Iako Meta i njen osnivač i izvršni direktor Mark Zakerberg, nisu prvi put pred sudom, proces koji je 18. avgusta počeo u Ouklendu smatrao se jednim od ključnih – ne samo za samu kompaniju, već i za budućnost platformi koje su svoj biznis model izgradile na eksploataciji pažnje korisnika. Manje od dve nedelje kasnije, taj proces se ipak nije okončao presudom porote, već nagodbom: Meta je pristala da plati do 18 milijardi dolara i da izmeni način na koji Fejsbuk i Instagram funkcionišu za korisnike mlađe od 18 godina.
Sudski proces iniciran je tužbom koju je još 2023. godine podnelo čak 29 američkih saveznih država zbog načina na koji Fejsbuk i Instagram tretiraju decu i adolescente, a postupak su vodile Kalifornija, Kolorado, Kentaki i Nju Džerzi.
U tužbi se tvrdilo da je Meta svesno koristila saznanja o razvoju mozga adolescenata kako bi Fejsbuk i Instagram učinila privlačnijim i da je dizajnirala funkcije koje podstiču kompulzivno korišćenje
Porota je trebalo da odlučuje o tome da li kompanija može biti odgovorna zato što je svoj proizvod namerno projektovala tako da zadrži pažnju mladih korisnika što duže, prikrivala rizike po njihovo mentalno zdravlje i prikupljala podatke dece mlađe od 13 godina bez saglasnosti roditelja. S obzirom na nagodbu, ovo i dalje ostaju pitanja na koja, za sada, zvanična sudska presuda neće dati odgovor.
U tužbi se tvrdilo da je Meta svesno koristila saznanja o razvoju mozga adolescenata kako bi Fejsbuk i Instagram učinila privlačnijim i da je dizajnirala funkcije koje podstiču kompulzivno korišćenje. Meta je te navode osporavala i tvrdila da je godinama razvijala bezbednosne mehanizme, mogućnosti roditeljske kontrole i posebne naloge za tinejdžere.
Bivši direktor, sada uzbunjivač
Bivši direktor u Meti, a danas uzbunjivač, Arturo Behar, izjavio je pred porotom da kompanija nije imala transparentan i jasan odnos prema prisustvu dece mlađe od 13 godina na platformama, kao i da su elementi različitih funkcija samih platformi bili takvi da snažno podstiču angažman, odnosno duže i češće boravke korisnika na njima. Upravo je pitanje odnosa bezbednosti korisnika i njihovog angažovanja na platformi bilo u samom središtu procesa.
Prema Metinoj računici iz sudskog podneska, zbir maksimalnih zakonskih kazni za navodne prekršaje mogao je teoretski da dostigne 1,4 biliona dolara, cifru blisku celokupnoj tržišnoj kapitalizaciji kompanije. Do te sume ipak nikada nije došlo. Umesto da sačeka ishod suđenja koje je trebalo da potraje do početka oktobra, Meta je 26. avgusta, usred druge nedelje procesa i pre nego što je Zakerberg stigao da svedoči, prihvatila nagodbu sa 47 država. Time je izbegnut i drugi, za poslovni model Mete dugoročno teži zahtev tužilaca da se, pored novčanih sankcija, naloži i prekid spornih praksi – ishod koji je Meta, umesto da čeka presudu, sama ponudila kroz pregovore.
Prema saopštenju kalifornijskog državnog tužioca i same kompanije, dogovor je vredan do 18 milijardi dolara, raspoređenih tokom narednih deset godina, piše CNN. Nešto više od 17 milijardi odnosi se na tužbu koju je 2023. pokrenulo 29 država, dok ostatak pokriva potraživanja drugih američkih država. Meta će 70 odsto ukupnog iznosa, oko 12,7 milijardi dolara, isplatiti državama u godišnjim ratama, a ta sredstva moći će da se koriste, između ostalog, za programe mentalnog zdravlja i bezbednosti mladih na internetu. Preostalih 30 odsto, zavisi od toga da li će TikTok i Jutjub prihvatiti slične mere i uplatiti uporedive iznose. Meta u nagodbi nije priznala krivicu, a sudija je dogovor odobrila istog dana kada je objavljen. Osamnaest milijardi dolara predstavlja tek delić od skoro 200 milijardi dolara prihoda koje je Meta ostvarila prošle godine, ali promene u proizvodu koje nagodba nameće mogle bi da imaju dublji uticaj na poslovni model kompanije nego sam novčani iznos.
