Sada je već pitanje dana kada će na Topčiderskom vencu broj 4, u beogradskom naselju Dedinje, jedna stara vila od 230 kvadrata biti srušena, a na njenom mestu, kako to nalaže sad već ustaljena praksa u glavnom gradu, biti podignute četiri luksuzne višespratnice, površine koja je skoro 30 puta veća od postojećeg objekta. Investitori su Tijana Kolarov i kompanija Unak invest u vlasništvu Nikole Kolarova, rođenog brata nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Aleksandra Kolarova i već su dobili građevinsku dozvolu, a pre devet dana i prijavu radova, što znači da radovi na terenu mogu da krenu.
I u elitnom naselju Dedinje, koje doskoro nije bilo zapljusnuto masovnom stanogradnjom, makar ne kao u ostalim delovima Beograda, investitori mogu naći slobodne kvadrate. Biznismeni bliski vlasti češće kupuju stare vile, pa ih rekonstruišu i dograđuju, zidaju bazene i garaže na prostranim parcelama, sa svih strana okružene zelenilom… Iako je to ređi slučaj, neki pribegavaju rušenjima, pa na njihovim mestima grade luksuzne zgrade.
Podržani od strane beogradske vlasti, za njih se pišu prilagođeni planovi detaljne regulacije, potom ih i odobravaju u Skupštini grada, pa se usvajanje lokacijskih uslova i dobijanje građevinske dozvole svodi na formalnost, iako je u ovom slučaju reč o delu grada koji na papiru uživa najveći stepen istorijske i kulturne zaštite.
Plan detaljne regulacije izrađen na inicijativu investitora
U centru pažnje javnosti već neko vreme je gradnja luksuznih objekata na Dedinju, iza koje stoje članovi porodice fudbalera Aleksandra Kolarova. Kada su stanari tog naselja, između Muzeja stare Jugoslavije, Konavljanske ulice i Topčiderskog venca saznali šta se sprema u njihovom komšiluku, bili su zabrinuti. Na Plan detaljne regulacije koji je krajem 2024. bio na javnom uvidu podneti su prigovori, ali to nije pomoglo. Firmi Unak invest i Tijani Kolarov, koji se vode kao investitori, odobrena je gradnja ne jednog, nego četiri objekta, odnosno lamele, čija će površina biti skoro 30 puta veća od postojeće vile.
Braća Kolarov nisu jedini fudbaleri koji su se okrenuli stanogradnji. U tom poslu je mnogo bolji doskorašnji trener Crvene zvezde koji u strogom centru Beograda, na Slaviji, zida veliki stambeno-poslovni kompleks od čak 48.000 kvadrata
Prema građevinskoj dozvoli, na adresi Topčiderski venac 4, na parceli koja se prostire na svega 3.622 kvadratna metra, biće sazidan „ugaoni slobodnostojeći stambeni objekat“ sa četiri lamele, koje će se sastojati od podruma, prizemlja, prvog i povučenog sprata, ukupne bruto površine od 6.598 kvadrata, sa 12 stambenih jedinica i 31 garažnim mestom u podzemnom delu. Piše i da će u tom kompleksu biti postavljena četiri lifta.
Takođe se navodi da je prosečna cena novogradnje po kvadratu 307.297 dinara, što bi mogla da bude građevinska cena, budući da novoizgrađeni kvadrat u ovom delu Beograda na tržištu košta više od 5.000 evra. Predračunska vrednost radova procenjena je na 1.394.331.624 dinara ili oko 12 miliona evra.
I u dostupnoj dokumentaciji navodi se da na mestu gde će Kolarovi zidati luksuzni kompleks već postoji objekat, koji prema podacima iz Katastra ima površinu od 230 kvadrata. Ta stara vila će pre početka gradnje biti srušena, što je građevinskom dozvolom i naloženo.
