Kako Radar ekskluzivno saznaje, inicijativa „Glasnije od cenzure“, koju čine domaći bendovi i umetnici, i Egzit, na jesen će organizovati Blacklist Festival, na kojem će učestvovati muzičari, glumci i druge javne ličnosti sa crne liste aktuelnog režima. Cilj festivala je dvostruk: okupljanje i osnaživanje kulturnog i kreativnog fronta, slobodnomislećih ljudi koji ne pristaju na pritiske, ucene, podmićivanja i zastrašivanja, te da se više nikada ne dovede u pitanje pravo na slobodno mišljenje i stav povodom važnog društvenog pitanja.
Prema planu, Blacklist Fest će okupiti ljude koji misle svojom glavom i nisu na prodaju. A takvi su Srbiji najpotrebniji. Kao organizatori se, osim „Glasnije od cenzure“ i Egzita, pominju i umetnici i javne ličnosti, a Novosađani se sećaju da je ista inicijativa prošle godine priredila Kampus Fest, na kojem su nastupili Nikola Vranjković, Marčelo, Ritam nereda, Eyersburn i Kanda, Kodža i Nebojša. Datum i lokacije još nisu otkriveni, međutim izvesno je da će se „festival za zabranjene“ održati ove jeseni i da je želja organizatora da se posete svi univerzitetski centri u Srbiji, ukoliko bude izvodljivo. Ulaz će biti besplatan, a posetioci će darivati dobrovoljne donacije na ulazu, namenjene muzičarima koji su godinama ispaštali na „crnoj listi“ režima.
Primarni cilj režima je stavljanje svakog generatora novca pod svoju šapu, a festivali to jesu. S jedne strane, uzeti pare; s druge, ne dati pare – one državne, koje pripadaju svima – neposlušnima i nepodobnima.
Radar je u prethodna dva istraživanja pisao o likvidaciji najvećeg srpskog festivala Egzit i preuzimanju poznatih domaćih manifestacija zarad apsolutne kontrole kritike i bunta na masovnim dešavanjima. Za to je u međuvremenu saznao ceo svet, budući da je IQ Magazin, najveći evropski stručni magazin za festivalska dešavanja, prošle nedelje objavio tekst o pritiscima na muzičare i opštoj cenzuri koja vlada u Srbiji. A šta o tome kažu oni koji su na crnoj listi? Marko Šelić Marčelo za Radar otkriva da su posle 14 godina izgnanstva iz gotovo svih medija, šire mase pomislile da je prestao s muzikom.
„Okupator nam ne da da radimo, a naša obala zove da volontiramo, sve mi jedni isti, jer ostali neće. Da se razumemo, borba za slobodu i ne treba da se plati, meni je ta borba moja, ali pritisak treba da se rasporedi, kako bismo izdržali. O tome, mogu slobodno da kažem, ovde ne razmišlja niko. Niko se ne pita od čega uopšte živimo. Posle dve decenije karijere, svedeni smo na štap i kanap, brendovi neće/ne smeju da rade s nama, mesta gde možemo da sviramo gotovo nema, na radiju nećeš čuti našu pesmu“, govori Marčelo.
Po njemu, primarni cilj režima je stavljanje svakog generatora novca pod svoju šapu, a festivali to jesu. S jedne strane, uzeti pare; s druge, ne dati pare – one državne, koje pripadaju svima – neposlušnima i nepodobnima. Na taj način oduzeti im još jedan mikrofon, pa im em zakineš priliku da dopru do ljudi sa svojim stavovima, em doprineseš njihovoj finansijskoj propasti. Agenda je, dakle, ista kao i u svemu ostalom: oteti, kontrolisati, ućutkati, smatra umetnik.
„Principijelnost se najpre duguje samome sebi. Ako neko to smatra dužničkim ropstvom, onda ništa. A građani muzičarima još kako praštaju. Sve svirke na protestima iznelo je nekoliko bendova, od kojih jedino Beogradski sindikat puni Taš ili Arenu – niko drugi tog kalibra nije se uključio u borbu na taj način, pa pune hale i dalje, publika im možda zamera, ali svejedno kupuje karte. Većina kolega koje su podržale studente učinile su to kroz intervjue i preko mreža, ali po tome što cela Srbija zove nas jedne iste zaključujem da ostali nisu voljni da sviraju po protestima.“
Okupator nam ne da da radimo, a naša obala zove da volontiramo, sve mi jedni isti, jer ostali neće. Da se razumemo, borba za slobodu i ne treba da se plati, meni je ta borba moja, ali pritisak treba da se rasporedi, kako bismo izdržali
Marko Šelić Marčelo
Marčelo dalje navodi da na Arsenal nisu pozvani celu deceniju, verovatno i duže. Dom omladine, „nema slobodan termin“; pančevački Apolo preko posrednika javlja da ne sme da im iznajmi prostor za koncert, itd. Letnji festivali, koji se mahom finansiraju iz gradskih budžeta, ne zovu ih nikada, kao ni biblioteke, kada je o književnim promocijama reč. U Kruševcu, obustavili su čitav rad na dečjoj predstavi po Marčelovom scenariju, kada je posle nekoliko proba uprava čula jedan od songova, gde kraljev savetnik saopštava publici da je zapravo on glavni (a u to vreme Aleksandar Vučić je premijer, a Tomislav Nikolić predsednik). U Vrbasu, otkazali su igranje predstave Uroša Mladenovića, koja uopšte nema angažovanu tematiku, samo ima Marčelan u naslovu, a direktor RTS-a tražio je da pesma ‘Dram’, kod PGP-a, ne ide uz njihovu fotografiju s protesta, i tako dalje. Marčelo i bend odbili su sve iole sumnjive festivale, još od 2017, pa su takvi prestali da ih zovu. A, zna li publika „čiji je“ koji festival?