Od sadržaja ka dizajnu
Godinama je u centru debata o štetnosti društvenih mreža bio sadržaj – od govora mržnje, preko promovisanja štetnih oblika ponašanja do ekstremističkih i diskriminatornih stavova. Stepen odgovornosti platformi za sadržaj koji je postavio korisnik varirao je, a politike moderacije su bile prepuštene vlasnicima. Ova tužba je postavila novo pitanje i novu perspektivu – problem nije samo ono što se nalazi na Instagramu ili Fejsbuku, već način na koji su te platforme napravljene i na koji „rade“ u odnosu na korisnika. Najveći deo funkcija i načina na koji se sadržaj „odmotava“ pred nama, mehanizmi kao što su beskonačni scroll, autoplay, push notifikacije, „lajkovi“, nizanje kratkih video-snimaka i algoritamske preporuke, sve to nisu neutralni ukrasi.
Svaka od tih funkcija ima svoj poslovni cilj i svaka praktično sužava manevarski prostor za samostalno odlučivanje korisnika. Pojednostavljeno, svaka od njih na drugačiji način podstiče korisnika da nastavi da gleda, klikće i ostane na platformi što duže. Poslovni model Mete, kao i drugih sličnih proizvoda, oslanja se na jednostavnu računicu nasleđenu od tradicionalnih medija: više vremena na platformi znači više prilika za prikazivanje oglasa, ujedno i više podataka o ponašanju korisnika i potencijalno vrednije oglašavanje. Zato je za Metu bilo posebno opasno da sud neke od mehanizama koji podstiču angažman (i produžavaju vreme upotrebe) počne da tretira kao izvor pravne odgovornosti, jer se time zadire direktno u izvor profita. Ovaj rizik, kako se ispostavilo, kompanija je procenila kao suviše ozbiljan da bi ga prepustila odlučivanju porote.Ovo nije prvi put da se podsticanje i stvaranje zavisnosti od mreža adresira na sudu.
Analitičari ovaj talas suđenja sve češće porede sa tužbama protiv duvanske industrije devedesetih godina prošlog veka, kada je niz pojedinačnih presuda na kraju doveo do sistemske promene u načinu na koji su cigarete oglašavane i prodavane
U martu ove godine porota u Los Anđelesu zaključila je da su Meta i Jutjub bili nedovoljno odgovorni u dizajniranju svojih platformi, te da je ta nemarnost uticala na razvijanje zavisničkog odnosa prema društvenim mrežama u detinjstvu jedne mlade žene, kao i na kasniju štetu koju je zbog toga trpela. Dosuđeno joj je ukupno šest miliona dolara, Meta i Jutjub su uložili žalbe, ali važnost tog slučaja nije u iznosu odštete, zanemarljivom za kompanije te veličine, već u činjenici da je porota prihvatila argument prema kom dizajn proizvoda, način funkcionisanja, a ne sam sadržaj, može biti uzrok štete.
Još ozbiljniji udar Meta je ove godine pretrpela u Novom Meksiku. Posle odluke porote o 375 miliona dolara kazni u građanskim tužbama, sudija je dodao još 567 miliona dolara namenjenih lečenju, prevenciji i programima za mlade. Još važnije, sud je naložio i konkretne mere kao što su snažniji mehanizmi zaštite maloletnika, upozorenja o rizicima i ograničenja vezana za AI chatbotove. Iako se ove mere neposredno odnose samo na Novi Meksiko, slučaj pokazuje da sudska odluka ne mora biti samo novčana kazna, već i nalog za uređivanje samog proizvoda – što se, širom cele zemlje, sada dogodilo i putem nagodbe u Ouklendu.
Analitičari ovaj talas suđenja sve češće porede sa tužbama protiv duvanske industrije devedesetih godina prošlog veka, kada je niz pojedinačnih presuda na kraju doveo do sistemske promene u načinu na koji su cigarete oglašavane i prodavane. Logika je slična: jedna presuda teško može uništiti ovako velike kompanije, ali svaka nova pravosnažna odluka olakšava sledeću, čime se gradi pravni presedan na koji se oslanja hiljade paralelnih tužbi. Upravo je to razlog zbog kog se Meta, čini se, odlučila da izbegne još jednu presudu i umesto toga plati za mir.
Evropa ne zaostaje
Eventualna američka presuda ne bi automatski važila u Evropskoj uniji. Ali, EU već vodi sopstveni postupak koji se prilično preklapa sa američkim optužbama. Evropska komisija je 10. jula preliminarno zaključila da „adiktivni dizajn“ Instagrama i Fejsbuka može predstavljati kršenje Akta o digitalnim uslugama (DSA). Komisija je pojedinačno navela već pomenute mehanizme manipulisanja kroz dizajn i personalizovane sisteme preporuka. Prema preliminarnom nalazu, Meta nije odgovorno procenila njihove posledice po zdravlje korisnika, uključujući maloletnike i odrasle u ranjivim grupama.
