnom efektu trampizma: vlade koje uskaču u krevet s najkorumpiranijom administracijom u istoriji Sjedinjenih Država rizikuju da same budu eksponirane pred domaćim izazivačima.
Teško da predstavlja iznenađenje to što oni koji se upuštaju u sumnjive poslove s Trampovom pomaljajućom mafijaškom državom na kraju i sami ispadaju sumnjivi
Mnogo toga može da se promeni za godinu dana. Setimo se kako su, tokom čitave 2025, komentatori sa svih strana s pravom osuđivali bezobzirno uništavanje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i lamentirali nad posledicama koje bi Trampov drugi mandat mogao da ima po demokratiju i ljudska prava širom sveta. Poruka autokratama bila je da njihovi postupci neće naići ni na kakvo suprotstavljanje Amerike. Štaviše, s obzirom na Trampovu dobro poznatu slabost prema čvrstorukašima, odatle bi mogli da računaju čak i na aplauze.
Pa je tako srpski predsednik Aleksandar Vučić naredio upade policije u brojne nevladine organizacije koje su imale podršku USAID, te otvorene nasrtaje na civilno društvo slavodobitno pravdajući ukazivanjem na to da je Ilon Mask ovu agenciju proglasio „kriminalnom organizacijom“. Prema nekim procenama, Maskova demontaža USAID za posledicu će imati smrt miliona ljudi; ali svetske autokrate su na njeno gašenje gledale kao na pozitivan razvoj događaja.
Trebalo je možda da pripadnici Autokratije d. d. (Autocracy, Inc. naslov je na srpski još neprevedene knjige američke novinarke En Eplbaum iz 2024, prim.) razumeju kako bi Trampova podrška njihovom zlonamernom delovanju mogla da bude dvosekli mač. Uostalom, politička logika nad kojom su tokom 2025. mnogi posmatrači jadikovali mogla bi da se preokrene tako da na veze s Trampovim režimom počne da se gleda kao na dokaz o korumpiranosti vlasti vaše zemlje.
I tako i bi. Ne samo da je u najvećem delu sveta Tramp izrazito nepopularan, nego su i oni koji se protive aktuelnim vladajućim garniturama u zemljama koje su uspostavile savezništvo s njim sad u prilici da daleko lakše poentiraju ukazivanjem na korupciju. Na kraju krajeva, čak i oni ne preterano dobro upoznati s finesama američke politike čuli su za skandale poput onog kada je Katar Trampu darovao „leteću palatu korupcije“ (u vidu 400 miliona dolara vrednog boinga 747-800, potom preuređenog da služi kao jedan od aviona predsedničke Air Force One flotile, prim.).
Čini se da široko rasprostranjena odbojna reakcija na korupciju trampovskog tipa opisuje i situaciju u Albaniji. U njihovoj interpretaciji, Kušner i Ivanka Tramp „otkrili“ su prelepo ostrvo na albanskoj obali – samo što ostrvo Sazan teško da je bilo neotkriveno, budući da je na njemu dugo bila baza albanske vojske. Štaviše, na taj biser i njegove prelepe obale iskrcali su se dok su odmor provodili na superjahti njihovog prijatelja, milijardera Natanijela Rotšilda, a društvo im tom prilikom nije pravio niko drugi do Rama.
Ubrzo potom Kušner i Ivanka počeli su da istražuju mogućnosti za pretvaranje ovog flamingosima naseljenog rezervata prirode u luksuzno letovalište; a kada su se lokalni demonstranti okupili da bi iskazali svoje protivljenje takvim planovima, njihov skup je uz primenu sile rasturilo privatno obezbeđenje. Ali sve to zabeleženo je kamerama, pa su se protesti s juga zemlje proširili na Tiranu. I sada se svake večeri održavaju masovne demonstracije čijom ikonografijom dominiraju flamingosi u svim veličinama i oblicima – od kartonskih isečaka do velikih ružičastih igračaka na naduvavanje.
Zanimljivo je da se među mnogobrojnim albanskim zastavama na protestu mogu videti i one američke. U ovoj tradicionalno proamerički nastrojenoj zemlji građani očigledno žele da stave do znanja da njihov protest nije antiamerički, već antikorupcionaški. Ono čemu se suprotstavljaju jeste potpuno odsustvo transparentnosti.
Tramp je savršen katalizator jednog ovakvog pokreta, jer je njegova korumpiranost otvorenija nego u slučaju mnogih drugih autoritarnih lidera današnjice. On se razmeće raskošnim poklonima poput dijamanata ili isplata u kriptovalutama, da bi ubrzo potom „slučajno“ ukidao carine dotičnim zemljama ili delio pomilovanja pojedincima. Dokaza za sveopštu trgovinu insajderskim informacijama i manipulisanje vrednošću deonica bilo je mnoštvo i pre nego što je Trampova društvena mreža počela da eksplicitno prodaje rani pristup predsednikovim objavama koje imaju velikog uticaja na kretanja na berzama.
Zvanična poruka koju Trampova Bela kuća šalje ostatku sveta ne može biti jasnija. Prošle godine je „pauzirala“ primenu Zakona o stranim koruptivnim praksama, važnu alatku u borbi protiv korupcije izvan granica SAD, da bi ovog leta ukinula Zakon o korporativnoj transparentnosti – koji je Trampov državni sekretar Marko Rubio svojevremeno hvalio kao „pojedinačno najznačajniji zakon protiv korupcije i pranja novca u poslednjih nekoliko decenija“ – čime je američkim i stranim kriminalcima olakšano skrivanje iza firmi-paravana.
Ali uprkos takvim signalima, teško da predstavlja iznenađenje to što oni koji se upuštaju u sumnjive poslove s Trampovom pomaljajućom mafijaškom državom na kraju i sami ispadaju sumnjivi. Trampova priča o „lažnim vestima“ autokratama sa svih strana pomaže da opravdaju vlastite nasrtaje na medije, ali njegova flagrantna korumpiranost pažnju skreće i na njihovu sopstvenu umešanost u profiterske dilove.
U slučaju Albanije, demonstranti kritikuju kako Ramu, tako i opozicionog lidera Salija Berišu, bivšeg predsednika i premijera. Moralnu indignaciju demonstranata izaziva kompletna politička elita zemlje čija su usta puna priča o priključivanju Evropskoj uniji dok istovremeno izglede za to umanjuje udovoljavajući Kušnerima ovog sveta: poslanici Evropskog parlamenta Ramu su već upozorili da bi ovakvi dilovi, kojima se ignoriše regulativa EU, mogli da dovedu u pitanje albansko pridruživanje bloku.
Rama kukumavči kako, da nije reč o Kušneru, „nikog ne bi bolelo dupe za flamingose, za Albaniju, ni za šta. Samo se zbog mržnje prema Trampu na ovo obraća tolika pažnja“. I u pravu je, mada ne onako kako on veruje
Rama kukumavči kako „da nije reč o Džaredu Kušneru (…) nikog ne bi bolelo dupe za flamingose, za Albaniju, ni za šta. Samo se zbog mržnje prema Trampu na ovo obraća tolika pažnja“. I u pravu je, mada ne onako kako on veruje.
Pre samo godinu dana malo ko je mogao da zamisli da će Trampov povratak u Belu kuću širom sveta doliti ulje na vatru masovnih prodemokratskih pokreta i zahteva za veću transparentnost. Ali se ispostavilo kako svetske autokrate imaju novog neprijatelja: svog najboljeg prijatelja.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
