(4)…prestonici Srbije.
Iz političkog podzemlja Evrope preuzeo je da rukovodi Revolucijom.
Bilo je među sekretarima KPJ iz Srbije i Hrvatske obrazovanih i časnih ljudi, odanih komunističkoj ideji. Ali vešti poslušnik NKVD-a, a kasnije i Kominterne, potkazivao ih je kao „izdajice“, čime su mnogi bili uklonjeni, većina streljani.
(3) … da se među njima nametne čovek iz Kumrovca, rođen u porodici sa petnaestoro dece?
Josip Broz Tito potekao je iz sredine i vremena u kojem su revolucionarne ideje, ratovi i politički sukobi snažno suoblikovali pojedinca. Revolucionarno vreme i okolnosti od njega su napravili čoveka koji je, u nastojanju da se učvrsti i proslavi kao veliki vođa, postao nemilosrdan prema političkim konkurentima za najviši položaj.
A kada je jednom osvojio vlast, njegov položaj postao je nedodirljiv. Veštom političkom manipulacijom izgradio je sistem lične vlasti, čije je sedište bilo upravo u Beogradu,…
(2)
..biti navijači aktivnih sportista, dok će se oni drati iz sveg glasa kada njihovi ljubimci postignu neki poen za svoj tim.
Zato ja o tome dodajem, kada govorim o Srbima:
Pogrešno „znanje“ čini zlo.
„Hrišćanstvo je komunizam iz ljubavi“ – misao koju je zastupao istoričar hrišćanstva Adolf fon Harnak.
Dostojevski je zapisao:
„Nema sreće u komforu. Sreća se kupuje stradanjem. Saosećanje je najvažniji, i možda jedini, zakon postojanja čovečanstva.“
Ako su Srbi u državi SHS bili najbrojniji u miru, a potom teško stradali u ratu, postavlja se pitanje: kako se dogodilo da se među njima …
Znanje koje pomaže produhvljenje, očovečenje.Jer su vrlo retki savršeni, oboženi ljudi. Ima dovršenih. No većina ljudi su nedovšeni. Čovekovo bitisanje je u večnom procesu. No bez naponornog rada na sebi uzaludan je protok vremena u kome živiš. Iako u Kosomosu sve ostaje kao što je bilo: materija prelazi u energiju i obratno. Samo ljuski um napeduje. A kako i za šta će čovek svoj um da korisi zavisi samo od njega. Iako oni, a takvih je mnogo, svoj um koriste kako da upotrebi druge za sebe i to što veći broj ljidi. Ako ne više ono da im ne smetaju grade im velike stadione na kojima će biti …
Imate li vi novinare – 50? Koji će poetizovati nove lude, koji beće plakati za vremenima kad su bili mladi u tekstovima koji oplakuju pokojnike. Pustite pokojnike na miru. Neka počivaju. Nađite mlađe saradnike koji će pisati tekstove koje će čitati živi, ovi koji sada treba da imaju najplodnije vreme svog života. Pokušajte da odete u penziju, nije loše tamo akp čovek zna šta će sa sobom.
(4)…uveravaju narod da sve to rade za dobrobit države i naroda.
Tako se vlast vraća u predistorijsko stanje u kojem su pravda i moć jedno te isto.
Platon je još u svoje vreme poručio:
„Neznanje je uzrok svakog zla.“
Alber Kami je napisao:
„Neznanje je jedini porok.“
A ja tome dodajem, kada govorim o Srbima:
Pogrešno „znanje“ čini zlo.
„Hrišćanstvo je komunizam iz ljubavi“ – misao koju je zastupao istoričar hrišćanstva Adolf fon Harnak.
Dostojevski je zapisao:
„Nema sreće u komforu. Sreća se kupuje stradanjem. Saosećanje je najvažniji, i možda jedini, zakon postojanja čovečanstva.“
(3)…nije za čistunce, ona je za ljudsko biće u najgorem smislu te reči.“
Zbog čega se vlasti dokopaju ne samo slabi, već ponekad i psihički nestabilni ljudi koji svoju državu mogu da gurnu u duhovni i materijalni ponor?
