U dugoj povorci diskreditovanih, poniženih i moralno degradiranih pripadnika SNS-a, samo je jedan neokrznut preživeo medijski atentat, stranački linč i progon i vratio se iz političkog hada sa osmehom, podmlađen i bez potrebe da bilo kome, bilo šta objašnjava. Zato politička sudbina, umeće ćutanja, odabir saveznika i protivnika Nebojše Stefanovića mnogo govori i o pravoj prirodi vlasti, o tome u kakvoj zemlji živimo i kako bi mogla izgledati njena budućnost.
Kako se Nebojša iz Beograda, nekadašnji vojnik, a potom i jedna od najmoćnijih figura SNS-a, čiji se uticaj u stranačkoj infrastrukturi mogao porediti sa Vučićevim, povukao bez gubitaka i vratio bez poniženja? Izvori Radara ukazuju da je njegova politička sudbina direktno povezana sa njegovim ličnim Vašingtonskim sporazumom, na kome se bazira i njegova današnja uloga u dezorijentisanom i ideološki do pucanja prenapregnutom SNS-u.
Da li je afera Jovanjica bila Stefanovićev odgovor na aferu Krušik
Stefanović je, kao i većina školovanog kadra SNS-a, diplomac slavnog Megatrend univerziteta, ali je nedavno na sednicu GO naprednjaka stigao sa svežom diplomom Oksfordskog liderskog kursa za pojasom. Slučaj ili stranačke igre moći udesile su da u Sava centru sa suprugom sedi odmah pored Branislava Prostrana, Vučićevog važnog čoveka još iz radikalskog vremena, tačno naspram Darka Glišića, koji je jula 2022. tražio njegovo hapšenje zbog navodnog prisluškivanja Vučića. Veliko je pitanje ko se danas od ove dvojice oseća moćnije, iako je Glišić sedeo na bini, a Stefanović u drugom redu partera.
Pre afere „Jovanjica“, koja je otkrivena u novembru 2019, Stefanović se u maju iste godine u Vašingtonu sreo sa direktorom Ef-Bi-Aja i čelnicima DEA, a već krajem tog meseca sa mesta državnog sekretara u MUP-u ekspresno je smenjena Dijana Hrkalović
Kurs u Oksfordu došao je baš u vreme finalizacije dogovora o dolasku Volodimira Zelenskog u Beograd, kome je, ukazuju izvori Radara, pored nekadašnjeg američkog ambasadora Kristofera Hila, koji se u maju u Pragu sastao sa Markom Đurićem i Anom Brnabić, bitan doprinos dao i nekadašnji britanski premijer Toni Bler.
Prethodna, tada zvanična poseta Stefanovića Ujedinjenom Kraljevstvu odigrala se januara 2022, kada se u Londonu sreo sa tadašnjim kolegom, ministrom odbrane Benom Valasom i izaslanikom Britanije za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom. Slučaj je udesio da se to dogodilo usred baraža, koji su prema njemu usmeravali Vučićevi paramediji 2021. i naredne godine, optužujući ga za prisluškivanje predsednika Republike.
Bilo je to u ono „davno vreme“ kada je došlo do rasturanja klana Belivuk-Miljković, posle njihovog putovanja u Crnu Goru u januaru 2021. Presretnute Skaj poruke koje su objavili Radar i portal Libertas ukazivale su na njihovu nameru da svoja saznanja o SNS-u podele sa američkim bezbednosnim službama. Stefanovićevo ime pojavilo se i ranije u Skaj prepiskama, što je otkrio KRIK objavljujući krivičnu prijavu SBPOK-a u kojoj se navodi da se iza nadimka Edo, iz prepiski pripadnika grupe Darka Šarića, krije upravo nekadašnji ministar unutrašnjih poslova.
Sa poslednje državne funkcije ministra odbrane Stefanović nije smenjen, već je dužnost po izboru nove vlade predao Milošu Vučeviću i od tada živi na relaciji Beograd–Atina, uvek sa obezbeđenjem jedne ili druge države
Ipak, Stefanovićev pragreh provladini tabloidi pripisivali su mu uz aferu „Jovanjica“, otkrivenu u novembru 2019. i njegovo prethodno putovanje u Vašington, maja iste godine, kada se sreo sa direktorom Ef-Bi-Aja Kristoferom Vrejom, sekretarom za unutrašnje poslove Kevinom Mekalinmenom i čelnicima DEA. Krajem istog meseca, po njegovom povratku u Beograd, sa mesta državnog sekretara u MUP-u ekspresno je smenjena Dijana Hrkalović.
U septembru iste godine izbila je afera „Krušik“ u kojoj je zapaženiju ulogu imao njegov otac, Branko Stefanović i firma GIM, koju je zastupao. GIM je od srpske fabrike kupovao mine po povlašćenim cenama i prodavao ih po tržišnim. Istraživački novinari su otkrili da je ta municija završavala u Ukrajini, što je u SNS krugovima stvorilo utisak da je „Jovanjica“ Stefanovićeva osveta za „Krušik“.
