Mučna je spoznaja da se i danas, šest godina posle kampanje pretnji koje je sa mesta predsednika Fudbalskog saveza Srbije – Slaviša Kokeza, 2020. godine preko Skaj aplikacije usmeravao i vodio protiv legendarnog kapitena Mančester junajteda i Crvene zvezde Nemanje Vidića, sličan scenario ponavlja. O tome kako se od titule najboljeg boksera Srbije, šampiona koji je doneo prve medalje BK Crvena zvezda posle dugo sušnih godina, istaknutog reprezentativca i vrhunskog trenera stiže do nemilosti i pretnji, za Radar govori Zlatko Došljak, bivši reprezentativac Srbije u boksu, sada izuzetno uspešan trener mlađe generacije, čiji je klub već stvorio male šampione.
Susrećemo se u Sportskom centru „Olimp“, ali tek što razgovor na temu sporta krene, prilazi nam radnica SC Olimp sa pitanjem šta tu radimo, odnosno da nas obavesti da nam snimanje nije dozvoljeno. Toliko puta viđena matrica, ljudi ucenjenih da rade ono što inače nikada ne bi, vraća nas na sumornu temu našeg razgovora. A ona glasi da je Bokserski klub Zvezdara izgubio svoje termine u sportskom centru, vrata sale su zaključana za decu još u januaru, a Došljaku je ispostavljena faktura sa dugom od 130.000 dinara, pošto gradski Sekretarijat za sport odbija da finansira zakup prostorija za trening.
Ne smemo da ćutimo i trpimo. Evo meni sada izbacuju decu na ulicu a ja treba da ćutim. Nema ćutanja. Kako bih ja onda bio primer deci koju treniram
„Naši problemi počinju sa mojim sukobom sa Nenadom Borovčaninom, odnosno od moje namere da javno govorim o nepravdama i malverzacijama u Savezu. Razgovor se završio tako da mi je on rekao da ću ’završiti onako kako budem pisao’. To sam shvatio kao pretnju jer je on veoma moćan i bogat čovek.“
Sukob sa moćnim predsednikom Saveza
Nenad Borovčanin predsednik je Bokserskog saveza Srbije u više mandata, danas istaknuti član SNS, a nekadašnji državni sekretar za omladinu u Ministarstvu omladine i sporta od 2012, na predlog SPS. Razrešen je maja 2016. nakon što je preuzeo funkciju zamenika predsednika Opštine Stari grad, bez saglasnosti stranke, iz koje je u oktobru iste godine isključen. Sa mesta zamenika povukao se pošto je u oktobru 2017. prvi put postavljen na mesto predsednika BSS. Krajem 2024. godine izjavio je da je moralna obaveza sportista da podrže Aleksandra Vučića.
Neki bokseri su, nažalost, izgleda doslovno shvatili te reči, što je postalo vidljivo prošlog leta, posle incidenata koji su se dogodili u Vrbasu gde su se članovi bokserskog kluba Sombor, sa predsednikom Stojanom Kneževićem na čelu, sukobljavali sa građanima u protestu. U Pionirskom parku u Beogradu u kome se nalazi paramilitarni kamp vlasti, viđen je Karađorđe Mijailović, porodični prijatelj Nenada Borovčanina, koji takođe u Beogradu vodi svoj bokserski klub.
