Bilo je dovoljno da predsednica Skupštine Ana Brnabić za lidera pokreta „Ljubav, vera, nada“ Nemanju Šarovića kaže da je „Đilasov plaćenik“, da to objavi RTS, a novosadski portal 021 to prenese, da ti mediji, po tužbi Šarovića, prvostepeno budu proglašeni krivim. Ali ne i Brnabić, koja zajedno sa partijskim kolegama dnevno u etar izbaci popriličan broj još gorih kvalifikacija upućenih političkim protivnicima, nekada čak i građanima.
U slučaju portala 021, Viši sud u Beogradu je ustanovio da Šarović, kao političar, mora istrpeti veći stepen javne kritike, ali da 021 nije ispoštovao „standard dužne novinarske pažnje“, zbog čega Šaroviću mora da plati 70.000 dinara i sudske troškove koji su, po rečima zamenika glavnog urednika tog portala Zorana Strike, viši od te sume. Za Radar kaže da su verno preneli sa javnog servisa izjavu predsednice Skupštine i da sudska praksa nije prilagođena okolnostima i prirodi medija, koji su se mnogo promenili u poslednjih 20 godina.
Nema jednostavnog leka dok god su političari takvi kakvi su. Deo našeg posla je da prenosimo blato iz nečijih usta… Sačekaćemo da se proces završi, mislim da nije pametno zvati drugu stranu za svaku besmislenu izjavu
Zoran Strika
„Na suđenju je Šarović tvrdio da je ta izjava njemu nanela duševni bol i vređa mu ugled, jer takva izjava ukazuje da on u političkom nastupu nema samostalno delovanje, već dela po nalogu. Tvrdio je da je poslao demanti koji mi nismo objavili jer ga nismo ni dobili i na suđenju nije mogao da dokaže da ga je poslao. Uz to, sutkinja je imala svest o tome da on treba da trpi veći stepen kritike jer je javna ličnost i političar, ali je njoj problematično to što 021 nije kontaktirao s drugom stranom, u ovom slučaju sa Šarovićem, premda bi druga strana mogao da bude i Dragan Đilas. Ona je odlučila da niko ne sme da trpi klevete i sutkinja je izjavu Ane Brnabić tumačila kao neku vrstu neupitne činjenice i da smo je mi tako predstavili – to je problem“, govori nam Strika.
On smatra da je čitav slučaj apsurdan na nekoliko nivoa i to nije jedina takva tužba u praksi portala 021. U startu su tvrdili da je tužba neuredna pošto je stigla na Slobodana Krajnovića, glavnog urednika i direktora 021, ali je u tužbi pisalo „urednik Informera“, pa su tražili da se odbije, ali sutkinja to nije prihvatila. Šarović je kasnije na mreži Iks objavio da jeste poslao demanti na redakcijski mejl 021, u telu mejla piše da se prosleđuje demanti na tekst sa portala 021, međutim, uveličan priloženi fajl u PDF formatu prikazuje demanti upućen glavnom uredniku Kurira, za tekst objavljen u tom mediju, a ne 021.
„Da smo to i videli“, nastavlja Strika, „mogao bih to da tumačim kao mejl koji je stigao greškom i ne odnosi se na nas. S jedne strane, mi smo ispoštovali standard dužne novinarske pažnje, preneli smo tekst verno, bez komentara, uvreda nije naš lid, oprema teksta ili tema, naveli smo RTS kao autora i linkovali smo ih. S druge, mi nismo bili potpuno pažljivi i nismo pozvali Šarovića da lično proverimo da li je ’Đilasov plaćenik’. To je apsurdno. Da je tu bilo pet imena, mi bismo morali da ih zovemo svih pet, da se nadamo da će se javiti za pola sata, tri sata ili tri dana, pa kada se ne jave uopšte, onda mogu da nas tuže jer ih nismo pitali za komentar, a preneli smo optužbu.“
Čitav slučaj apsurdan je na nekoliko nivoa. Tužba jeste stigla na Slobodana Krajnovića, glavnog urednika i direktora 021, ali je u tužbi pisalo „urednik Informera“, zbog čega su tražili da se odbije, ali sutkinja to nije prihvatila
Jedan od najboljih novosadskih novinara konstatuje da je reč „plaćenik“ omiljena među učesnicima političke scene. Samo njih ima nekoliko vrsta, od stranih, Đilasovih i Šolakovih, a tu su i ustaše, izdajnici, balije… Strika smatra da kada nešto postane svakodnevni deo diskursa, nažalost normalizovan, to gubi određenu težinu i može postati neutuživa kritika u kontekstu javne političke borbe dva aktera. Tako smatra i Prvi sud, koji je odbio Šarovićevu tužbu protiv Ane Brnabić, zato što je javna ličnost i mora da trpi veći stepen kritike.
Bude li ovo postalo pravilo, novinarima će život biti još teži. Naš sagovornik smatra da će veliki mediji nastaviti po svom, računajući da ih neće svako tužiti te da su odštete relativno niske za njihove budžete, ali će mali mediji biti stegnuti do pucanja i nije nemoguće da se u tom slučaju okrenu autocenzuri.
„Nema jednostavnog leka dok god su političari takvi kakvi jesu. Deo našeg posla je da prenosimo blato iz nečijih usta i nastavićemo da radimo kao do sada. Ovo je za nas vrsta incidenta, jer se trudimo da takve vrste objave i nemamo. Sačekaćemo da se proces završi, mislim da nije pametno zvati drugu stranu za svaku besmislenu izjavu i NUNS je imao saopštenje koje na neki način predstavlja našu dalju odbranu, idemo dalje“, zaključuje Strika.
Nemanja Šarović: Prvostepena presuda u korist Ane Brnabić je protivzakonita
Svoje viđenje celog slučaja za Radar je u pisanim odgovorima izneo i Nemanja Šarović.
Zašto ste tužili RTS i Radio 021, kada su oni tek preneli reči Ane Brnabić i predočili jasan kontekst u kojem su izrečene?
Hahaha, kada kažete „tek preneli reči“, kako to nevino zvuči. Brnabić nije pričala o cveću i drveću, već je iznela brutalne neistine za koje je sama na sudu priznala da su uvredljive! Svako ko gazi Kodeks novinarske etike i saučestvuje u režimskim kampanjama blaćenja, treba da odgovara u skladu sa zakonom, zar ne? Za isti tekst dobio sam na sudu i Informer i Blic, pa vidite u kakvom se društvu 021 nalazi. Očigledno je da je sramna kampanja koju su protiv mene pokrenuli, doskoro Šolakovi, a odskoro Vučićevi mediji, naređena upravo iz njegovog kabineta. Vučić će te medije za koje je plaćeno milijardu i po evra naših para, ubuduće koristiti za najperfidnije i najpodlije kampanje protiv političkih protivnika. Imajući u vidu kakve sam mu sve udarce zadao prethodnih godina, ne čudi da sam mu i prvi na meti.
Da li se slažete da je „standard dužne novinarske prakse“, kako stoji u prvostepenoj presudi, da novinari uvek traže komentar druge strane, čak i kada su optužbe očigledno apsurdne, zlonamerne i izgovorene u žaru političke borbe?
Hvala vam što ste i vi kao novinar potvrdili presudu suda da su reči Ane Brnabić „očigledno apsurdne i zlonamerne“. Međutim, nikakvog „žara političke borbe“ nije bilo. Brnabić je, ničim izazvano, na konferenciji kojoj nisam prisustvovao i događaja u Skupštini u kojima ni na koji način nisam učestvovao, izrekla očigledne laži sa namerom da me uvredi. Sama činjenica da su optužbe „očigledno apsurdne i zlonamerne“, za svakog pristojnog čoveka i medij mora biti dovoljna da takve režimske bljuvotine ne prenosi.
Brnabić je, ničim izazvano, na konferenciji kojoj nisam prisustvovao, izrekla očigledne laži sa namerom da me uvredi. Sama činjenica da su optužbe „očigledno apsurdne i zlonamerne“, za svakog pristojnog čoveka i medij mora biti dovoljna da takve režimske bljuvotine ne prenosi
Kako komentarišete ocene da bi ovakav presedan, u kojem medijima preti opasnost tužbe zbog pukog prenošenja reči političkih aktera u međusobnoj borbi, ozbiljno ugrozio novinarsku profesiju i vezao ruke srpskim novinarima?
Ne radi se o presedanu, već o decenijskoj, pozitivnoj praksi u skladu sa zakonom i Kodeksom novinarske etike. Zapanjujuće je da postoje ljudi koji podržavaju „pljuvačko“ novinarstvo režimskih blatoida i njihove kampanje blaćenja političkih neistomišljenika. Nadam se da će redakcija Radara stati na stranu pristojnog ophođenja u javnom prostoru, i podržati primenu zakona i Kodeksa novinarske etike bez obzira na to kako se zove onaj ko ih krši. Sve drugo, bilo bi krajnje licemerno.
Smatrate li da je moralno i zakonski opravdano da Đilas tuži svaki medij koji je u poslednjih 10 godina preneo tvrdnju Aleksandra Vučića da je „ukrao 619 miliona evra“?
Apsolutno! Nenormalno je da mediji i posle 10 godina ponavljaju ono što je već sudski dokazano da je neistina. To što ja ne delim političke stavove Đilasa, ne znači da smatram da nema pravo na zaštitu u skladu sa zakonom i Kodeksom novinarske etike. Problem je što u javnom prostoru postoje licemeri koji se verbalno zalažu za pravnu državu i pristojne medije, ali za sebe zadržavaju pravo da objavljuju tekstove kakve redovno čitamo u Informeru, Blicu, Kuriru. Zaista je neverovatno da je protiv mene pokrenuta kampanja zbog toga što sam se pozvao na Kodeks novinarske etike i zakon, a da su oni koji su taj etički kodeks i zakon brutalno prekršili, predstavljeni kao navodne žrtve.
Kako komentarišete činjenicu da je Radio 021 prvostepeno osuđen po vašoj tužbi, ali da Ana Brnabić, čije su sporne reči sve pokrenule, nije?
Pre svega moram podsetiti da su 021, N1 i Nova, objavili laž da sam tužio „nezavisni“ medij a nisam Anu Brnabić, niti druge režimske medije. Sada, kada sam dokazao da je to laž, očigledno namerno plasirana, niko od njih nije mi uputio izvinjenje niti svojim čitaocima i gledaocima predočio pravi kontekst i istinito činjenično stanje. Tužio sam sve koji su učestvovali u prljavoj režimskoj kampanji protiv mene i to ću, bez izuzetka, učiniti i svaki naredni put. Prvostepena presuda u korist Brnabić je očigledno protivzakonita i Apelacioni sud je mora ukinuti.
