Наши изрази за исту појаву су : дангуба – као именица и као придев, као и дангубљење као глагол, много јасније домаћем читаоцу и слушаоцу објашњавају ову појаву.
Прокрастинација је вероватно раније коришћена у психологији, али у говорном српском је очито изазвана помодарским имитацијама енглеских израза а не жељом за вишим, научним говором.
Ne, „dangubljenje“ i „prokrastinacija“ ne mogu biti sinonimi. Moramo se pomiriti sa time da nemamo ekvivalentni izraz za svaki pojam, naročito ako se javi u stručnom kontekstu. I da je lakše, i ušima lepše, usvojiti strani izraz umesto kovati domaću jezičku karakondžulu. I ne, nismo manje Srbi zbog toga.
Prokrastinacija (od latinskog „pro“ („za“) i „krastinus“ („sutrašnji“)) znači stalno odlaganje završetka posla, iz podsvesnog straha od loše ocene izvršenog, od mogućeg slabog učinka napravljenog, od unutrašnjeg pritiska perfekcionizma, od gubitka smisla završetkom posla koji se dugo radio…
Хвала на исцрпном објашњењу.
Са чисто језичке стране, не прија ми узимање и коришћење фонетски врло тешких израза за наш изговор.
Ta reč se ionako veoma retko sreće u običnom govoru tako da nije smetnja njeno postojanje u srpskom jeziku.
Не мора једна латинска реч да се преводи једном једином српском. Наш језик је словенски и другачије гради појмове: одуговлачење извршења / задатка/ посла је пристојан израз за тај технички израз прокрастинације.
Оно од чега пати лењивац или ментални болесник,то је недостатак конфликта.Могло би да се каже да он тако губи душу.Тако настаје расцеп између антагонисичких и контрадикторних психичких преплетених стања, која се губе, преко актуелизације и субјективизације које су сувише наглашене у несвесно, одбацујући их у потенцијализацију и објективизацију, дакле у сферу његове свести. Постоји, несвесно и свесно, али више нема свести о свести сазнања о сазнању. Уређење физичког и биолошког, разумљиво је, јер се ради о хомогенизацији и хетерогенизацији.
Ovo je izvađeno iz predavanja Dr Milorada Cvijovića!
Ko je Milorad Cvijović?
Bljak, oduševio si me, u gimnaziji smo spremali, u dramskoj – „Dr“, igrao sam doktora Cvijovića, kasnije sam držao predavanja po Srbiji, ovo je jedno od mojih poznatijih, publika nije pitala za cenu ulaznica i ja sam se vrlo brzo obogatio. Prvo što sam kupio bio je zlatan „patek philippe“, još ga nosim, onda je pao „porsche“, brzo sam ga izgustirao i do danas, za dvadesetak godina, promenio 17 marki (da ne nabrajam). Sad vozim „lamborgini“ (ne kaže se lamborđini ili, ne daj bože, lambordžini, kako izgovara Vučić). Ali, Ana ne zna ko je dr Milorad Cvijović, čija su predavanja promenila svet.
U čemu je tačno poenta tvog komentara? Da pokažeš da si rob materijalizma, neuspešno se pohvališ da si se “obogatio“ ili da poniziš Anu zbog “neobrazovanja“? Nijednu reč ne reče o tome da li si se i duhovno “obogatio“. Naprotiv, osiromašio si, samo si postao arogantniji. Nisi uspeo, druže, uzalud ti je sve.
Niti ste mi pustili komentar, niti mi je iko odgovorio ko je Milorad Cvijović. Mora da je neka „velika faca“ ako sam neobrazovana što to ne znam. Dakle?
Ja sam sinoć poslao odgovor, ali iz nekog razloga nije prošao. Možda zato što je sadržao link na Youtube prezentaciju domaćeg filma „Dr“ iz 1962. Po komediji Branislava Nušića, u režiji Soje Jovanović, jedna od prvih uloga Bate Živojinovića. U njemu on glumi Milorada Cvijovića, „doktora“ filozofije, u stvari neznalice i propalice, sina bogataša. Otac mu šalje novac za studije u inostranstvu, a umesto njega jedan Života završava studije i doktorira, a Milorad uzima akademsku titulu. Negde od 51. minuta filma drži javno predavanje puno nerazumljivog lupetanja, na divljenje ignorantske publike.
Bljak, hvala, čitala sam komediju Dr, nisam gledala ni film ni predstavu, ne bih se ni u snu setila da se sin zove Milorad Cvijović.
Eeeeeeeeeeeeeeeeeeee Bljakin – Bljak , baš si mrak. Kao da te školovao Pera PAK. Ti si etalon elemetarne pućanske gluposti 🙂
„Ako ne umeš da objasniš šestogodišnjaku, onda ni sam ne razumeš neku stvar“- napisao je Ajnštajn.
