Pedesetak demonstranata ispred spomenika Nikolaju II Romanovu u Beogradu, protestno pismo sto rusofilnih intelektualaca, ljutita izjava Branimira Nestorovića, „opozicionara“ koji nije dozvolio pad vlasti u Beogradu, saopštenja Dveri, Obraza i SKOJ-a, transparenti i baklje „delija“ i gunđanja po društvenim mrežama i desničarskim podkastima – da li je to čitava negativna reakcija na dvodnevnu posetu Beogradu Volodimira Zelenskog, personifikacije otpora volji Vladimira Putina, koji, prema Galupovom istraživanju iz februara, upravo u Srbiji ima najveću podršku u svetu (37 posto građana).
Ili se, ipak, može očekivati odloženi potres – baš kao što se, u vreme pripreme ovog Radara, očekivala reakcija Rusije na boravak Zelenskog u jedinoj za nju prijateljskoj zemlji u Evropi i na ponovljene tvrdnje Aleksandra Vučića o poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine?
Kad se završi rat
Nema sumnje da je poseta, prvobitno zakazana za maj, pažljivo planirana: usred najveće letnje vrućine, kad se vesti slabo prate, odmah nakon maksimalno podignutog „patriotskog“ imidža vlasti, za šta je iskorišćena godišnjica Oluje.
„Operacija“ je bila sveobuhvatna: u danu dolaska važnog gosta TV Informer je „otkrio“ navodna dokumenta koja govore o procesu vetiranja kandidata za studentsku listu za parlamentarne izbore, nakon čega je tema lansirana preko celog propagandnog sistema vlasti, gurajući informacije o diplomatskom događaju svetskog ranga u drugi plan (i dalje). Ne samo da nikakvih specijalnih programa i analiza nije bilo, već je priča o dolasku Putinovog glavnog neprijatelja ugašena već sledećeg dana, za kad je Vučić već imao pripremljenu novu „bombu“ – najavu promene toka Ibra „zbog odnosa prištinskih vlasti prema srpskom narodu na KiM“ (kome, valjda, voda nije potrebna).
Vučić je morao da pojača ulog, zato što mu dolaze izbori i zato što verovatno nije siguran kako će ti izbori da prođu. Zato kupuje neku vrstu podrške za svoj režim, pre svega Brisela, Berlina i Pariza
Dejan Bursać
Na zajedničkoj konferenciji za novinare dvojice predsednika, koji su, prethodne večeri, imali višečasovni razgovor o brojnim temama od kojih mnoge, kako su objasnili, nisu za javnost, najvažnija priča – ona o naoružavanju ukrajinskih vojnika srpskim oružjem – eliminisana je Vučićevom tvrdnjom da se nije pričalo o vojnoj saradnji. Uz dodatak: „Ali kad se završi rat, to je druga stvar.“
Za preusmeravanje „patriotskog“ i rusofilskog besa zgodno je poslužilo i pitanje Mihaela Martensa, novinara nemačkog Frankfurter algemajne cajtunga, koji je nekako dobio reč (iako je bilo rečeno da će pravo na mikrofon imati po jedan srpski i ukrajinski novinar) a sve da bi Zelenskog pitao „šta Evropljani mogu da učine kako bi pomogli Ukrajini da ubije više Rusa“, odnosno ruskih vojnika. Vučić je oćutao, ali se ubrzo oglasio Aleksandar Vulin pozivom da se novinar, poznat po dobrim kontaktima sa Vučićevim kabinetom, izbaci iz zemlje.
Izborno „šamaranje“ Rusije
Bila je to, zapravo, pokazna vežba nastavljanja politike namigivanja na sve strane, sa povremenim pretezanjima na jednu od njih, u zavisnosti od potreba trenutka. Ovaj sadašnji, u kome se približavaju izbori, očigledno zahteva neki oblik umiljavanja Zapadu, odnosno „šamara“ Rusiji, pa odatle i dirljiva slika zagrljaja dvojice predsednika, nekoliko sati nakon što je, valjda za potrebe domaće javnosti, na doček važnog gosta na aerodromu poslata „samo“ ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Uostalom, srpsko oružje već godinama putuje prema Ukrajini, što je medijima već objasnio bivši američki ambasador Kristofer Hil, a sve ono što su se na zatvorenom sastanku dogovarali Vučić i Zelenski (fabrika dronova?), mogli su se dogovoriti i na drugi način i na drugom mestu: njihovo druženje u petak i subotu jeste se prvi put desilo u Beogradu, ali su se pre toga sreli bar šest puta, na marginama međunarodnih samita i konferencija u inostranstvu. Ili, kako je na platformi X primetio analitičar Đorđe Vukadinović – da postoji neka veća opasnost po Vučićev rejting, posete ne bi ni bilo.