Plan detaljne regulacije i u ovom slučaju izrađen je na inicijativu investitora, firme Unak invest, koja je osnovana 2022. U stopostotnom je vlasništvu Nikole Kolarova, bivšeg fudbalera i rođenog brata mnogo poznatijeg nekadašnjeg reprezentativca Aleksandra Kolarova. Prema dostupnim podacima, igrao je za Čukarički, Borac iz Banjaluke, Olimpik Sarajevo i Inđiju, a u „graditeljskoj“ karijeri nailazio je na otpor. Kao investitor se vodi i javnosti nepoznata Tijana Kolarov, mada se može pretpostaviti da su, sudeći po prezimenu, u rodbinskim vezama.
Građani protestovali zbog gradnje na Vračaru
I njihov prethodni projekat, u kojem je učestvovao i Aleksandar Kolarov kao suinvestitor, kod građana izazivao je protivljenja. Zbog izgradnje sedmospratnice u Mišarskoj ulici na Vračaru, čija se vrednost procenjivala na oko 5,3 miliona evra, građani su protestovali. Govorili su da se izgradnjom u toj ulici narušava ne samo njen izgled, nego se ugrožavaju i kulturni spomenici i zaštićeni objekti.
Politika i sport ne bi trebalo da idu zajedno, mada se u praksi već decenijama događa suprotno, a poslednjih godina dostignut je vrhunac. To međutim i nije najgore. Granica se prelazi kada se kao treći element pojavi biznis i tada je mnogo toga u igri
Prema pisanjima medija, članovi porodice Kolarov za taj objekat dobili su građevinsku dozvolu svega nekoliko meseci od osnivanja firme Unak invest, a pojedini su tvrdili da je izdata nezakonito.
„Postojao je urbanistički projekat, koji je prošao, usvojen je i na osnovu toga izdata je građevinska dozvola. Ali ono što je sporno, kao i za Mišarsku 9, prema urbanističkim planovima višeg reda i građevinskim parametrima nije smela da se izda dozvola“, poručila je Sanja Solarević iz udruženja građana „Naša mesna zajednica“.
Braća Kolarov nisu jedini fudbaleri koji su se okrenuli stanogradnji. U tom poslu zapravo mnogo bolje prolazi njihov „kolega“ Dejan Stanković, koji je nedavno završio drugi trenerski mandat u Fudbalskom klubu Crvena zvezda, ostavkom nakon eliminacije u kvalifikacijama za Ligu šampiona. On u strogom centru Beograda, na Slaviji, prekoputa parka Manjež, sa firmom Maison Royal u kojoj je suvlasnik, zida veliki stambeno-poslovni kompleks „King’s Circle Residences“.
12 miliona evra
ili skoro 1,4 milijarde dinara je procenjena predračunska vrednost radova, pri čemu je prosečna cena kvadrata 307.297 dinara, a u tom delu Beograda na tržištu kvadrat košta više od 5.000 evra
Planirano je da se u oko 48.000 kvadrata, podeljenih u četiri lamele, nalazi više od 200 luksuznih stanova, spa centar, podzemna garaža, dečija igraonica, kao i veliki broj prodavnica i ugostiteljskih objekata. Gradnja ovih objekata u međuvremenu je ozbiljno odmakla.
Nelegalno ozakonjeni kvadrati firmi Dejana Stankovića
Zbog izgradnje ovog kompleksa, porušeni su gotovo svi objekti koji su se nalazili na prostoru između zgrade Narodne banke Srbije i Ulice kralja Milana, što je naišlo na snažno negodovanje dela javnosti, čemu su se tada pridružili i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
O gradilištu Dejana Stankovića na Slaviji govorilo se i nakon 15. marta 2025, kad je održan veliki studentski protest i kad su, prema rečima svedoka, baš sa tog mesta maskirani muškarci bacali petarde i kamenice na okupljene građane. Do danas nije poznato kako su nepoznate osobe, mahom u crnoj odeći, tada ušle na ovo gradilište, da li ih je neko pustio ili su neovlašćeno ušli u objekat u izgradnji. O ovim navodima Stanković se do danas nije oglasio.