Politika je zanimanje u kojem akteri na vrhu vlasti mogu biti ne samo društveno i moralno nekompatibilni sa interesima naroda, već mogu pokazivati i ozbiljne poremećaje svesti i ponašanja. Kada takvi ljudi raspolažu državnim institucijama, mogu svoju moć koristiti za ličnu promociju, uz pomoć državnih institucija i svojih plaćenika, dok preko medija pod svojom kontrolom …
(2) …ostajali da upravljaju prosečni i slabi kadrovi.
Jer najbolji ljudi, a to često znači i najhrabriji, ginuli su u ratovima – naročito u onima koji nisu morali da se dogode. Mudrošću su se mnogi sukobi mogli izbeći. Ali srpskim vođama često je bio potreban rat zbog bolesnih ambicija, političkih interesa ili borbe za vlast. A kada se uz to pojave pljačka državne, odnosno „narodne kase“, neodgovornost i pogrešne političke procene, ceo narod plaća cenu odluka svojih vođa.
Ostali visokomoralni ljudi znaju iz iskustva ono isto što je zaključio Mario Vargas Ljosa (1936–2025): „Politika nije…
Sistem pravde, bratstva i jedinstva, ekonomskog i kulturnog napretka
Tačan odgovor je: zbog neznanja!
Čekaj – ne može tako! Srbi skoro sve znaju, barem tako misle. Osim onoga što je najvažnije – ne znaju da upravljaju svojom državom i svojim narodom!
Ili je možda Srbija predugo robovala, pritom gubeći plemstvo, nosioce državnosti, ne samo pogibijom već i izdajom. Od Maričke bežanije 1371. godine, preko Kosovske golgote 1389, zbog pogrešnih procena i ambicija vladajućih klasa, pa sve do kasnijih vremena, najbolji ljudi često su nestajali u ratovima, dok su državom ostajali da upravljaju…
Volela je da priča o vremenu kada smo „bili jedno“
Pod Vučićem nikad nećemo biti „jedno“. Njegovi mediji svakodnevno tvrde da smo okruženi neprijateljima i ugroženi od susednih bratskih naroda.
Pošto oseća da gubi izbore, on sprema sukob izmedju braće.
Njemu bi rat odgovarao, uveo bi vanredno stanje a onda, ćao izbori, ćao slobodo !
Био сам и остао ЈУГОСЛОВЕН. Пре доласка националиста живели смо мирно и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи, на прагу ЕУ.
Данас је важно да превазиђемо ратне трауме и заборавимо верске и националне разлике, да прихватимо да смо исти народ.
Да планирамо заједничке пројекте и улагања за нашу децу и унуке. У име најскупље речи – будућности.
Jugoslavija je bila hrast, Srbija džbunj.
Sjajna glumica. A naša Juga 💔 Da budemo makar dobre komšije ❤️
Nismo ni bili svesni koliko nam je bilo dobro. Od raspada svaki dan gore a pored toga tone mrznje , sto je jos gore i medjusobne mrznje zbog funkcija.
Šta je to nešto jače od mene.. Od nas bivši YU.. Evo kako starimo tako se sećamo detinjstva druženja sa izvidjačima. Jadranski susreta. YU košarke i sporta u celini. Filma.. Muzike. Likovnih umetnosti.. Ekskurzija sve što nije vezano politikom i ratom.. A mogla je biti ko federacija Ante Marković i I KUČAN.. molili da se ne rasturamo ko velika USA.. Svako državu. Grb i himnu a zajednički branimo granice.. A taman prestigli sve u Evropi… Nema kajanja… Ali ostanimo dobre komšije.. 🙏🙏✝️
Ej Lola, Lola,…
Baś je tako.