Treba sutra proći pored tih ljudi na ulici. Sportista koji se odlučio da za novac ili stranku ide i prebija ljude, trajno je isprljao svoje ime
„Nema tih para zbog kojih bih prihvatio da idem protiv svog naroda. Otac i majka su me vaspitali da je obraz nešto najvrednije, da nikada ne izdam druga. To prenosim svom sinu, ali podjednako i deci koju treniram“, ističe naš sagovornik. Klub Zvezdara koji je Zlatko Došljak osnovao u SC Olimp, kako kaže, prima bez razlike decu sa Novog Beograda, Karaburme, Mirijeva, a kroz njega je prošlo puno dečaka i devojčica bez roditeljskog staranja i onih koji žive u teškim materijalnim uslovima. Sagovornik Radara posebno naglašava da je njegov cilj od početka bio da skloni decu od poroka, da radom i humanitarnim akcijama od njih stvara šampione u sportu, ali i životu, te da takve zloupotrebe sportista smatra nečasnim i nedostojnim:
„Ja sam imao takvih poziva, ali kao reprezentativac i neko ko je nosio zastavu Srbije i čiji su preci ginuli za ovu zemlju, nisam mogao da prihvatim da primenjujem silu prema svom narodu. Mogao bih samo da branim ljude. Video sam po mrežama čak i neke reprezentativce koji su učestvovali u nekim napadima. Svaki sportista koji dozvoli da na taj način bude zloupotrebljen je sramota za sport. Nikada nisam mogao da prihvatim tako nešto, da kao nekadašnji šampion i reprezentativac idem da bijem svoj narod, mogu samo da ga zaštitim, ako ga napada neko spolja.“
Kome da se obratim kad hoće da me sa decom izbace iz prostorija za trening? Da li i ja moram da izađem sa tom decom i da treniram ispred Skupštine? Uradiću tako, jer izbora drugog nemam
Sagovornik Radara ističe da ga snažno pogađaju mržnja i podele koje se podstiču u društvu, što čine najpre ljudi koji svoj posao ne rade kako treba u institucijama:
„Problem su i u sportu i u državi započeli ljudi koji se u njenim institucijama ne bave svojim poslom kako treba. Ne rade na pravi način. Da su radili kako treba, da su institucije funkcionisale, sve bi bilo u redu u državi, ne bi bilo protesta nikakvih. Kome da se obratim kad hoće da me sa decom izbace iz prostorija za trening? Da li i ja moram da izađem sa tom decom i da treniram ispred Skupštine? Uradiću tako, jer izbora drugog nemam. Zatražiću od naroda da zaštiti i podrži ovu decu šampione, jer ne mogu da dozvolim da ih neko ponovo isteruje na ulicu sa koje ih ja sklanjam.“
Kada sam se odborniku opštine Zvezdara Milošu Kostiću obratio za pomoć za dobijanje termina za decu iz doma, za mališane bez roditeljskog staranja i iz ugroženih porodica koja nemaju uslove da plaćaju članarinu, rekao mi je da je prošlo vreme socijalizma
Više od trenera
Zlatko Došljak stigao je u Beograd sa 19 godina iz Berana, a u glavnom gradu morao je da se bori za egzistenciju i, kako kaže, usput je video sve i svašta, pa svoje životno iskustvo prenosi i deci u klubu.
„Nije u pitanju samo trening. Kada vidim da je neko od te dece malo zalutao, da se bahato i bezobrazno ponaša, gledam da to što pre eliminišemo. Jednostavno im objasnim da to zaborave ako misle da budu deo našeg tima i naše porodice. Ja sam im i drug i prijatelj i otac. Čak i neke stvari koje ne mogu da kažu roditeljima oni se poveravaju meni, posebno deca bez roditeljskog staranja. Imamo sada primer jedne devojčice koja je postala vicešampionka Srbije, izuzetno posvećena i radna, redovna na treningu, a upravo je to toj deci najvažnije. Ima i teškoća, kada deca iz doma neko vreme dolaze pa ih nema, i ponovo se vraćaju. Prihvatam ih i ponovo radim sa njima. Ta deca znaju da uvek mogu da dođu i gledam ih kao svoje, oni koriste klupsku opremu koju sam sam nabavio. Kada sam se odborniku opštine Zvezdara Milošu Kostiću obratio za pomoć za dobijanje termina za decu iz doma, za mališane bez roditeljskog staranja i iz ugroženih porodica koja nemaju uslove da plaćaju članarinu, rekao mi je da moram da počnem da im naplaćujem jer je prošlo vreme socijalizma.“
Sin Zlatka Došljaka – Konstantin izvrstan je mlad bokser, koji već ima puno nagrada za pojasom, sve je krunisao titulom prvaka Srbije, proglašen najboljim kadetom u zemlji, a nedavno u martu je postao prvak Beograda. Učestvujući u televizijskom razgovoru, Konstantin je pomenuo probleme koje njegov klub ima i kako nema nikakve podrške Saveza. Naprotiv. Samo to bilo je dovoljno jednom od prodržavnih paramedija da malog šampiona optuže da je instruiran od strane oca koji je verovatno „blokader“.
