Za Radar iz Tirane
Ovo je najteži, najveći i najlepši izazov za socijaliste. Albanija je glasala, Albanija je odabrala, Albanija je pobedila. Ovako je govorio Edi Rama, premijer Albanije, uveče 23. maja 2025. godine. Niko tada nije mogao da pretpostavi da će Albanija, koja je godinu ranije glasala za njega, već godinu dana kasnije izaći na najveći protest u istoriji zemlje. Ne postoji zvanična procena o broju učesnika protesta, ali 20. juna organizatori su procenili da je demonstriralo između 250.000 i 700.000 ljudi.
„Razlozi za pobunu već su postojali“, kaže nam Fioralbu Dumu, italijansko-albanski aktivista koji živi u Tirani: „Znali smo da se Rama poigrava stvarima koje su veoma važne za naš identitet, poput centra za migrante koji je izgrađen sa Italijanima u Šenđinu, korupcije ministarke Belinde Baluku…“
„Privatno“ ostrvo
Da bismo razumeli šta je pokrenulo proteste, vratimo se u 2021. godinu. Donald Tramp izgubio je međuizbore, i mnogi su smatrali da je njegova politička karijera završena. U međuvremenu, njegova ćerka Ivanka Tramp i njen suprug Džared Kušner došli su u Evropu na odmor. Dok su bili na jahti Natanijela Rotšilda, ugledali su ostrvo Sazan ispred grada Vlore, na jugu Albanije. To je za njih bilo pravo otkriće, i ovako su govorili o Sazanu. „To je bilo najdivnije mesto koje smo videli u životu. Nismo verovali da takvo ’privatno’ ostrvo postoji na Mediteranu.“
„Zabavlja me izbor reči. Bio je to zaista loš izbor i siguran sam da ona to zna, kao i da Kušner zna da smo za Sazan znali mnogo pre njih i da je to javna svojina Albanije“, kaže nam Baki Gožaj, aktivista Freedom Flottilla iz Valone. „Ono što zabrinjava jeste to što je Ivanka Tramp ostrvo opisala kao privatno. To, koliko ja razumem, znači da su razgovarali sa našim premijerom kako ga privatizovati.“
Ono što zabrinjava jeste to što je Ivanka Tramp ostrvo Sazan opisala kao privatno. To, koliko ja razumem, znači da su razgovarali sa našim premijerom kako ga privatizovati
Baki Gožaj
Putovanje se činilo poetičnim, privatizacija nije bila: Kušner je razgovarao s Ramom o preuzimanju kontrole nad ostrvom. Preduzeće koje je umešano je Atlantik Inkubator Partners, isto koje je Kušner koristio za finansiranje projekata Trampove kule u zgradi Generalštaba u Beogradu. Ali njihov interes se, uskoro, koncentrisao na poluostrvo Zvernec, koje se nalazi prekoputa Sazana.
Sve to je deo Narte-Vjose prirodnog parka. Tačnije, bilo je: 2024. godine, Rama je promenio zakon o zaštićenim oblastima i smanjio 20 odsto prirodnog parka. Postavilo se pitanje svrhe izgradnje aerodroma i stambenog kompleksa. To je velika pretnja za ekološku ravnotežu u starom parku. „Teško je u Sazanu preneti građevinski materijal i nema puno vode. Oni ne mogu graditi nešto veliko“, kaže Joni Vorpsi, aktivista PPNEA, ekološke organizacije, koji takođe živi u Valoni. „Zvernec ima 6-7 kilometara obale. Graditi stambeni kompleks za 10.000 ljudi je način da se lako zaradi novac.“
Ako bi se pridržavao zakona, Atlantik Inkubator ne bi mogao direktno da gradi kompleks. Ali, u projekat onda ulaze kosovsko-švajcarski biznismen Bedžet Pacoli, Valon Ademi (bivši konzul Albanije na Kosovu) i porodica Kastrati, najveća energetska oligarhska porodica Albanije. Aerodrom je bio delimično izgrađen pored lagune Narte a jedini let bio je tokom predizborne kampanje Edija Rame.
Od ravnodušnosti do borbe
„Organizovali smo prvi protest krajem aprila“, priča Vorpsi. „Videli smo da su građevinske mašine ušle na plažu ispred lagune i objavili snimke na društvenim mrežama. Dobili smo više reakcija nego ikada pre.“ Prvi protest je bio za očuvanje ekologije Valone. Čak ni posle četiri godine, albansko društvo nije mnogo reagovalo na Kušnerov projekat. „Sredinom maja privukli smo pažnju medija i kompanija je zatvorila plažu. Pretpostavljamo da je to bilo zbog velikog broja ljudi koji su snimali plažu. Pre maja mnogo građana nije ni znalo šta se desilo u Zvernecu“, kaže Vorpsi.
Pojavili su se i odgovorni za haos: Crna kola su prolazila pored demonstranata kroz lagunu tokom protesta, zatamnjenih stakala, bez tablica i slikali su građane. Poslednji korak je bilo nasilje: 26. maja, tokom protesta, obezbeđenje brodogradilišta napalo je demonstrante, pa čak i policiju. Sedmoro ljudi je povređeno, a protest se proširio do Tirane
„To je bio prvi nagoveštaj da je situacija krenula da se menja. Međutim, pojavili su se i odgovorni za ovaj haos. Crna kola su prolazila pored demonstranata kroz lagunu tokom protesta, zatamnjenih stakala, bez tablica i slikali su građane.“
Poslednji korak je bilo nasilje: 26. maja, tokom protesta, obezbeđenje brodogradilišta napalo je protestante pa čak i policiju. Sedmoro ljudi je povređeno, a protest se proširio do Tirane.
Najveći protest u Albaniji
„Prva dva protesta su bila u potpunosti ekološka“, kaže Gožaj. „Sad je najbitnija tema postala borba protiv korupcije i naš glavni cilj je ostavka Edija Rame. Ako rešimo ove probleme, sve ostalo će biti rešeno.“ To je motivisalo Gožaja i druge aktiviste da voze do Tirane petkom, na veliki protest dijaspore. Ljudi su svake večeri bili na protestima, ali se petkom održavao protest dijaspore, a 20. maja više od 200.000 ljudi je izašlo na ulice. Albanija nema dugu tradiciju aktivizma kao Srbija, bio je to najveći protest u istoriji zemlje.
„To je kumulativni efekat prethodnih protesta. Oni su možda bili marginalni, ali su se u suštini borili za isti cilj”, priča Kristina Milona, albanska novinarka. „To su demonstracije protiv krađe naše zemlje i ovog projekta koji samo bogati oligarsi podržavaju i koji ne mare za posledice koje će imati na građane i njihov svakodnevni život.“
To su demonstracije protiv krađe naše zemlje i ovog projekta koji samo bogati oligarsi podržavaju i ne mare za posledice koje će imati na građane i njihov svakodnevni život
Kristina Milona
U Valoni je situacija teža. „Mnogima od nas je bilo prećeno odmah posle protesta. Isti ljudi koji su me slikali u maju, sad slikaju i aktiviste i novinare“, kaže Vorpsi. Situacija je drugačija u Tirani. U glavnom gradu masa je previše velika da bi se brinuli o osveti. Ali, novinari ni tu nisu popularni.
Rama Burg, Beriša burg!, „Rama u zatvoru, Beriša u zatvoru!“ U Tirani je to najpopularniji slogan među demonstrantima. Jer, ovo nisu protesti samo protiv Rame, već protiv čitavog političkog sistema u Albaniji.
U poslednjih deset godina Albanija je doživela veliki rast turizma: 2025. godine zemlju je posetilo više od 12 miliona turista, što je gotovo pet puta više od broja stanovnika Albanije. U 2014. godini bilo je manje od četiri miliona turista. Prošle godine, ekonomija je rasla oko četiri odsto. Skoro izvesno, zemlja će ući u Evropsku uniju 2030. Na prvi pogled, nemaju puno razloga za nezadovoljstvo.
Ali, kad pogledamo izbliza, situacija nije baš sjajna. Albanija je bogatija, dok Albanci nisu: ljudi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. Od 2011. godine, zemlja je izgubila više od 400.000 stanovnika. „Deo albanskog društva se obogatio. Mafija koristi odmarališta za pranje novca“, kaže Milona. „Ovaj sistem povećava cene kirija za građane, i ne nudi poslove. Zato ljudi odlaze u inostranstvo.“ Borba se očigledno ne vodi samo za prirodu. Aktivisti kažu da protestuju zbog strašnih zdravstvenih uslova, protiv zatvaranja fakulteta, zbog emigracije…
Albanija je bogatija, dok Albanci nisu: ljudi odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima rada. Od 2011. godine, zemlja je izgubila više od 400.000 stanovnika
Kad moraju da traže krivca, aktivisti su sigurni: Edi Rama. Ali takođe, Sali Beriša, preduzetnik i šef Demokratske stranke. Rama je naravno prvi odgovoran za ovakvu situaciju. Ali i opozicija takođe. Ne zaboravimo piramidalne šeme koje je Beriša koristio kad je bio premijer. „Nakon pada Envera Hodže, nismo imali pravu tranziciju posle komunizma. Ostala je ista elita koja vodi Albaniju korupcijom i koncentracijom ovlašćenja. Želimo da izvršimo tu tranziciju posle 30 godina“, kaže Milona.
Kakva je budućnost Rame
Protesti koji ne jenjavaju su najveća opasnost za Ramu od kada je, 2013. godine, bio izabran za premijera. „Mislim da je protest konačno pokazao da je reputacija koju Rama pokušava da projektuje na međunarodnoj sceni narušena“, kaže Milona. Ulazak Albanije u Evropsku uniju je najambiciozniji projekat Rame. „Evropski parlamentarci su kritikovali Ramu i posetili su Zvernec. Ali Evropska komisija i Savet i dalje podržavaju premijera. Pre svega Marta Kos, komesarka za proširenje“, ističe albanska novinarka.
Evropska unija je tražila od Rame da poništi Zakon o strateškim ulaganjima, koji je osmislio 2015. godine da bi se privukao novac za razvoj turizma i revidirao zakon o zaštićenim oblastima koji je uveo 2024. kako bi omogućio realizaciju Kušnerovog projekta. Evropski autoriteti su zahtevali da se zaustavi pomenuti projekat. Demonstranti su uništili ogradu na plaži tokom protesta krajem juna. Od tog trenutka gradnja je na pauzi. Ali, to još nije pobeda, smatra Vorpsi: „Svaka 2-3 dana, tehničari dođu na plažu da uzmu uzorke kako bi sve moglo opet početi. Rama samo pokušava da kupi vreme“, kaže ovaj aktivista.
U međuvremenu, Albanija ulazi u treći mesec protesta. Posle relativno mirnog meseca, policiju su krajem jula napali „flamingosi“ (neformalno ime ljudi koji protestuju). Napetost je porasla, to je očigledno i u intervjuima Edija Rame. Premijer je optužio Ruse, Irance i Srbe da stoje iza protesta koji još traje. Koliko dugo ovo može potrajati i sa kakvim rezultatima, ni Rama ni demonstranti ne znaju.
