Prošlo je godinu dana od protesta u Valjevu koji su obeležile scene najbrutalnijeg policijskog nasilja koje smo mogli da vidimo od početka protesta zbog pada nadstrešnice. Prebijani su maloletnici, timovi za pružanje prve pomoći, policija je nasumično izvlačila ljude iz pekara i taksija u pokretu, udarani su u maricama, a policijsko nasilje, vređanje i pretnje nisu prestali čak ni po privođenju u policijsku stanicu. Neke od žrtava iživljavanja nisu ni učestvovale u protestu.
Prema izveštaju specijalista za sudsku medicinu koje su angažovali advokati oštećenih, dokumentovane su i teške povrede poput preloma nosnih kostiju ili kontuzije bubrega, na jednom od privedenih su utvrđeni tragovi najmanje 28 udaraca pendrekom, a policija nije prezala ni od šutiranja u glavu ljudi koji su već oboreni na ulicu. Sve ustanovljeno ih je dovelo do zaključka da je kod većine slučajeva koji su analizirali „upotreba sile imala kažnjavajući, a ne isključivo kontrolni karakter“. Uprkos jezivim snimcima koji su odmah počeli da se šire društvenim mrežama, ministar policije Ivica Dačić javno se zapitao: „O kakvoj to brutalnosti policije je reč, ako je sinoć povređeno 75 policijskih službenika?“
Šest dana nakon protesta, 20. avgusta, zaštitnik građana Zoran Pašalić došao je u Valjevo i obavio razgovor sa načelnikom Policijske uprave Vladanom Jerinićem koji ga je uveravao da su policajci koristili sredstva prinude u skladu sa zakonom, odnosno u situacijama kada su bili izloženi napadima okupljenih građana (po pekarama i taksijima?) i kada nije bilo drugog načina za uspostavljanje javnog reda i mira. Potom je Pašalić, koji bi trebalo da zna da policijsko zadržavanje ne može da traje duže od 48 sati, produžio do prostorija za zadržavanje i otkrio da u njima nema nikoga od privedenih u noći protesta, a pošto je izvršio i uvid u relevantnu policijsku dokumentaciju, konstatovao je u službenoj belešci da „nije pronašao nepravilnosti i nezakonitosti koje bi bile osnov za upućivanje preporuka“.
I to je za sada jedini institucionalni epilog čitavog slučaja, iako je zaštitnik građana pre tri meseca insistirao da je slučaj i dalje otvoren. Ipak, nakon što je predmet otvoren po krivičnoj prijavi 27 pretučenih građana a protiv 28 pripadnika policije mesecima tapkao u mestu (nema indicija da je Osnovno javno tužilaštvu u Valjevu uradilo išta sem što se obratilo sektoru unutrašnje kontrole MUP-a), vrhovna javna tužiteljka je krajem maja donela odluku da se predmet ustupi Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), koje je ubrzo počelo da saslušava oštećene i prikuplja medicinsku dokumentaciju. A to je bio signal da će i propagandna mašinerija vlasti morati da pruži svoj doprinos kako najbolje ume – negiranjem da se u Valjevu išta sporno dogodilo i napadom na podnosioce krivične prijave za zlostavljanje i mučenje.
Prema izveštaju specijalista za sudsku medicinu dokumentovane su povrede poput preloma nosnih kostiju ili kontuzije bubrega, na jednom od privedenih su utvrđeni tragovi najmanje 28 udaraca pendrekom, a policija nije prezala ni od šutiranja u glavu ljudi koji su već oboreni na ulicu
„Sve je krenulo od emisije Paralela na Informeru, u kojoj je kompletno moja porodica označena da smo konstruisali lažnu prijavu protiv policije i izmislili mrtvog dečaka. A niti se u dokumentarnom filmu Presedan, koji je režirala moja sestra Tamara Aćimović, pominje mrtvo dete, niti sam ja to učinila u bilo kom svom javnom obraćanju ili nastupu. Ista novinarka sa Informera je zatim započela redovnu emisiju Pretres na valjevskoj televiziji V5 u kojoj se iznose strašne kvalifikacije o meni, mojoj sestri, i ocu i majci Luki i Veri Aćimović koji su takođe advokati angažovani u ovom predmetu. Da radimo protiv države, da je moj otac predvodio napad na policiju prošle godine, da sam ja predvodila napad na policiju, da smo izdajnici… Iznete su lažne optužbe na račun mog oca da je upropastio preduzeće Srbijanka, da je u njemu zakopao velike količine amonijaka od kojeg se celo Valjevo razbolelo od kancera, a meni kao ženi je najgnusnija bila tvrdnja da sam nalazila klijente klečeći po zatvorima. Užasne, najprostije stvari koje su stvarno ispod ljudskog dostojanstva“, kaže advokatica Jana Aćimović Planojević.
