Godinu dana nakon krvavog policijskog pira u Valjevu, studenti su javno pročitali imena policajaca koji su tukli građane. Ne sva, jer se mnogi i dalje vode kao N. N. lica, s obzirom na to da su tokom obavljanja svog „časnog posla“ navukli fantomke i sakrili identifikacione pločice i broj značke. To što su neke od njih sugrađani prepoznali i imenovali, ministar policije Ivica Dačić je nazvao „nastavkom brutalne kampanje protiv policije“, jer im je država izgleda garantovala zaštitu identiteta u slučajevima zlostavljanja i mučenja svih koji nisu po meri vlasti. Čak je i dodao da je „policija bila previše defanzivna i da je trpela mnogo više nego što trpe policije drugih zemalja“, a da ne pojasni koliko je tačno trebalo da tuče da bi ga to zadovoljilo. Ali mnogo, pošto se radi o nekim baš nevaspitanim ljudima koji mu nisu prijavili skup održan 14. avgusta u znak sećanja na policijsku torturu, već su ga upitali da li stvarno očekuje da se „žrtva uredno najavi svom dželatu“ i zatraži njegovu dozvolu da se vrati na mesto na kojem je pretučena.
Za nijansu poštenije je nastupio Aleksandar Vučić koji je u skladu sa svojim poimanjem funkcije predsednika svih građana studente nazvao satanistima koji će „obeležavati čudne stvari“, ali je ipak ostavio mogućnost da je neko možda pretučen. „Žao mi je ukoliko se dogodilo da je bilo ko prekomernom silom dobio udarac više, dva ili tri“, rekao je, mada je prioritet u žaljenju dao razbijenim staklima i zapaljenim prostorijama SNS. Pa može da počne da mu bude žao i ljudi jer je stvarno bilo daleko više od tri udarca viška – najmanje 28 pendrekom je prebrojao specijalista za sudsku medicinu Đorđe Alempijević na jednoj od 25 osoba koje je pregledao, pre nego što je izneo zaključak da je u velikom broju analiziranih slučajeva upotreba sile imala kažnjavajući, a ne kontrolni karakter. Ono što sudska medicina nije mogla da prebroji, a što saznajemo od svedoka, jeste da narodna milicija nije samo tukla već i pljuvala sopstveni narod. Studentkinja Tamara Jeremić je kao najpotresniju izdvojila sledeću scenu: „Izlazim iz prolaza nakon što sam pretučena i na ulici gledam kako mog prijatelja Dušana Radovića policajac gazi čizmom, sabija mu glavu o beton i pljuje po njemu.“ A uz pljuvanje je ponekada i sledilo političko prevaspitavanje. „Smejali su mi se dok su me tukli i gazili i pitali da li i sad pumpam“, ispričao je student Vladimir Đorđević.
Na snimku koji je mogla da uradi samo služba vide se mladići koji kleče sa licem okrenutim prema zidu i rukama vezanim na leđima, dok iza svakog od njih stoji po jedan policajac. Informer je srećno objavio naslov „Hapsi, narodna milicijo“, a ovacije su se proširile i kroz ostale tabloide
Ni godinu dana kasnije nismo dobili odgovor o kojoj se to policijskoj meri radi kada se koristi pljuvanje, ali ni koja je mera primenjena dan ranije u Novom Sadu kada je policija zatočila više maloletnih i tek punoletnih lica u jednoj fiskulturnoj sali. Na snimku koji je verovatno mogla da uradi samo služba vide se mladići koji kleče sa licem okrenutim prema zidu i rukama vezanim na leđima, dok iza svakog od njih stoji po jedan policajac. Informer je srećno objavio naslov „Hapsi, narodna milicijo“, a ovacije su se proširile i kroz ostale tabloide.