Trebalo je hrabrosti tada reći – NE!
Sećam se kada je izvesni „Kundak“ uveo embargo na trgovinu sa Slovenijom samo se jedan direktor u Srbiji javno izjasnio protiv i rekao da ga neće pośtovati. DELO ga je citriralo ali je to bio i početak njegovog kraja, a i genialnog dobrog čoveka Dr.Markovića i njegove mlade i stručne ekipe.
Dobri nisu imali šanse sa Zlima. Metastaze su bile sveprisutne i jezivo brzo se širile i donele smrt.
Samo dobro je da smrt nije odnela dušu i ona živi. Biti Jugosloven – kako je to gordo zvučalo i kako su nam zavideli.
Jugosloven/ka, to još uvek gordo zvuči…
Jugosloveni smo se osjećali, barem mnogi od nas, ali to nam zvanično nisu dali. Nismo razmiŝljali tada zaŝto je to tako. Zapravo nije ni bilo oraganizovanog napora da se to ostvari. Nacionalisti su raditi u pozadini…I preovladali.
Neŝto mislim, joŝ možda najviše pola stoljeća sjećaćemo se Jugoslavije i Jugoslovenstva, a u novim generacije- novi osjećaji….
Hteo bih da je tako al’ kad to danas kažem strancu vidim nerazumevanje, čudjenje ili najčešće sažaljenje – tačno, gordost je ostala al’ divljenja zasluženo nema.
“ A таман престигли све у Европи „, овоме није потребно ништа додати, зато вас је цела Европа “ волела“, јер сте, како ви кажете, престигли све у Европи.
Da prosečna plata običnih radnika vozača recimo bila je krajem 80-ih oko 1500-2000 nemački maraka što je ekvivalentno današnji 1500-2000 evra.
Realno duplo više nego današnje plate a Rozomir se busa u prsa ko Tarzan da dostignu prosek 1000.
Starije generacije to znaju ali neće da kvare vama mlađima entuzijastičnu euforiju opsednutosti globalizmom.
Šteta što generacije iz tog vremena brzo propadaju jer se brzo i živelo ali slatko,strasno i sa ukusom tako da ko nije bio Yugosloven pojma nema kako život može imati magičan smisao.
Sva sreća pa sam imao tu privilegiju.
Kao da te neko zaključa u kuhinju iz koje ne možeš da izađeš!
Mudra misao jedne od najboljih YU glumica. Nažalost, pre 40 godina, dok su se mnogi mladi ljudi družili i putovali širom Jugoslavije, oni rđavi i alavi su se pripremali za rat, uništenje i pljačku običnog naroda. Dok smo zajedno pevali na radnim akcijama, oni drugi su smišljali kako da poruše sve ono što se gradilo decenijama!
Danas je svako u svojoj većoj ili manjoj kuhinji i sa nepoverenjem gleda na one sa druge strane. To mora da se promeni radi bolje budućnosti naše dece.
Inače i oni mogu da ponove greške svojih predaka!
Lep osvrt na još jednu zajedničku umetnicu. Lakoća življenja uprkos svemu.
Hvala
Spajala je ljude!
Eto, ode jedna od zadnjih legendi YU pozorišne i filmske scene! Sve je manje i manje glumica takvog širokog dijapazona kao što je to bila Milena Zupančić. Podjednako dobro se snalazila u tragičnim i komičnim ulogama, a ostaće zauvek upamćena kao jedna od najdarovitijih umetnica sa ovih prostora.
Po svemu sudeći, bila je i osoba širokog duha, koji nije bio ograničen novonastalim državicama regiona. Zaslužuje veliko poštovanje i zbog njene dosledne borbe na zaštiti životne sredine i izvora čiste vode u Sloveniji.
Šta reći na kraju osim, „Putuj Milena u neki lepši svet!“
Bravo Milena za sva tvoja delanja!
(4)…prestonici Srbije.
Iz političkog podzemlja Evrope preuzeo je da rukovodi Revolucijom.
Bilo je među sekretarima KPJ iz Srbije i Hrvatske obrazovanih i časnih ljudi, odanih komunističkoj ideji. Ali vešti poslušnik NKVD-a, a kasnije i Kominterne, potkazivao ih je kao „izdajice“, čime su mnogi bili uklonjeni, većina streljani.
(3) … da se među njima nametne čovek iz Kumrovca, rođen u porodici sa petnaestoro dece?
Josip Broz Tito potekao je iz sredine i vremena u kojem su revolucionarne ideje, ratovi i politički sukobi snažno suoblikovali pojedinca. Revolucionarno vreme i okolnosti od njega su napravili čoveka koji je, u nastojanju da se učvrsti i proslavi kao veliki vođa, postao nemilosrdan prema političkim konkurentima za najviši položaj.
A kada je jednom osvojio vlast, njegov položaj postao je nedodirljiv. Veštom političkom manipulacijom izgradio je sistem lične vlasti, čije je sedište bilo upravo u Beogradu,…
(2)
..biti navijači aktivnih sportista, dok će se oni drati iz sveg glasa kada njihovi ljubimci postignu neki poen za svoj tim.
Zato ja o tome dodajem, kada govorim o Srbima:
Pogrešno „znanje“ čini zlo.
„Hrišćanstvo je komunizam iz ljubavi“ – misao koju je zastupao istoričar hrišćanstva Adolf fon Harnak.
Dostojevski je zapisao:
„Nema sreće u komforu. Sreća se kupuje stradanjem. Saosećanje je najvažniji, i možda jedini, zakon postojanja čovečanstva.“
Ako su Srbi u državi SHS bili najbrojniji u miru, a potom teško stradali u ratu, postavlja se pitanje: kako se dogodilo da se među njima …
Znanje koje pomaže produhvljenje, očovečenje.Jer su vrlo retki savršeni, oboženi ljudi. Ima dovršenih. No većina ljudi su nedovšeni. Čovekovo bitisanje je u večnom procesu. No bez naponornog rada na sebi uzaludan je protok vremena u kome živiš. Iako u Kosomosu sve ostaje kao što je bilo: materija prelazi u energiju i obratno. Samo ljuski um napeduje. A kako i za šta će čovek svoj um da korisi zavisi samo od njega. Iako oni, a takvih je mnogo, svoj um koriste kako da upotrebi druge za sebe i to što veći broj ljidi. Ako ne više ono da im ne smetaju grade im velike stadione na kojima će biti …
Imate li vi novinare – 50? Koji će poetizovati nove lude, koji beće plakati za vremenima kad su bili mladi u tekstovima koji oplakuju pokojnike. Pustite pokojnike na miru. Neka počivaju. Nađite mlađe saradnike koji će pisati tekstove koje će čitati živi, ovi koji sada treba da imaju najplodnije vreme svog života. Pokušajte da odete u penziju, nije loše tamo akp čovek zna šta će sa sobom.
(4)…uveravaju narod da sve to rade za dobrobit države i naroda.
Tako se vlast vraća u predistorijsko stanje u kojem su pravda i moć jedno te isto.
Platon je još u svoje vreme poručio:
„Neznanje je uzrok svakog zla.“
Alber Kami je napisao:
„Neznanje je jedini porok.“
A ja tome dodajem, kada govorim o Srbima:
Pogrešno „znanje“ čini zlo.
„Hrišćanstvo je komunizam iz ljubavi“ – misao koju je zastupao istoričar hrišćanstva Adolf fon Harnak.
Dostojevski je zapisao:
„Nema sreće u komforu. Sreća se kupuje stradanjem. Saosećanje je najvažniji, i možda jedini, zakon postojanja čovečanstva.“
(3)…nije za čistunce, ona je za ljudsko biće u najgorem smislu te reči.“
Zbog čega se vlasti dokopaju ne samo slabi, već ponekad i psihički nestabilni ljudi koji svoju državu mogu da gurnu u duhovni i materijalni ponor?