Infrastruktura za takve hajke uspostavlja se od kraja prošle godine kada je tabloid Alo osnovao preduzeće Best Media Team i momentalno krenuo u kupovinu lokalnih elektronskih medija. U februaru je red došao i na V5 koja je otkupljena za 50.000 evra, da bi nekoliko dana kasnije Informer za samo 10.000 dinara postao suvlasnik Best medije sa 10 procenata udela i tako i svih stanica koje je preuzela. Ono što nije doprineo u kapitalu, Informer je nadomestio kadrovskim osnaženjem, poput autorke emisije Pretres Andree Veskov koja je prvu „epizodu“ završila rečima: „Vidimo se sutra, tu smo za sve što treba i ono najvažnije, tek smo počeli“.
„Gnusne neistine se u tim emisijama iznose i o našem kolegi, advokatu Nikoli Mirkoviću koji je takođe jedan od desetoro punomoćnika oštećenih u istom predmetu. A prošle nedelje je primio i poziv za saslušanje kao osumnjičen za krivično delo napad na službeno lice u vezi s događajem od 14. avgusta prošle godine – jednu SLAPP, šikanoznu prijavu. Na sve načine pokušavaju da nas zastraše, da preko nas izvrše pritisak na oštećene i za to vreme vrše propagandu da se događaj od 14. avgusta u Valjevu nije desio i da nije bilo policijske brutalnosti. Mogla bih to da okvalifikujem i kao ometanje pravde. Ali niko od nas se neće povući, radimo profesionalno, imamo dokaze koje smo već predložili tužilaštvu i ovaj postupak mora imati epilog. Da se utvrdi ko je tukao građane, čak i maloletnike, i da svi odgovaraju po zakonu“, kaže Aćimović Planojević. I dodaje da je zbog kontinuiranih diskreditujućih tvrdnji i neistina podnela krivičnu prijavu za proganjanje, koja je iz neobjašnjivih razloga prosleđena Odeljenju za visokotehnološki kriminal iako je reč o živom televizijskom programu.
Podrška porodici Aćimović prvo je stigla od Advokatske komore Šapca, koja je zauzela poziciju da je u „televizijskom formatu nazvanom televizijskom emisijom, vođenom od lica koje sebe smatra novinarom ili voditeljom“ iznet niz nepristojnih, uvredljivih i omalovažavajućih kvalifikacija i da se ne radi o legitimnoj javnoj kritici već o „tendencioznom pokušaju profesionalne diskreditacije i pokušaju zastrašivanja advokata zbog zastupanja oštećenih u predmetu od izuzetnog javnog značaja“. A u kasnijem saopštenju Advokatske komore Srbije (AKS), otišlo se i korak dalje – pozvani su svi advokati da do daljeg ne učestvuju u programu televizije Informer. Međutim, tu se i stalo, iako je AKS dodala da će pratiti slučaj i ukoliko bude potrebno preduzeti mere radi zaštite nezavisnosti advokature i profesionalnog integriteta advokata.
Mislim da smo ušli u fazu pripitomljavanja komora od strane režima. Da se osluškuje da li ćemo se zameriti izvršnoj vlasti nekim svojim odlukama i da možemo osuditi napade medija na koleginicu, ali ako je to predsednik Republike onda ćemo ćutati
Vladimir Beljanski
„Tri dana posle te reakcije Komore, predsednik Republike je izašao sa još težim optužbama – da je koleginica direktno odgovorna za samoubistvo policajca i da nije čak ni pozvala njegovu udovicu da se izvini zbog toga što je uradila, iako je zbog nje troje dece ostalo bez oca. To je jedna zaista strašna optužba. Koleginica nigde nije saopštila protiv koga je podneta krivična prijava, pa tako ne znamo ni za tog policajca, a predsednik ne bi smeo da ima uvide u bilo koju krivičnu prijavu. A pogotovo ne da izađe sa takvim tvrdnjama i konstatacijama. To je veoma značajno pojačanje napada na koleginicu i poruka da vodi računa šta radi, da joj se nešto može dogoditi, a s druge strane zastrašivanje svih drugih advokata koji treba da razmisle da li će se prihvatiti zastupanja bilo koga ko je žrtva sadašnjeg režima. Moje duboko ubeđenje je bilo da na takvu izjavu predsednika AKS mora da reaguje“, kaže advokat Vladimir Beljanski, koji je prošle nedelje podneo ostavku na mesto člana Upravnog odbora AKS.
Kako objašnjava za Radar, pošto nije verovao da će bilo ko unutar sistema pozvati na odgovornost Aleksandra Vučića zbog izjavljenog, niti da će biti sankcionisani mediji koji su nedeljama napadali Janu Aćimović Planojević, predložio je i da Komora uputi pismo međunarodnim advokatskim asocijacijama koje bi mogle da predsedniku i Vladi ukažu da prate razvoj situacije i da će voditi računa da budu zaštićeni advokati koji se u Srbiji bave svojim poslom na pošten način.
„Kako je reakcija AKS na to u potpunosti izostala i nije doneta odluka ni za jedan od ovih mojih predloga, smatrao sam da više nemam ni profesionalno, ni moralno pravo da nastavim sa radom u Upravnom odboru, da mu dajem legitimitet i da se ponašam kao da je sve u redu. U prethodnih godinu i po dana advokatske komore jesu vrlo aktivno pratile zbivanja, međutim poslednjih meseci je došlo do izostanka odgovora u ključnim situacijama. Ranije kada su se dešavale nedopustive stvari, advokati su upozoravali, izlazili na ulicu, imali javne skupove… Čak i obustave rada, za koje smatram da su poslednje sredstvo kome treba pribegavati jer time građane ostavljamo bez pravne pomoći, ali se mogu primeniti kada nema drugog izlaza. Međutim, mislim da smo ušli u fazu pripitomljavanja komora od strane režima. Da se osluškuje da li ćemo se zameriti izvršnoj vlasti nekim svojim odlukama i da možemo osuditi napade medija na koleginicu, ali ako je to predsednik Republike onda ćemo ćutati“, dodaje Beljanski.
Dan pre nego što je Vučić na televiziji sa nacionalnom frekvencijom doveo u vezu samoubistvo policajca sa zastupanjem žrtava policijskog zlostavljanja u Valjevu od strane Aćimović Planojević („Nema ni izvinite! Izvini porodice što ste izgubili oca troje dece. Šta će da radi supruga Vasilija Lalovića bez svog supruga? Troje anđela joj je ostalo bez tate“), ministar pravde Nenad Vujić je najoštrije osudio nastup tužiteljke u penziji Jasmine Paunović u jednoj Jutjub emisiji. Oko mnogo vidljivijeg predsednikovog nastupa, ministar se još uvek nije oglasio. Doduše jeste izjavio da javna reč nosi odgovornost i da svako ko svojim istupima podstiče mržnju snosi deo odgovornosti za atmosferu u društvu, ali nije mislio na Vučića već na pretnju koja je predsedniku upućena od strane osobe koja je munjevito uhapšena.
A ta atmosfera izgleda tako što se napadaju advokati koji brane ljude od nepravdi (i u medijima i na ulici), napadaju se novinari koji o nepravdama i nezakonitostima izveštavaju (već ih je šestoro napustilo zemlju jer nije bilo adekvatne reakcije institucija), ne toliko fizički ali neprestano se napada i univerzitet… I postavlja se pitanje da li je to dovoljno za uspostavljanje diktature ili bi prvo morala još neka društvena grupa da dođe na red?
„Kod nas je autoritarna vlast odavno uspostavljena, ali između autoritarne vlasti i diktature postoji razlika. Tamo gde počinju fizička prebijanja, proganjanja, napuštanja zemlje, bežanja od ovog režima zbog izražavanja političkog opredeljenja, slobode govora, savesti i mišljenja – tu smo ili već zašli u diktaturu ili smo na pragu zalaženja. To je situacija u kojoj se nalazimo i biće jako pogrešno ako advokatura na nju ostane nema“, odgovara Beljanski.
A vlast će se očigledno truditi da ućutka one koji odbijaju da ostanu nemi, pa je tako mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku morala da odloži tribinu planiranu za 13. avgust u Valjevu, povodom godišnjice policijske brutalnosti, jer niko od kontaktiranih institucija niti privatnih subjekata nije želeo da ustupi prostor za njeno održavanje. Protest na koji su studenti pozvali narednog dana, nije bio zabranjen u trenutku odlaska ovog izdanja Radara u štampu.
