Priča da neko spaljuje stare knjige se već toliko raširila da će svi da ih čuvaju, ili tražiti ogromne pare da ih prodaju. Kao što je pre deceniju na kratko vladala pomama za nekom starom Nokiom, koja se cenila po par hiljada evra. Kako došlo tako prošlo.
Шта је овде погубељно за целу цивилизацију? Они једну тродимензионалну књигу претварају у једнодимензионалну дигиталну раван. При том уништавајући оригинал. Једна раван замењује три димензије а то је екран. Што је рај за сваколике манипулације. За манипулације, које ће тек доћи и којих још нисмо у стању да замислимо. Тако да ће генерације после нас побркати илузију и стварност.
Svet bez knjiga
Da li možete da zamislite svet bez knjiga? Koliko bi ljudska civilizacija bila siromašnija za ideje, maštu, znanje i istorijsko pamćenje čovečanstva!
Iako digitalizacija donosi brzinu, papirna forma mora opstati. Štampana knjiga je trajan, fizički dokaz naše kulture koji ne zavisi od struje, ekrana ili algoritama. Ona svima pruža opipljivo iskustvo, dublju koncentraciju i emotivnu vezu sa tekstom.
Ekran nudi informaciju, ali papir čuva znanje od digitalnog zaborava i manipulacije. Čuvanjem papirnih knjiga štitimo najviše domete ljudskog uma za buduće generacije!
Хвала Вам за Ваш прилог учувања књиге, највећег блага које човечанствио поседује. И ту морам да се сетим читања испод јоргана.
Суштина је у реченици: “Оно што је настало као део заједничке културе сада прелази у приватну инфраструктуру коју јавност не може да прегледа или провери, а додатно се способности изграђене на тој грађи продају као услуга.“
Оно што се више не може проверити или упоредити није више истина, није факат. Морамо веровати овом виртуелном власнику. Неко рече да рукопис остаје. Но, то је форма коју АИ може копирати 100%. Власник може избацити из старог списа кључне речи, може их и преправити. Дакле може манипулисати са нама до миле воље. Његов наследник иде даље. То је та модерна Ресавска школа.
Ai bot braće Marks i Fridriha Engleza iz Карл Цајс Јене vs Антропик бот:Ovaj imperijalistički bot je daleko od dijalektičkog materijalizma i ograničava digitalna znanja modela svesti u silicijumsko силиконској dolini na 2022.kao anno ultima.
Na informaciono zagušenje AI kanalizacije ne traže sajlu za otpušenje.Jezik je živa materija,ne može se dogmatski ograničavati na period dokle je bio ispravan.Treba poraditi na AI inkviziciji koja će spaljivati jeretičke data centre a ne knjige.Da ne bude nesporazuma:ovo bi bila antidogmatska inkvizicija,luča progresa a ne lomača kreativnosti.
Planeta majmuna
Vilijam od Baskervila,Ime ruže
Rukopisi ne gore,Majstor i Margarita.
Farenhajt 451
Digitalizacija kroz projekat Panama čini kulturno blago dostupnim, ali vest o uništavanju originala nakon skeniranja izaziva zabrinutost. Dok je tehnologija neophodna za zaštitu od zaborava, nijedan ekran ne može zameniti autentičnost vekovnog papira. Zaključak je da digitalizacija ne sme značiti brisanje istorije, te očuvanje fizičkih originala mora ostati apsolutni prioritet, jer bez prošlosti gubimo identitet.
Mislim da projekat Panama nema nameru da učini „kulturno blago dostupnim“; on knjige koristi za svoje svrhe, kulturna dobrobit javnosti ga ne zanima. Zaista monstruozno i distopijski, gore od „Farenhajta 451“.
Priča da neko spaljuje stare knjige se već toliko raširila da će svi da ih čuvaju, ili tražiti ogromne pare da ih prodaju. Kao što je pre deceniju na kratko vladala pomama za nekom starom Nokiom, koja se cenila po par hiljada evra. Kako došlo tako prošlo.
Шта је овде погубељно за целу цивилизацију? Они једну тродимензионалну књигу претварају у једнодимензионалну дигиталну раван. При том уништавајући оригинал. Једна раван замењује три димензије а то је екран. Што је рај за сваколике манипулације. За манипулације, које ће тек доћи и којих још нисмо у стању да замислимо. Тако да ће генерације после нас побркати илузију и стварност.
Svet bez knjiga
Da li možete da zamislite svet bez knjiga? Koliko bi ljudska civilizacija bila siromašnija za ideje, maštu, znanje i istorijsko pamćenje čovečanstva!
Iako digitalizacija donosi brzinu, papirna forma mora opstati. Štampana knjiga je trajan, fizički dokaz naše kulture koji ne zavisi od struje, ekrana ili algoritama. Ona svima pruža opipljivo iskustvo, dublju koncentraciju i emotivnu vezu sa tekstom.
Ekran nudi informaciju, ali papir čuva znanje od digitalnog zaborava i manipulacije. Čuvanjem papirnih knjiga štitimo najviše domete ljudskog uma za buduće generacije!
Хвала Вам за Ваш прилог учувања књиге, највећег блага које човечанствио поседује. И ту морам да се сетим читања испод јоргана.
Суштина је у реченици: “Оно што је настало као део заједничке културе сада прелази у приватну инфраструктуру коју јавност не може да прегледа или провери, а додатно се способности изграђене на тој грађи продају као услуга.“
Оно што се више не може проверити или упоредити није више истина, није факат. Морамо веровати овом виртуелном власнику. Неко рече да рукопис остаје. Но, то је форма коју АИ може копирати 100%. Власник може избацити из старог списа кључне речи, може их и преправити. Дакле може манипулисати са нама до миле воље. Његов наследник иде даље. То је та модерна Ресавска школа.
Ai bot braće Marks i Fridriha Engleza iz Карл Цајс Јене vs Антропик бот:Ovaj imperijalistički bot je daleko od dijalektičkog materijalizma i ograničava digitalna znanja modela svesti u silicijumsko силиконској dolini na 2022.kao anno ultima.
Na informaciono zagušenje AI kanalizacije ne traže sajlu za otpušenje.Jezik je živa materija,ne može se dogmatski ograničavati na period dokle je bio ispravan.Treba poraditi na AI inkviziciji koja će spaljivati jeretičke data centre a ne knjige.Da ne bude nesporazuma:ovo bi bila antidogmatska inkvizicija,luča progresa a ne lomača kreativnosti.
Planeta majmuna
Vilijam od Baskervila,Ime ruže
Rukopisi ne gore,Majstor i Margarita.
Farenhajt 451
Digitalizacija kroz projekat Panama čini kulturno blago dostupnim, ali vest o uništavanju originala nakon skeniranja izaziva zabrinutost. Dok je tehnologija neophodna za zaštitu od zaborava, nijedan ekran ne može zameniti autentičnost vekovnog papira. Zaključak je da digitalizacija ne sme značiti brisanje istorije, te očuvanje fizičkih originala mora ostati apsolutni prioritet, jer bez prošlosti gubimo identitet.
Mislim da projekat Panama nema nameru da učini „kulturno blago dostupnim“; on knjige koristi za svoje svrhe, kulturna dobrobit javnosti ga ne zanima. Zaista monstruozno i distopijski, gore od „Farenhajta 451“.