Čak i ako izbori budu u roku u kom trenutno najavljuje vrh SNS-a, dodaje na istu temu u izjavi za Radar Aleksandar Ivković iz European Western Balkans, ova poseta će se do tada zaboraviti i fokus će se prebaciti na domaće teme. Za to će se, kaže, vlast sama postarati, tako da ne očekuje uticaj na rejting glavnih aktera – SNS i studenata.
Pitanje koje se pojavilo jeste kako će EU reagovati na potencijalne izborne manipulacije, pa i krađu. Odgovor zavisi od unutrašnje reakcije – ako ona bude snažna, i EU će biti primorana da reaguje
Aleksandar Ivković
„Ono što mi je upalo u oči jeste prilično oštra javna reakcija Branimira Nestorovića, koji je donedavno retko komentarisao u javnosti. Za njega je glavno pitanje da li može da pređe cenzus, a pošto je tu u pitanju igra malih brojeva, ne bi me iznenadilo da ga ovo ‘pogura’“, primećuje Ivković. Dodajmo i da, sudeći po već pomenutom ponašanju na beogradskim izborima, njegov eventualni skok ne bi morao da predstavlja problem za vlast. Naprotiv.
Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju uočava nešto drugo: svesni smo, kaže, da je ono što Vučić priča strancima i ono što govori biračima, po nekim ključnim pitanjima, kao što su odnos prema Rusiji, Kosovo, regionalni odnosi i slično – u raskoraku već duži niz godina. „Ipak, raskorak između vrednosnih interesa njegovih glasača i onoga za šta su zainteresovani stranci koji ga podržavaju nije dolazio u kontakt, sve do posete Zelenskog, kada se to desilo“, kaže.
Bila je to pokazna vežba nastavljanja politike namigivanja na sve strane, sa povremenim pretezanjima na jednu od njih, u zavisnosti od potreba trenutka. Ovaj sadašnji, u kome se približavaju izbori, zahteva umiljavanje Zapadu
„To nam govori da je Vučić morao da pojača ulog, zato što mu dolaze izbori i zato što verovatno nije siguran kako će ti izbori da prođu. To vidimo iz istraživanja i činjenice da beži od izbora već godinu i po dana. Sada mu se manevarski prostor sužava, pošto predsednički izbori dolaze na proleće u redovnom terminu. Zato kupuje neku vrstu podrške – za svoj režim, pre svega Brisela, Berlina i Pariza, i ono što verovatno planira da uradi. A znamo svi iz prethodnog iskustva da planira brojne manipulacije na dolazećim izborima“, kaže Bursać.
On zato ocenjuje da je susret sa Zelenskim verovatno jedan od načina smanjivanja pritiska „ukoliko dođe do problema u izbornoj areni, a verovatno će doći“.
Zašto je to baš sad izveo? „Mislim da je procenio da njegovom biračkom telu, ovom koje mu je preostalo, a koje nije malo, nije toliko bitna spoljnopolitička orijentacija. Bitno im je ono što im Vučić pruža u smislu socio-ekonomske stabilnosti, pa zato može da ‘žrtvuje’ spoljnopolitičku orijentaciju“, kaže Bursać. Druga stvar je, dodaje, da „može da kontroliše narativ“.
„Vučiću nije bitno šta će o tome što je ugostio Zelenskog reći opozicija, studentski pokret, desničari i slično. Bitni su mu samo njegovi glasači, a njih može da iskontroliše. To ćete videti ako pogledate kako je formulisana poseta Zelenskog u provladinim medijima – narativ je strogo kontrolisan, pa on neće pretrpeti štetu, a dobiće malo veću podršku Evropljana.“
Šta će reći EU
I Ivković kaže da se Vučić nada da će ugošćavanjem Zelenskog ubeležiti poene kod EU i ocenjuje da će se to desiti u nekoj meri. „Međutim, pitanje je kako će se ta dobra volja odraziti na postupanje EU na kratak rok – a to je jedini rok koji je trenutno politički relevantan u Srbiji“, upozorava sagovornik Radara. Prema njegovom mišljenju, teško je proceniti da li će efekat biti otvaranje Klastera 3 u narednim mesecima.
„To će zavisiti i od izbornog kalendara u Srbiji, jer EU neće otvarati klaster sa tehničkom vladom. Ako se Klaster 3 otvori, to će dati određeni vetar u leđa Vučiću pred izbore, ali neće odlučiti rezultat. Drugo pitanje koje se pojavilo u javnosti jeste kako će EU reagovati na potencijalne izborne manipulacije, pa i krađu. Odgovor zavisi od unutrašnje reakcije – ako ona bude snažna, i EU će biti primorana da reaguje. U suprotnom, neće. To stanje stvari poseta Zelenskog nije promenila“, zaključuje Ivković.
Baš kao što nije promenila suštinu Vučićeve politike, koju je u septembru 2022. sam ovako opisao: „Pustite nas ljudi da se snalazimo, da vrdamo, da radimo sve što možemo da sačuvamo Srbiju.“ Za sebe, očigledno.
:
