Na Vidovdan je pristalicama rekao da im se „verovatno poslednji put obraća kao predsednik“. Od tada im se obraća i kao premijer, ministar finansija, infrastrukture, (partijskog) zapošljavanja, zdravstva, policije, odbrane, šef Katastra, poverenik za ravnopravnost (članova SNS-a)…
Vanrednih izbora će definitivno biti i to u decembru. Srbija će, dakle, pre kraja godine dobiti novo rukovodstvo, a možda i novog predsednika. Doduše, ne Srbije, već FK Crvena zvezda. Tako je, bar, posle nedavne eliminacije iz kvalifikacija za Ligu šampiona najavio predsednik (kluba) i kum predsednika (Aleksandra Vučića) Zvezdan Terzić. A zna se koliko su kumovi važni u državama poput Srbije.
Ima, doduše, i onih koji se pitaju da li se Terziću može verovati više nego njegovom kumu, koji je i 16. avgusta, po ko zna koji put, ponovio da će „veoma, veoma brzo, da li je u pitanju, 15, 20, 25 dana, raspisati izbore“. I još poručio da će kampanja biti „duga, između 45 i 60 dana“. Kao da je to neki ustupak, a ne jasna odredba zakona u kom jasno piše da od raspisivanja do glasanja „ne može proći manje od 45, ni više od 60 dana“.
Problem je, međutim, što je nosilac svih izbornih lista SNS-a već stekao reputaciju pastira koji je lažno uzbunjivao seljake povicima „vuk, vuk“, a kad je stvarno došao Vučić, niko mu nije poverovao. Tim pre što se nebrojeno puta ispostavilo da su u Vučića kratke noge.
Uostalom, koliko je samo puta najavljivao izbore, a još ih nije raspisao i kao Đekna još ne zna kad će. Iako su posle debakla Crvene zvezde navijači zahtevali njegovu smenu povicima „uprava napolje“, Terzić ostavku nije podneo. Nije ni njegov kum, iako je njome više puta „pretio“, a na Vidovdan, 27. juna, pristalicama je obećao da će biti predsednik „još nekoliko nedelja, a onda ću podneti ostavku“.
Iako je nosilac svih izbornih lista SNS-a već stekao reputaciju pastira koji je lažno uzbunjivao seljake povicima „vuk, vuk“, a kad je stvarno došao Vučić niko mu nije poverovao, vanrednih izbora će sigurno biti pre kraja godine. Bar u Crvenoj zvezdi
Od tad je prošlo već skoro osam nedelja. Da parafraziram Žarka Lauševića, godina prođe, nekoliko nedelja nikada. Sada je svima jasno da je to bio još jedan blef i da zapravo nikad nije ni pomišljao da to uradi. Uostalom, da jeste, kako je mogao da tvrdi da će u novembru biti održani parlamentarni, a tek onda predsednički izbori? Zar je moguće da „najbolji student prava“ ne zna da bi posle njegove ostavke izbori za novog predsednika morali da se organizuju u roku od 90 dana? A da je ostavku podneo do kraja jula, kao što je rekao, oni bi morali da budu organizovani pre kraja oktobra. U svakom slučaju pre novembra.
Prethodno je ostavku pominjao i 24. maja, u Kini: „Moguće je da ću uskoro podneti ostavku.“ I 11. juna je rekao da to planira za „tri, četiri meseca, možda i ranije“ i da već pakuje knjige u Predsedništvu. Još neobjavljeni bestseler Kako sam pobedio obojenu revoluciju nije pominjao. Nedugo potom, po principu puj pike ne važi, 4. jula je rekao da će parlamentarni izbori biti „možda i pre nego što podnese ostavku“.
Nešto se, ipak, promenilo. Na Vidovdan je pristalicama, dovučenim u Beograd sa svih strana, rekao da su to „njegovi poslednji dani i nedelje kao predsednika“ i da im se „verovatno poslednji put obraća kao predsednik Srbije“. I zaista, od tada on šparta Srbijom i obraća se okupljenima pod šatrama SNS-a ne samo kao predsednik države, već i kao premijer, ministar finansija, infrastrukture, rada i (partijskog) zapošljavanja, zdravstva, sporta, policije, odbrane, šef Katastra, poverenik za ravnopravnost (članova SNS-a)…
Ne skrivajući ko mu je glavna meta, Vučić je ovih dana rekao da će zbog pada Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu na Šangajskoj listi biti „manje investicija i manje novih radnih mesta“. Slučajno ili ne, nije komentarisao kako na investitore utiče to što je za njegove vladavine na rang-listi od 182 zemlje po Indeksu percepcije korupcije za 2025. Srbija pala na 116. poziciju, sa skorom od samo 33 poena, najlošijim u poslednje dve decenije.