Hvaljenje takvim snimkom je donekle razumljivo ako imamo u vidu profil ove vlasti i događaje koji su prethodili. Samo nekoliko sati ranije ispred prostorija SNS u Novom Sadu je nastala čuvena fotografija Andreja Hložana na kojoj se šest prestravljenih pripadnika Kobri štiti stolicama, dok jedan u ruci drži pištolj. Taj materijalni dokaz da je „strah promenio stranu“ je morao da bude ugušen momentalno i silom. A šta je pogodnije nego pohapsiti decu i napraviti snimak koji deluje kao da stiže iz zatvora Abu Graib u Iraku…
Poruka koju je vlast morala da pošalje, posebno ako imamo u vidu da je u to vreme energija pobunjenih građana bila na daleko višem nivou, bila je: ne samo da ćemo primenjivati silu, već od danas ne računajte na policiju, jer je ona tu za nas a ne vas. Prva pokazna vežba je izvedena 9. avgusta u Bačkom Petrovcu, kada je organizovana izložba fotografija na temu protesta u okviru Slovačkih narodnih svečanosti. Policija je navodno obezbeđivala skup, ali nije uradila ništa kada su se pojavili huligani koji su počeli da uništavaju fotografije i maltretiraju ljude. Nezainteresovano je stajala, a potom se povukla kada je batinašima stiglo pojačanje, da bi im omogućila nesmetano prebijanje građana, ratnih veterana, pa čak i majke sa detetom. Oštećeni su podneli krivične prijave nadležnom tužilaštvu i to zbog više krivičnih dela (nasilničko ponašanje na javnom skupu; izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje; nanošenje teških telesnih povreda; nepostupanje policije), ali odgovor do danas nije stigao jer se i deo tužilaštva odlučio na lojalnost sili a ne pravdi.
Pritisci su se intenzivirali kroz seriju skarednih emisija koja je počela pre mesec i po dana, a to se poklopilo sa intenziviranjem postupka koji se vodi pred TOK-om, po prijavi koju smo kao punomoćnici podneli protiv jednog broja policajaca
Nikola Mirković
Dva dana kasnije građani Bačke Palanke su izašli na protest zbog događaja u Petrovcu i da bi pružili podršku svom pretučenom sugrađaninu i profesoru psihologije Draganu Prpi. Na tom skupu su aktivisti SNS okupljene građane počeli da gađaju jajima i zaleđenim flašama vode, a vlast je procenila da je vreme i za malo ozbiljniji sukob. Sutradan je predsednik Opštine Bačka Palanka, Branislav Šušnica, preko Instagrama pozvao pristalice SNS-a na odbranu, a u grad su dovedene dve organizovane grupe nasilnika, naoružane palicama, metalnim šipkama i bokserima. Prema izjavama očevidaca, Šušnica je bio u društvu maskiranih huligana i komandovao je napadima, a policija i žandarmerija su ostale potpuno indiferentne na pirotehnička sredstva koja je SNS ispaljivao preko njihovih glava. Gotovo identičan scenario je u isto vreme primenjen i u Vrbasu, tako da je delovalo da su naprednjaci, opštinske vlasti i policija napravili dogovor. Pokazalo se ne baš dobar, jer su građani koji su i pre i posle toga protestovali mirno, te noći pružili otpor, baš kao i dan kasnije u Novom Sadu. Da se to ne bi ponovilo, režim je napravio novi dogovor – policija više neće biti samo štit za naprednjačke batinaše, već njihova udarna batina. I usledilo je Valjevo.
Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse je tada pozvao „srpske vlasti da poštuju standarde SE“, ali su i SNS i SPS znali da će ostati bez vlasti ukoliko ih budu poštovali, pa je usledila godina torture. U nedostatku masovnih protesta prešli su na batinanja po sistemu daj šta daš, i tako su se na udaru našle posmatračke misije na izborima, novinari koji su se ili previše približili šatorskom naselju ili istini, ali i pojedinci poput Vladimira Arsenijevića ili Stevana Filipovića. Teško bi bilo poimence nabrojati samo sve žrtve prebijanja, a gotovo nemoguće sve žrtve sistema koje su u tom periodu degradirane, otpuštene ili šikanirane. Ali da pomenemo jedno, profesor Dragan Prpa je osim batina na prošlogodišnjem protestu naknadno dobio i otkaz u OŠ „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci.
Ni godinu dana kasnije nismo dobili odgovor o kojoj se to policijskoj meri radi kada se koristi pljuvanje, ali ni koja je mera primenjena dan ranije u Novom Sadu kada je policija zatočila više maloletnih i tek punoletnih lica u jednoj fiskulturnoj sali
Bez obzira na prilično upečatljiv protestni skup u Bačkoj Palanci na kom su odjeknule reči studenta Miloša Medića da je do prošle godine verovao da će „kada dođe do najgoreg, policija i žandarmerija bez oklevanja stati uz svoj narod“ ali je i njega i narod izneverila, stiče se utisak da je u svim mestima osim u Valjevu energija potrošena i da su eventualni izbori i eventualna pobeda na njima jedina mogućnost da se teror zaustavi.
Međutim u Valjevu, mestu u kome je država primenila najžešći teror, a nedavno sa njim i na malo perfidniji način nastavila, situacija izgleda bitno drugačije. Nakon protesta koji je u znak sećanja organizovan 14. avgusta, Valjevci su spontano izašli na ulice samo dva dana kasnije, što je nešto sa čim se već dugo nismo sreli. Povod za izlazak je bio paljenje automobila tužioca Vukašina Vujičića, koji se javno usprotivio pritiscima na pravosuđe i koji zastupa optužnicu protiv Marka Mirkovića i njegove grupe, batinaša zaduženih za zastrašivanje učesnika protesta.
I on se, baš kao i advokati koji zastupaju žrtve nasilja u Valjevu, našao na meti lokalne ispostave tabloida Alo i njenog suvlasnika Informera. Nakon što je na onome što je ostalo od nekadašnje V5 televizije započeto emitovanje emisije Pretres, ne samo da je advokaticu Janu Aćimović Planojević Vučić optužio za samoubistvo policajca, već je i advokat Nikola Mirković dobio poziv da se u svojstvu osumnjičenog javi u Osnovno javno tužilaštvo. Skoro godinu dana nakon protesta policija se dosetila da protiv njega podnese krivičnu prijavu zbog sumnje da je izvršio napad na službeno lice, tj. isto delo za koje se terete i lica koja zastupa, uglavnom pretučeni maloletnici i studenti.
Poruka koju je vlast morala da pošalje, posebno ako imamo u vidu da je u to vreme energija pobunjenih građana bila na daleko višem nivou, je: ne samo da ćemo primenjivati silu, već od danas ne računajte na policiju, ona je tu za nas a ne vas
„Pritisci su se intenzivirali kroz seriju skarednih emisija na lokalnoj televiziji, koja je počela pre mesec i po dana, a to se poklopilo sa intenziviranjem postupka koji se vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal po prijavi koju smo kao punomoćnici podneli protiv jednog broja policajaca pod imenom i prezimenom, a ostalih kao N. N. počinilaca. To smatram vidom golog pritiska, nezamislivog u 21. veku i nisam usamljen u njemu. Njega trpi ne samo moja porodica, već i porodica koleginice Jane Aćimović, a svedoci smo i da je zapaljen automobil tužioca koji postupa u tom i drugim predmetima koji su nekome značajni, a koji je takođe targetiran od istog lokalnog glasila“, kaže Nikola Mirković.
Dakle, svedoci smo pojačanog nasilja, ali smo svedoci i pojačanog otpora jer je Valjevo uspelo da se izbori za sudske postupke, ali i da očuva duh pobune. Deluje kao dobra lekcija za režim – silom se može mnogo toga postići, ali sve ima svoju granicu. U ovom slučaju su je izgleda prešli.