U Beogradu ga obezbeđuje JZO 24 sata dnevno
Posebno je zanimljiva uloga posrednika za ispumpavanje novca iz EPS-a, za šta je osumnjičen i tadašnji direktor Milorad Grčić. Islednicima je Toni Apostolović izjavio da je šest miliona evra navodno dao Aleksandru Papiću, da bi on taj novac prosledio Stefanoviću, sa kojim je u to vreme blisko sarađivao. Papić i Apostolović se danas brane sa slobode, a slučaj je preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Sa poslednje državne funkcije ministra odbrane Stefanović nije smenjen, već je dužnost po izboru nove vlade predao Milošu Vučeviću i od tada živi na relaciji Beograd–Atina, uvek sa obezbeđenjem jedne ili druge države. Tokom prethodnih godina do javnosti su sporadično preko društvenih mreža dopirale fotografije njegovog raskošnog životnog stila. Kada boravi u Beogradu za njegovo obezbeđenje zadužen je JZO, koji ga obezbeđuje 24 časa, sedam dana u nedelji. O njegovom uticaju govori i činjenica da je na čelu njegovog obezbeđenja i danas njegov blizak saradnik iz JZO-a, Nebojša Kuzmanović.
„Reklo bi se da imamo novog Velikog Getsbija, koji živi punim plućima, o čemu govori svadba u najotmenijem kraju Atinske rivijere i nedaleko od njegove Getsbi stajl vile. Jedina razlika je što se Getsbi uporno vraćao staroj nepreboljenoj ljubavi, a Stefanović je tražio mlađu i izazovniju“, navodi u pisanom odgovoru za Radar karijerni diplomata Nebojša Vujović, po čijim je rečima Stefanović trenutno „najjači američki igrač na ovom prostoru“.
„On daleko nadmašuje Dragana Šutanovca, Marka Đurića, za sada nepotrošene, ali politički nedorasle ili sasvim potrošene Dragana Šormaza i Zoranu Mihajlović. Stefanović je optiranjem ka Vašingtonu i održavanjem statusa američkog vezira, čuvao svoju vrednost i slobodu, ali i mogućnost da kada dođe momenat – deluje sam“, ističe Vujović.
„Zanimljiv“ odnos Vučića i Stefanovića
On naglašava i da takva Stefanovićeva pozicija kod Vučića izaziva zebnju i primorala ga je da ga vrati u svoje redove. Kaže i da je Vučić u teškoj situaciji pa ne preza ni od Orbanovog iskustva, kome je predizborna poseta Džej Di Vensa bila svojevrsni „poljubac smrti“.
Stefanović je najjači američki igrač, mnogo jači od Dragana Šutanovca, Marka Đurića i Zorane Mihajlović. Održavanjem statusa američkog vezira čuva svoju slobodu, ali i mogućnost da kada dođe momenat – deluje sam
Nebojša Vujović
„Vučić angažuje sve svetske savetnike i saveznike da se izvuče iz kučina u koje se upleo. Zato mu treba Veliki Getsbi na njegovoj, a ne na suprotnoj strani. Za sada je na dobitku akademac iz londonske gvožđarske radnje, a da li će to biti Pirova pobeda, videćemo. Stefanovićeva snaga leži u Vašingtonu. On im je, kada se osetio ozbiljno ugroženim, dao diskete. Bio sam tada, pre teške svađe sa Kristoferom Hilom na `privatnim` događajima u rezidenciji. Uvek je na njima bio i Stefanović, često u društvu sa Gabrijelom Eskobarom… Vučićev potez da Stefanovića vrati je očigledno iznuđen i očigledno je da se sva američka topovska municija okuplja“, smatra Vujović.
Posebno je interesantan odnos Vučića i Stefanovića, da li zbog one mudrosti Vita Korleonea iz filma Kum, po kome je prijatelje potrebno držati blizu, a neprijatelje još bliže, ili okupljanja svih bivših, sadašnjih naprednjaka pod jedan barjak. Bilo kako bilo, Stefanovićev drugi dolazak je izazov jer njegov uticaj u SNS-u nikako nije mali, kako zbog činjenice da ga povratak nije koštao ni izbliza koliko druge disidente, tako i zbog ličnih kontakata sa američkim i britanskim bezbednosnim sektorom.
Posebno je interesantan odnos Vučića i Stefanovića, da li zbog one mudrosti Vita Korleonea iz filma Kum, po kome je prijatelje potrebno držati blizu, a neprijatelje još bliže, ili okupljanja svih bivših, sadašnjih naprednjaka pod jedan barjak
Nadalje, Stefanović je jednom već bio viđen kao ličnost koja bi mogla naslediti Vučića, kada on potroši svoj potencijal da upravlja procesima u Srbiji, a sada bi mogao biti jedan od osigurača unutar sistema koji bi sprečio da se ovo Vučićevo naglo okretanje ka Zapadu pretvori u još jedan medijski spektakl i protivteža proruskoj lojalističkoj struji.
Problem je što paralele između Vučićevog i Orbanovog sistema vlasti prestaju u onoj tački u kojoj u SNS-u u svakoj krizi preovlađuje radikalsko nasleđe i zakon omerte, koja brutalno sprečava svaki nagoveštaj različitog mišljenja u sopstvenoj stranci. Ostaje da se vidi hoće li, ako do toga dođe, Stefanović još jednom, zahvaljujući jakim prekomorskim kontaktima, preživeti i treći napad ljudi iz vrha stranke, za čijeg je lidera svojevremeno bio projektovan. Dok se nije oteo kontroli još uvek neprikosnovenog vođe.