Nenad Borovčanin, predsednik Bokserskog saveza Srbije u više mandata, danas istaknuti član SNS, krajem 2024. godine izjavio je da je moralna obaveza sportista da podrže Aleksandra Vučića
„Trenutno imamo više od dvadesetoro dece, a bilo bi ih još više da imamo mogućnosti da imamo termine za trening. Juče su deca koja treniraju u našem klubu ponovo vraćena iz SC Olimp jer im je obezbeđenje reklo da ne mogu da uđu u salu. Saopštili su deci da je direktor Ivan Jovanović rekao da se neće produžiti ugovor sa gradskim sekretarijatom koji je omogućavao da mi tu treniramo. Predsednik opštinskog odbora SNS Marko Popadić – aktuelni direktor Gradske čistoće, koji je u upravi Bokserskog saveza Srbije je 2023. sa Borovčaninom došao na naš trening da obeća deci da ćemo dobiti salu. Od tog lažnog obećanja došli smo do toga da upravo Borovčanin preko Marka Popadića, Ivana Jovanovića i Sekretarijata za sport i omladinu isteruje decu na ulicu. Svu ovu borbu koja se dešava u društvu su napravili ljudi poput njih.“
Prazna obećanja
Pokušavajući da se izbori za svoj klub, Zlatko Došljak obraćao se Olimpijskom komitetu Srbije, Sportskom savezu Srbije i Beograda, ali mu niko nije odgovorio.
Kao reprezentativac i neko ko je nosio zastavu Srbije i čiji su preci ginuli za ovu zemlju, nisam mogao da prihvatim da primenjujem silu prema svom narodu. Mogao bih samo da branim ljude
„Nažalost, nema razlike od događanja u društvu, jer sam sam ustao da javno govorim o bahatosti Nenada Borovčanina koji za sebe tvrdi da je ’država u državi’ i koji ima moć da ako poželi gasi klubove, poput Radničkog iz Niša. Posle tog telefonskog razgovora kada mi je rekao da ću da završim onako kako budem pisao i prekinuo vezu, te reči sam razumeo kao pretnju ubistvom. Napisao sam mu u poruci da ću nastaviti da govorim i da ćemo videti kako ću da završim. Posle mi je rekao da nije tako mislio, ali to je samo manipulacija. Znam to, jer i kada se neko od starijih trenera pobuni, on kaže da taj ima višak mečeva i tako srozava čoveka, a pomoć Saveza i dalje imaju samo njemu bliski ljudi i klubovi. Na kraju, ja sa njim lično nemam problem, niti mi on smeta, ali mi smeta što je manipulator i što oduzima mogućnost mojoj deci da treniraju.“
Posle velikih uspeha bokserski klub Zvezdara konkurisao je kod ove gradske opštine za pomoć od koje bi se mogao kupiti ring za trening.
„Pomoć mi je prvo obećana, a onda su to obećanje pogazili. Mogu da mi prete, mogu sve, ali nema sile da ću da se povučem. Želim da pozovem sav narod koji trpi nepravdu, u celoj Srbiji da iskažu svoje nezadovoljstvo, da ustanu, da se ne boje. Ne smemo da ćutimo i trpimo. Evo meni sada izbacuju decu na ulicu a ja treba da ćutim. Nema ćutanja. Kako bih ja onda bio primer deci koju treniram.“
Kada vidim da je neko od te dece malo zalutao, da se bahato i bezobrazno ponaša, gledam da to što pre eliminišemo. Jednostavno im objasnim da to zaborave ako misle da budu deo našeg tima i naše porodice
Na molbu da prokomentariše pretnje Nemanji Vidiću, i da li u njima pronalazi sličnosti sa onim što mu se događa, sagovornik Radara odgovara nedvosmisleno:
„Mi sportisti smo uvek davali podršku jedni drugima. Verovatno je njemu dosta prijatelja i kolega dalo podršku privatno, bojeći se da to učine javno. Nemanja je vrhunski sportista koji je potreban srpskom fudbalu, a njemu se pretilo da će da završi na groblju. Znači, mi koji se pobunimo – ne treba da živimo. Moja poruka njemu je da bude to što jeste – šampion i da se bori za pravdu, za koju je čast i poginuti. Nema tih para zbog kojih se sme dići ruka na svoj narod. Treba sutra proći pored tih ljudi na ulici. Sportista koji se odlučio da za novac ili stranku ide i prebija ljude, trajno je isprljao svoje ime. Ne možeš ti kao reprezentativac da ideš i da tučeš nekoga ko ima različito mišljenje. Ja tako nešto ne bih mogao da zamislim.“