Politika je zanimanje u kojem akteri na vrhu vlasti mogu biti ne samo društveno i moralno nekompatibilni sa interesima naroda, već mogu pokazivati i ozbiljne poremećaje svesti i ponašanja. Kada takvi ljudi raspolažu državnim institucijama, mogu svoju moć koristiti za ličnu promociju, uz pomoć državnih institucija i svojih plaćenika, dok preko medija pod svojom kontrolom …
(2) …ostajali da upravljaju prosečni i slabi kadrovi.
Jer najbolji ljudi, a to često znači i najhrabriji, ginuli su u ratovima – naročito u onima koji nisu morali da se dogode. Mudrošću su se mnogi sukobi mogli izbeći. Ali srpskim vođama često je bio potreban rat zbog bolesnih ambicija, političkih interesa ili borbe za vlast. A kada se uz to pojave pljačka državne, odnosno „narodne kase“, neodgovornost i pogrešne političke procene, ceo narod plaća cenu odluka svojih vođa.
Ostali visokomoralni ljudi znaju iz iskustva ono isto što je zaključio Mario Vargas Ljosa (1936–2025): „Politika nije…
Sistem pravde, bratstva i jedinstva, ekonomskog i kulturnog napretka
Tačan odgovor je: zbog neznanja!
Čekaj – ne može tako! Srbi skoro sve znaju, barem tako misle. Osim onoga što je najvažnije – ne znaju da upravljaju svojom državom i svojim narodom!
Ili je možda Srbija predugo robovala, pritom gubeći plemstvo, nosioce državnosti, ne samo pogibijom već i izdajom. Od Maričke bežanije 1371. godine, preko Kosovske golgote 1389, zbog pogrešnih procena i ambicija vladajućih klasa, pa sve do kasnijih vremena, najbolji ljudi često su nestajali u ratovima, dok su državom ostajali da upravljaju…
Volela je da priča o vremenu kada smo „bili jedno“
Pod Vučićem nikad nećemo biti „jedno“. Njegovi mediji svakodnevno tvrde da smo okruženi neprijateljima i ugroženi od susednih bratskih naroda.
Pošto oseća da gubi izbore, on sprema sukob izmedju braće.
Njemu bi rat odgovarao, uveo bi vanredno stanje a onda, ćao izbori, ćao slobodo !
Био сам и остао ЈУГОСЛОВЕН. Пре доласка националиста живели смо мирно и опуштено у економски независној и индустријски развијеној земљи, на прагу ЕУ.
Данас је важно да превазиђемо ратне трауме и заборавимо верске и националне разлике, да прихватимо да смо исти народ.
Да планирамо заједничке пројекте и улагања за нашу децу и унуке. У име најскупље речи – будућности.
Jugoslavija je bila hrast, Srbija džbunj.
Sjajna glumica. A naša Juga 💔 Da budemo makar dobre komšije ❤️
Nismo ni bili svesni koliko nam je bilo dobro. Od raspada svaki dan gore a pored toga tone mrznje , sto je jos gore i medjusobne mrznje zbog funkcija.
Šta je to nešto jače od mene.. Od nas bivši YU.. Evo kako starimo tako se sećamo detinjstva druženja sa izvidjačima. Jadranski susreta. YU košarke i sporta u celini. Filma.. Muzike. Likovnih umetnosti.. Ekskurzija sve što nije vezano politikom i ratom.. A mogla je biti ko federacija Ante Marković i I KUČAN.. molili da se ne rasturamo ko velika USA.. Svako državu. Grb i himnu a zajednički branimo granice.. A taman prestigli sve u Evropi… Nema kajanja… Ali ostanimo dobre komšije.. 🙏🙏✝️
Ej Lola, Lola,…
Baś je tako.
Trebalo je hrabrosti tada reći – NE!
Sećam se kada je izvesni „Kundak“ uveo embargo na trgovinu sa Slovenijom samo se jedan direktor u Srbiji javno izjasnio protiv i rekao da ga neće pośtovati. DELO ga je citriralo ali je to bio i početak njegovog kraja, a i genialnog dobrog čoveka Dr.Markovića i njegove mlade i stručne ekipe.
Dobri nisu imali šanse sa Zlima. Metastaze su bile sveprisutne i jezivo brzo se širile i donele smrt.
Samo dobro je da smrt nije odnela dušu i ona živi. Biti Jugosloven – kako je to gordo zvučalo i kako su nam zavideli.
Jugosloven/ka, to još uvek gordo zvuči…
Jugosloveni smo se osjećali, barem mnogi od nas, ali to nam zvanično nisu dali. Nismo razmiŝljali tada zaŝto je to tako. Zapravo nije ni bilo oraganizovanog napora da se to ostvari. Nacionalisti su raditi u pozadini…I preovladali.
Neŝto mislim, joŝ možda najviše pola stoljeća sjećaćemo se Jugoslavije i Jugoslovenstva, a u novim generacije- novi osjećaji….
Hteo bih da je tako al’ kad to danas kažem strancu vidim nerazumevanje, čudjenje ili najčešće sažaljenje – tačno, gordost je ostala al’ divljenja zasluženo nema.
“ A таман престигли све у Европи „, овоме није потребно ништа додати, зато вас је цела Европа “ волела“, јер сте, како ви кажете, престигли све у Европи.
Da prosečna plata običnih radnika vozača recimo bila je krajem 80-ih oko 1500-2000 nemački maraka što je ekvivalentno današnji 1500-2000 evra.
Realno duplo više nego današnje plate a Rozomir se busa u prsa ko Tarzan da dostignu prosek 1000.
Starije generacije to znaju ali neće da kvare vama mlađima entuzijastičnu euforiju opsednutosti globalizmom.
Šteta što generacije iz tog vremena brzo propadaju jer se brzo i živelo ali slatko,strasno i sa ukusom tako da ko nije bio Yugosloven pojma nema kako život može imati magičan smisao.
Sva sreća pa sam imao tu privilegiju.
Kao da te neko zaključa u kuhinju iz koje ne možeš da izađeš!
Mudra misao jedne od najboljih YU glumica. Nažalost, pre 40 godina, dok su se mnogi mladi ljudi družili i putovali širom Jugoslavije, oni rđavi i alavi su se pripremali za rat, uništenje i pljačku običnog naroda. Dok smo zajedno pevali na radnim akcijama, oni drugi su smišljali kako da poruše sve ono što se gradilo decenijama!
Danas je svako u svojoj većoj ili manjoj kuhinji i sa nepoverenjem gleda na one sa druge strane. To mora da se promeni radi bolje budućnosti naše dece.
Inače i oni mogu da ponove greške svojih predaka!
Lep osvrt na još jednu zajedničku umetnicu. Lakoća življenja uprkos svemu.
Hvala
Spajala je ljude!
Eto, ode jedna od zadnjih legendi YU pozorišne i filmske scene! Sve je manje i manje glumica takvog širokog dijapazona kao što je to bila Milena Zupančić. Podjednako dobro se snalazila u tragičnim i komičnim ulogama, a ostaće zauvek upamćena kao jedna od najdarovitijih umetnica sa ovih prostora.
Po svemu sudeći, bila je i osoba širokog duha, koji nije bio ograničen novonastalim državicama regiona. Zaslužuje veliko poštovanje i zbog njene dosledne borbe na zaštiti životne sredine i izvora čiste vode u Sloveniji.
Šta reći na kraju osim, „Putuj Milena u neki lepši svet!“