Istraga je otvorena u maju 2024, a konačna odluka još nije doneta. U aprilu je Komisija zaključila da Meta ne radi dovoljno da spreči decu mlađu od 13 godina da koriste Fejsbuk i Instagram, a kao moguće rešenje navodi automatsko isključivanje beskonačnog scroll-a i autoplay-a, pauze u korišćenju i sisteme preporuka koji bi bili manje orijentisani ka maksimizaciji angažmana. Ovakva regulacija i izmene pogodile bi samo „srce“ platformi. Dakle, Evropska unija je nezavisno od Sjedinjenih Država ne samo svesna problema, već i pokušava da ga reši kroz svoje regulatorne mehanizme.
Poslovni model Mete oslanja se na računicu nasleđenu od tradicionalnih medija – više vremena na platformi znači više prilika za prikazivanje oglasa, ujedno i više podataka o ponašanju korisnika i potencijalno vrednije oglašavanje
Korist od američkog procesa za evropske regulatore trebalo je da bude uvid u interne dokumente, mejlove, istraživanja i svedočenja sadašnjih i bivših zaposlenih. Deo tog materijala jeste ušao u javni sudski zapisnik – svedočenja Behara i šefa Instagrama Adama Moserija, kao i interne studije o riziku po mlade korisnike – ali je nagodba proces prekinula pre nego što je Zakerberg stigao da svedoči, pa je obim dokaza iznetih pred porotom manji od očekivanog. Ono što je već izneto ipak može biti značajno i za već otvorene regulatorne postupke u Evropskoj uniji, čak i bez pravosnažne presude u Ouklendu.
Šta se zapravo menja za korisnike
Nagodba propisuje konkretne promene za korisnike mlađe od 18 godina u državama i teritorijama SAD obuhvaćenim sporazumom, sa jasnim rokovima. Fejsbuk i Instagram uvode zajednički dnevni limit od dva sata za tinejdžere na obe platforme, koji će moći da se isključi samo uz odobrenje roditelja. Pristup nalozima biće blokiran između ponoći i šest ujutru, uz izuzetak za privatne poruke, a push notifikacije neće stizati tokom uobičajenih školskih časova. Korisnici će dobijati podsetnike na svakih 15 minuta neprekidnog korišćenja i nakon sat vremena provedenog na aplikaciji.
Meta se obavezala i da podrazumevani režim za tinejdžere bude sakriven broj reakcija i lajkova, kako na sopstvenim tako i na tuđim objavama, kao i da ograniči pojedine filtere koji menjaju izgled lica. Kompanija će, prema nagodbi, morati i da unapredi sisteme za prepoznavanje korisnika mlađih od 13 godina. Prema dogovorenom rasporedu, nepersonalizovani feed trebalo bi da bude dostupan u roku od četiri meseca od odobrenja postignutog dogovora, šire mere usklađenosti u roku od šest meseci, a stroža provera uzrasta u roku od godinu dana. Nezavisni revizor pratiće da li Meta zaista sprovodi dogovorene promene.
Meta je tokom kratkog procesa iznosila argument da odnos društvenih mreža i mentalnog zdravlja nije jednostavan, da na dobrobit i zdravlje mladih utiču porodica, škola, vršnjaci i brojni drugi faktori, te da je kompanija poslednjih godina uvela čitav niz zaštitnih funkcija. Iako to jesu ozbiljni argumenti, kompanija ipak nije htela da prepusti njihovu proveru poroti. Odlučila je da plati i prihvati izmene proizvoda pre nego da rizikuje presedan sličan onom iz Los Anđelesa. Pravni princip prema kom dizajn platforme, a ne samo sadržaj, može biti izvor odgovornosti, zato u ovom slučaju ostaje nepotvrđen pravosnažnom presudom, ali odluka da se plati 18 milijardi dolara umesto suđenja sama po sebi pokazuje koliko je taj rizik, po Metinoj proceni, bio velik.
Meta i državni tužioci već su pozvali TikTok i Jutjub da prihvate isti okvir mera, a deo novca iz nagodbe kompanija će isplatiti tek ukoliko se to dogodi. Iza Mete, u istom redu i dalje čekaju TikTok, Jutjub, Snapčet i čitava industrija čija je najvrednija valuta upravo vreme koje korisnik vrlo često uopšte nije nameravao da joj pokloni.