„To znaju i vrapci, čiope svakako. Protiv toga se bori trpljenjem, ali ne ćutanjem. I radom. Završiće se tako što oteramo zlo ili tako što zlo otera nas. Jedno ili drugo, svakako uskoro“, odlučan je Šelić.
Lider pank-rok benda Goblini Branko Golubović Golub kaže da su ove godine u Srbiji imali samo dva koncerta, a osim dva najveća grada, još samo par mesta im daje šansu da sviraju, uglavnom prostori od 100 do 250 ljudi, koji se ne najavljuju i uopšte ne postoji reklama.
„Profesionalni život se svodi na to da sviramo van Srbije i na tim koncertima srećemo ljude kojima je to jedina šansa da nas vide. Žalosno je da se Goblini, i drugi bendovi, nalaze u ovakvoj situaciji. Izbacili smo dvostruki živi album koji bi u bilo kakvim drugim okolnostima zaživeo u medijima, bend bi imao koncerte, a nama se to ne dešava. Retko se puštamo na radio-stanicama, to su uglavnom pesme iz prošlosti i žrtve smo izuzetno striktne cenzure što se tiče medija i koncerata. Pank-rok je ostao poslednji bastion slobode govora, bunta i mogućnosti da kažeš ono što misle i bend i ljudi koji ga slušaju, a na festivalima se pojavljuju bendovi za koje vlast misli da im neće praviti probleme, žanrovi koji nisu društveno angažovani, ne žele da bilo kakva kritika dopre do ljudi. Lakše je ugušiti kritiku nego baviti se pravim problemima“, kazuje Golub.
Objašnjavajući svoj stav, pevač Goblina kaže da su rokenrol i pank-rok utemeljeni na buntu i dužni su da kažu šta imaju, a za to postoje konsekvence. Ostali ih apsolutno ne interesuju, moralna načela svakog individualca su stvar koja se tiče njih lično, a od Goblina se očekivalo da ne ćute.
Izbacili smo dvostruki živi album koji bi u bilo kakvim drugim okolnostima zaživeo u medijima, bend bi imao koncerte, a nama se to ne dešava. Retko se puštamo na radio-stanicama i žrtve smo izuzetno striktne cenzure što se tiče medija i koncerata
Branko Golubović Golub
„Imali smo slične probleme devedesetih. Ljudi znaju da podržavamo vladavinu prava i pravdu, nešto što bi svaka osoba morala da podrži. Od početka protesta nismo stali politički ni na jednu stranu, već za ljude koji se bore protiv korupcije i za vladavinu prava. Na kraju, imamo i svoju decu, to je borba za njihov bolji život. To je jedina zemlja koju imamo. Sviraćemo u par gradova, u državama bivše Jugoslavije i nastavićemo sa podrškom borbi. Te stvari su iznad i benda i muzike, to je naša dužnost kao građana“, pojašnjava panker.
Ipak, Golubović kaže da to nije od juče. Ogroman broj festivala ovako ili onako finansijski podržava vladajuća partija i Ministarstvo za kulturu. Koncerti su druga priča, ali 99 odsto festivala je bilo nekako povezano sa SNS-om.
„Ne sećam se da su nas odbijali. Uvek su nas organizatori zvali da pitaju da li smo slobodni u nekom periodu. Verovatno je bilo par festivala na kojima organizatori ideološki ne vole Gobline, pa nas nisu ni zvali. Postoje nastupi gde znaš da postoji politička priča iza, na kojima se u životu ne bismo pojavili, ali tamo nikada nismo bili ni zvani. Neke stvari se menjaju. To što mi sada zovemo SNS festival nije isto što i pre godinu dana. Oni su to postali načinom na koji se vrši odabir bendova, a na publici i bendovima je da se postave kako žele“, poentira Golub.
Umesto zaključka, Golubović smatra da će festivali biti pod okriljem SNS, a jedina razlika je da li će festivali davati mogućnost publici da vidi određene bendove, a druge ne. Autocenzura je snažna, ljudi ne žele da se svađaju sa političkim vrhom i ugroze lične pozicije u gradu.
„Što bi ti razmišljao da li je neki bend politički podoban, najlakše je ugasiti festival, ili kao u Šapcu, zameniti ga događajem koji je festival kiča i šunda, a zamenio Šabački letnji festival koji je kvalitetom izgradio svoje ime“, rezimira Golubović.