Onaj ko vlada nekom materijom i stalo mu je da je i drugi shvate, samu suštinu će objasniti jednostavnim, razumljivim pojmovima, bez malo poznatih, stručnih termina. Razumevanje nečega upravo se najbolje pokazuje kroz jednostavna objašnjenjenja.
Sofia, bravo, imao sam nepunih šest godina i Albert mi je ukratko objasnio atomsku bombu i ja sam ih napravio nekoliko dosad. Znaš kako su lepe? Srebrnaste, sa plavom trakom oko glave, a oči crne, kao kupine. Čuvam ih u frižideru, sigurnije je, oposebno kad su ove vrućine.
Od svega napisanog uhvatili ste se za šestogodišnjaka, koga ste bukvakno shvatili, a radi se o metafori koja se tiče onih koji su slabo upoznati sa nekom materijom.
Pročitajte još jednom šta sam napisala, jer niste razumeli.
Komentar vam čak nije ni duhovit, potpuno je besmislen.
Onda bi trebalo sve Ajnštajnove knjige da razume svako ko ih pročita! Sjajno.
Odličan, pametno srocen, promisljen tekst. Odabrani ljudi iz istorije umetnosti, književnosti za svako poštovanje, nas smrtnike oslobađaju kompleksa, da samo mi svoj posao odlazemo, ne završavamo na vreme.
Hvala autoru na razumevanju.
Kod Leonarda Da Vinčija je isključivo reč o perfekcionizmu. Verujem i kod drugih velikih umetnika. Petnaest godina je slikao Mona Lizu.
Da li je u pitanju poplava besmislenih tekstova u smislu promene uređivačke politike ili letnja pauza? Prvo onaj prilog za Liku, nacionalizam i kancerogeno zagađenje a sad je to potpuno pogrešno sagledavanje uzroka prokrastinacije i pogrešno poređenje. Niti su svi lenjivci Leonardo daVinči, niti su sve osobe sa ADD i ADHD-om lenjivci. Danas izgleda da svako ima uvaženo mišljenje o svemu…
Izgleda i da su smisleni komentatori na letovanju, pa ostade ovaj tvoj komentar ovde da ruži i grdi utisak.
лепа реч за „прокрастинацију“ је Засутравање.
Наши изрази за исту појаву су : дангуба – као именица и као придев, као и дангубљење као глагол, много јасније домаћем читаоцу и слушаоцу објашњавају ову појаву.
Прокрастинација је вероватно раније коришћена у психологији, али у говорном српском је очито изазвана помодарским имитацијама енглеских израза а не жељом за вишим, научним говором.
Ne, „dangubljenje“ i „prokrastinacija“ ne mogu biti sinonimi. Moramo se pomiriti sa time da nemamo ekvivalentni izraz za svaki pojam, naročito ako se javi u stručnom kontekstu. I da je lakše, i ušima lepše, usvojiti strani izraz umesto kovati domaću jezičku karakondžulu. I ne, nismo manje Srbi zbog toga.
Prokrastinacija (od latinskog „pro“ („za“) i „krastinus“ („sutrašnji“)) znači stalno odlaganje završetka posla, iz podsvesnog straha od loše ocene izvršenog, od mogućeg slabog učinka napravljenog, od unutrašnjeg pritiska perfekcionizma, od gubitka smisla završetkom posla koji se dugo radio…
Хвала на исцрпном објашњењу.
Са чисто језичке стране, не прија ми узимање и коришћење фонетски врло тешких израза за наш изговор.
Ta reč se ionako veoma retko sreće u običnom govoru tako da nije smetnja njeno postojanje u srpskom jeziku.
Не мора једна латинска реч да се преводи једном једином српском. Наш језик је словенски и другачије гради појмове: одуговлачење извршења / задатка/ посла је пристојан израз за тај технички израз прокрастинације.
Оно од чега пати лењивац или ментални болесник,то је недостатак конфликта.Могло би да се каже да он тако губи душу.Тако настаје расцеп између антагонисичких и контрадикторних психичких преплетених стања, која се губе, преко актуелизације и субјективизације које су сувише наглашене у несвесно, одбацујући их у потенцијализацију и објективизацију, дакле у сферу његове свести. Постоји, несвесно и свесно, али више нема свести о свести сазнања о сазнању. Уређење физичког и биолошког, разумљиво је, јер се ради о хомогенизацији и хетерогенизацији.
Ovo je izvađeno iz predavanja Dr Milorada Cvijovića!
Ko je Milorad Cvijović?
Bljak, oduševio si me, u gimnaziji smo spremali, u dramskoj – „Dr“, igrao sam doktora Cvijovića, kasnije sam držao predavanja po Srbiji, ovo je jedno od mojih poznatijih, publika nije pitala za cenu ulaznica i ja sam se vrlo brzo obogatio. Prvo što sam kupio bio je zlatan „patek philippe“, još ga nosim, onda je pao „porsche“, brzo sam ga izgustirao i do danas, za dvadesetak godina, promenio 17 marki (da ne nabrajam). Sad vozim „lamborgini“ (ne kaže se lamborđini ili, ne daj bože, lambordžini, kako izgovara Vučić). Ali, Ana ne zna ko je dr Milorad Cvijović, čija su predavanja promenila svet.
U čemu je tačno poenta tvog komentara? Da pokažeš da si rob materijalizma, neuspešno se pohvališ da si se “obogatio“ ili da poniziš Anu zbog “neobrazovanja“? Nijednu reč ne reče o tome da li si se i duhovno “obogatio“. Naprotiv, osiromašio si, samo si postao arogantniji. Nisi uspeo, druže, uzalud ti je sve.
Niti ste mi pustili komentar, niti mi je iko odgovorio ko je Milorad Cvijović. Mora da je neka „velika faca“ ako sam neobrazovana što to ne znam. Dakle?
Ja sam sinoć poslao odgovor, ali iz nekog razloga nije prošao. Možda zato što je sadržao link na Youtube prezentaciju domaćeg filma „Dr“ iz 1962. Po komediji Branislava Nušića, u režiji Soje Jovanović, jedna od prvih uloga Bate Živojinovića. U njemu on glumi Milorada Cvijovića, „doktora“ filozofije, u stvari neznalice i propalice, sina bogataša. Otac mu šalje novac za studije u inostranstvu, a umesto njega jedan Života završava studije i doktorira, a Milorad uzima akademsku titulu. Negde od 51. minuta filma drži javno predavanje puno nerazumljivog lupetanja, na divljenje ignorantske publike.
Bljak, hvala, čitala sam komediju Dr, nisam gledala ni film ni predstavu, ne bih se ni u snu setila da se sin zove Milorad Cvijović.
Eeeeeeeeeeeeeeeeeeee Bljakin – Bljak , baš si mrak. Kao da te školovao Pera PAK. Ti si etalon elemetarne pućanske gluposti 🙂
„Ako ne umeš da objasniš šestogodišnjaku, onda ni sam ne razumeš neku stvar“- napisao je Ajnštajn.
Onaj ko vlada nekom materijom i stalo mu je da je i drugi shvate, samu suštinu će objasniti jednostavnim, razumljivim pojmovima, bez malo poznatih, stručnih termina. Razumevanje nečega upravo se najbolje pokazuje kroz jednostavna objašnjenjenja.
Sofia, bravo, imao sam nepunih šest godina i Albert mi je ukratko objasnio atomsku bombu i ja sam ih napravio nekoliko dosad. Znaš kako su lepe? Srebrnaste, sa plavom trakom oko glave, a oči crne, kao kupine. Čuvam ih u frižideru, sigurnije je, oposebno kad su ove vrućine.
Od svega napisanog uhvatili ste se za šestogodišnjaka, koga ste bukvakno shvatili, a radi se o metafori koja se tiče onih koji su slabo upoznati sa nekom materijom.
Pročitajte još jednom šta sam napisala, jer niste razumeli.
Komentar vam čak nije ni duhovit, potpuno je besmislen.
Onda bi trebalo sve Ajnštajnove knjige da razume svako ko ih pročita! Sjajno.
Odličan, pametno srocen, promisljen tekst. Odabrani ljudi iz istorije umetnosti, književnosti za svako poštovanje, nas smrtnike oslobađaju kompleksa, da samo mi svoj posao odlazemo, ne završavamo na vreme.
Hvala autoru na razumevanju.
Kod Leonarda Da Vinčija je isključivo reč o perfekcionizmu. Verujem i kod drugih velikih umetnika. Petnaest godina je slikao Mona Lizu.
Da li je u pitanju poplava besmislenih tekstova u smislu promene uređivačke politike ili letnja pauza? Prvo onaj prilog za Liku, nacionalizam i kancerogeno zagađenje a sad je to potpuno pogrešno sagledavanje uzroka prokrastinacije i pogrešno poređenje. Niti su svi lenjivci Leonardo daVinči, niti su sve osobe sa ADD i ADHD-om lenjivci. Danas izgleda da svako ima uvaženo mišljenje o svemu…
Izgleda i da su smisleni komentatori na letovanju, pa ostade ovaj tvoj komentar ovde da ruži i grdi utisak.