Četvorica visokih pripadnika policije i tajne službe, koji su sklonjeni iz službe voljom aktuelne vlasti u okviru čistki nepodobnih, govore za Radar o tome kako je slučaj ubistva na Senjaku pokazao dubinu veza između kriminalnih struktura i države.
„Na istragu se utiče iz političkog centra moći“
Bogoljub Živković, penzionisani general policije
Živimo posledice prethodnih 12 godina i toga što je MUP instrument u rukama jedne politike i neformalnog centra moći. Ovo je sada najvidljivija politizacija policije i kontrolisane kadrovske politike iz neformalnog političkog centra moći. Nijedan ozbiljniji slučaj poslednjih 12 godina nije vođen policijskom strukom i zato nije rešen i nije završen ozbiljnim dokazima i nije doveo do jasnog razrešenja zasnovanog na činjenicama i dokazima zakonito prikupljenim, od ubijene pevačice, nestale devojčice u Boru do ubistva na Senjaku.
Slučaj Senjak je najsuroviji dokaz da su ljudi koji vode policiju bez integriteta, policijske časti, manipulišu svojim potčinjenima i samo ispunjavaju dug za radna mesta koja ne zaslužuju. Zbog toga ne postoji nikakvo poverenje građana u policiju. Ne znamo da li je na ulici ispred nas kriminalac ili policajac, to je čak rekao i predsednik. Urušen je ugled policije, naročito posle slučaja Senjak. Ovo rukovodstvo MUP-a je dozvolilo da policija bude strana u sukobu, a ne služba koja radi u interesu građana i po zakonima. Hvale se statistikom koja je upitna, a policija hrani prorežimske tabloide i svima je jasno da policiju ne vode ni ministar ni direktor već se vodi iz drugog centra moći. Slučaj Senjak je ogolio da je sistem zakazao i profesionalnu odgovornost moraju snositi i najviše starešine. Tok istrage ne uliva poverenje da će istina izaći na videlo. U ovoj fazi može samo da se govori da se na njega utiče iz neformalnog političkog centra moći. Predsednik nije pozvan da govori, nego pre svih tužilac ili policija po ovlašćenju tužioca. To što opet nenadležna institucija govori, pokazuje pravo stanje u bezbednosnom sektoru. Ne znam ko njemu daje detalje iz istrage, što nije po propisima. Nije ovo prvi slučaj već ustaljena praksa, nažalost.
„Šta je sa komandnom odgovornošću“
Zoran Stijović, nekadašnji pripadnik tajne službe koji je istraživao politička ubistva
Javnost ima pravo da zna šta se dešava u ovom slučaju. Posao policije je da otkrije i uhapsi prekršioce zakona. Bez iznuđivanja iskaza i primene nasilja. Zna se i šta je obaveza i zadatak tužilaštva i sudova. Sve se zna, ali izgleda mi da bi ovaj horor na Senjaku mogao aktuelnu vlast da košta kao Svetog Petra kajgana. Najodgovorniji funkcioneri o svojoj eventualnoj komandnoj i političkoj odgovornosti ćute. Sve će biti sa debelim razlogom. Jer ako je istina da je samo 10-12 sati nakon monstruoznog zločina i teškog ubistva, taj isti restoran normalno radio i da je u njemu na ručku bio premijer srpske vlade, postavljaju se pitanja: Kako je moguće da obezbeđenje i nadležni organi ne obaveste premijera da se radi o mestu nedavno izvršenog zločina koje je moralo biti zapečaćeno do sprovođenje potpunog uviđaja?
Da li je premijer to znao ili nije, ili ne daj Bože da je time, svesno ili nesvesno, davao pokriće i ùčestvovao u normalizaciji situacije dok se telo uklanjalo, betoniralo i zakopavalo u buretu? Ili, kako objasniti da se posle nekoliko dana nalaže novi uviđaj zbog nekakvih „novih okolnosti“? Kako objasniti tužilačko-sudski cirkus sa konobarom koji se prvo pritvara, pa pušta, pa ponovo pritvara? Zašto se određeni mediji bliski vlastima, ali i pojedinci, bave likom i delom žrtve?
„Policija je kriminalizovana“
Slobodan Pajić, bivši major policije i pripadnik Cerskog pokreta
Najštetniji je uticaj osobe koja je na mestu predsednika Srbije. On usmerava istragu i to utiče na rad VJT. Oni se nisu oglasili nijednom da upozore predsednika da se ne meša u istragu. To što Marko Kričak, sada na čelu UKP, vodi istragu je kao da kozi daš da čuva kupus. On je doveden da radi u interesu predsednika. Slučaj Senjak potvrđuje da je policija kriminalizovana. To je vidljivo i na javnim skupovima gde su policajci zajedno sa kriminalcima, a neki kriminalci su obukli uniforme. Slučaj Senjak pokazuje i da smo postali taoci vlasti i njihove sprege sa kriminalom.
„Osumnjičeni za ubistvo organizator odbrane u Ćacilendu“
Milan Dumanović, policijski inspektor u penziji
Ovo je konačan dokaz da postoji saradnja mafije i vlasti. Saznajemo da je ubijen politički saradnik vlasti koji je učestvovao u stranačkim akcijama. Osumnjičeni za ubistvo je jedan od važnih organizatora „odbrane“ u Ćacilendu. Imamo među osumnjičenima i trećeg po rangu u srpskoj policiji. Veselin Milić je bio prvi policajac zahvaljujući političkim vezama. Jasno je da je za stanje u policiji najodgovorniji Aleksandar Vučić. Dumanović postavlja pitanja da li su svim licima rađene parafinske rukavice, zašto se samo prema jednom osumnjičenom sprovodi finansijska istraga, zašto su lica prebijana u policiji i da li je od njih traženo da nešto kažu ili sakriju, da li su Vučić i Dačić znali ko je Milić, s kim se viđa i da li je rađena bezbednosna provera… Slučaj Senjak je dokaz da SNS ima svoju stranačku policiju. Navodi i da je Vučić očigledno bio potresen na prvoj konferenciji, jer je stranka izgubila tri pouzdana saradnika – ubijenog, osumnjičenog da ga je ubio i Milića.