Zajedno sa biznismenom Draganom Ruvarcem bio je vlasnik i firme Stefial, suvlasnik je u firmi Ninar, kao i u R.O.D. investmentu, koji je likvidiran. Kako su objavili mediji, te kompanije izgradile su objekte na atraktivnim lokacijama u glavnom gradu, u Birčaninovoj, Krunskoj, Patrijarha Varnave, Strahinjića Bana, Kursulinoj, Baba Višnjinoj i na Kosančićevom vencu, strogom centru Beograda. Istraživanje BIRN-a pokazalo je, međutim, da su kvadrati u pojedinim od navedenih objekata bili legalizovani suprotno zakonu.
Ni Stanković ni Kolarov zvanično nisu potpisali podršku Aleksandru Vučiću, iako ih deo javnosti smatra za bliske SNS-u i predsedniku države, ali je vidno da obojica održavaju dobre odnose sa predstavnicima srpskog državnog vrha
Naime, ova istraživačka mreža utvrdila je da dve gotovo identične zgrade koje je kompanija Stefial 2020. izgradila jednu do druge, u Kursulinoj i u susednoj Baba Višnjinoj ulici na Vračaru, zajedno imaju 3.500 kvadratnih metara više nego što je to dozvoljeno građevinskim dozvolama. Obe su, međutim, i ozakonjene, iako zakon decidirano propisuje da mogu da budu ozakonjeni samo objekti koji su bili konstruktivno završeni, odnosno „pod krovom“, u trenutku stupanja ovog zakona na snagu u novembru 2015. i koji se vide na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) iz tog perioda.
I to nisu jedina sporna ozakonjenja odobrena firmi Stefial. Zgrada koju je ova kompanija prethodno sazidala u Ulici Strahinjića Bana na Dorćolu, sa neto 1.700 kvadrata više nego što je predviđeno građevinskom dozvolom, takođe je legalizovana, iako nije bila završena u novembru 2015.
Veze Stankovića i Kolarova sa Vučićem
Ni Dejan Stanković ni Aleksandar Kolarov zvanično nisu potpisali podršku Aleksandru Vučiću, iako ih deo javnosti smatra za bliske Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku države. Bilo je međutim vidno da obojica održavaju dobre odnose sa predstavnicima srpskog državnog vrha.
Još 2018, kao kapiten reprezentacije, Kolarov je javno zahvalio Aleksandru Vučiću na podršci reprezentaciji i pozvao ga da bude njihov gost u Rusiji, a 2024. se fotografisao u njegovom društvu na utakmici Srbije i Švajcarske u Leskovcu. Tada su sa njima bili i Milorad Dodik i Ivica Dačić.
I Stanković se u više navrata slikao sa predsednikom Vučićem. Oni su se javno sastali 2022, kada je nekadašnji Zvezdin fudbaler postao trener Sampdorije. Tada je Stanković Vučiću poklonio dres Sampdorije sa brojem 1. On je svojevremeno govorio da ga je predsednik Srbije lično pozvao posle utakmice Crvene zvezde sa Gentom da čestita ekipi.
Sa druge strane, Vučić je javno govorio o Stankovićevom građevinskom projektu na Slaviji. Još 2021. izjavio je „znam da Deki Stanković nešto radi“ i da će Slavija, zajedno sa Nemanjinom i Generalštabom, biti „nešto posebno“.
O Stankovićevom građevinskom projektu na Slaviji javno je govorio i Vučić, koji je još 2021. izjavio da zna „da Deki Stanković nešto radi“ i da će Slavija, zajedno sa Nemanjinom i Generalštabom, biti „nešto posebno“
Politika i sport ne bi trebalo da idu zajedno, mada se u praksi u Srbiji već decenijama događa suprotno, a poslednjih godina dostignut je vrhunac. Danas od političke bliskosti ili suparništva zavise i milionski ugovori u najvećim sportskim klubovima, Crvenoj zvezdi i Partizanu, ili čak i reprezentaciji. To međutim i nije najgore. Granica se prelazi kada se kao treći element pojavi biznis i tada je mnogo toga u igri. Više nije dovoljna samo lepa reč, jer se lojalnost mora dokazati. U suprotnom, postavlja se pitanje kako u današnjoj Srbiji dobiti dozvolu ili legalizovati nelegalno, a svi znamo da radi samo dobra veza.
