“Javni mediji ne smeju da lažu. Izvinjavamo se što smo, uprkos tome, lagali dugi niz godina” – ovaj važan deo poruke sa kanala mađarske državne televizije MTS, kojom je u utorak najavljena njena transformacija nakon pada vlasti Viktora Orbana, nije se našao u vesti RTS-a.
Teško da ima mesta iznenađenju zbog ignorisanja tako zanimljive informacije, ako znamo koliko je sličnosti u metodama vladavine bivšeg mađarskog premijera i njegovog srpskog prijatelja Aleksandra Vučića – naročito u oblasti medija. A vreme pogodno za samokritiku srpskog pandana doskorašnjeg Orbanovog uslužnog servisa još nije došlo, iako mogućnost da se to relativno skoro desi postoji.
Zato je praćenje dešavanja na mađarskoj medijskoj sceni posebno zanimljivo za građane Srbije, željne izvinjenja lažljivih medija.
Srbijo, izvini
Jedno smo, doduše, imali, ali mu je rok trajanja bio kratak, a namera neiskrena: “Srbijo, izvini”, pisao je tabloid Kurir krajem 2015, priznajući da je njegov vlasnik bio član izbornog štaba stranke Aleksandra Vučića i “otvoreno pristao na cenzuru i autocenzuru u svojim novinama”. Ubrzo se, međutim, ispostavilo da je to bio samo privremeni rat između dve frakcije propagandne mašinerije vlasti, bez šireg javnog značaja.
Kada je 2020. “Orban došao u redakciju” (ne bukvalno!) portala Index.hu, gde je Veronika Munk bila zamenik glavnog urednika, ceo tim od 80 ljudi dao je otkaz i pod njenim rukovodstvom formirao portal Telex – slično načinu na koji je u martu 2024. nastao i naš Radar
Pravog pospremanja medijskog pejzaža, očigledno, nema bez pada autokratske vlasti. A tada? O tome smo razgovarali smo sa Veronikom Munk, nagrađivanom mađarskom novinarkom, sada direktorkom inovacija i novih tržišta u Dennik N, vodećem nezavisnom mediju u Slovačkoj, takođe zahvaćenoj blagodetima “iliberalne demokratije”.
Karijera naše sagovornice takođe govori o sličnosti mađarske medijske scene pod Orbanom i aktuelne srpske situacije. Kada je 2020. “Orban došao u redakciju” (ne bukvalno!) u to vreme najuticajnijeg portala Index.hu, gde je bila zamenik glavnog urednika, ceo tim od 80 ljudi dao je otkaz i pod njenim rukovodstvom formirao portal Telex – slično načinu na koji je u martu 2024. nastao i naš Radar.
Važno je reći i da je razgovor vođen tokom samita “Mediji i demokratija” u Parizu, u organizaciji Project Syndicate i fondacije Meliore, posvećenom upravo problemu povezanosti slabljenja medija i opadanja demokratije, ali i traženju načina da se taj razmahani proces zaustavi. Koliko je tema važna, pokazala je i lista govornika, među kojima su, recimo, bili i filipinska novinarka, dobitnica Nobelove nagrade za mir Maria Resa i jedan od najistaknutijih intelektualaca današnjice, Adam Mihnjik.
Mediji – prioritet Petera Mađara
Vratimo se Mađarskoj, konkretnom primeru pogubnog uticaja medijske neslobode na stanje demokratije i obratno. Za razumevanje aktuelnih vesti iz Budimpešte, potreban je kontekst: novi mađarski premijer Peter Mađar i njegova stranka Tisa, tokom predizborne kampanje na svakom skupu isticali su da su, pored pitanja evropskih fondova, zamrznutih zbog problema sa vladavinom prava tokom Orbanove ere, mediji za njih najvažnija tema. Obećavali su rekstrukturiranje medijske scene, novi sistem javnih medijskih servisa i promenu odnosa prema nezavisnim medijima. I vrlo brzo počeli da ispunjavaju obećanje.
Pre nego što je stigla vest s početka teksta – o privremenom obustavljanju informativnog programa zbog reforme javnog medijskog servisa, izboru privremenog direktora te kuće, smeni direktora informativnog programa, smeni svih urednika i otpuštanju sedam novinara – usvojen je novi zakon o medijima. Desilo se to svega dva meseca nakon promene vlasti.
Novi Zakon, prema objašnjenju sagovornice Radara, predviđa osnivanje novog Nadzornog tela za javne medijske servise, sa devet članova – tri predsednika opozicionih stranaka, tri predstavnika vladajuće stranke i tri stručnjaka iz oblasti medija. Imena tih ljudi u vreme našeg razgovora nisu bila poznata, a upravo je njihov identitet, prema njenoj oceni, od ključnog značaja za procenu uspešnosti započete reforme.
Peter Mađar i njegova stranka Tisa, tokom predizborne kampanje na svakom skupu isticali su da su, pored pitanja evropskih fondova, zamrznutih zbog problema sa vladavinom prava tokom Orbanove ere, mediji za njih najvažnija tema
Druga važna novina koju izdvaja Veronika Munk, tiče se sistema državnog oglašavanja, jer je tokom Orbanove vladavine na medijskom tržištu veliki uticaj ostvarivan korišćenjem novca poreskih obveznika, pri čemu je postojala ogromna neravnoteža u raspodeli javnih sredstava namenjenih državnom oglašavanju. U čitavoj Evropi, naglašava Munk, tokom Orbanove ere, najveći oglašivač u Mađarskoj bila je sama mađarska država. Poznato?
Kao treću najvažniju novinu, ne i poslednju, naša sagovornica ističe stvaranje državnog fonda za medije koji bi trebalo da podrži nezavisno novinarstvo. Detalji o kriterijumima za odlučivanje o usmeravanju novca, međutim, još su nepoznati. “Mogu da zamislim skupe formate poput audiovizuelnih formata ili velikih istraživanja, programe medijske pismenosti, a verovatno će medijske organizacije moći da se prijave za taj novac”, kaže Veronika Munk.
Političari u Nadzornom telu za medije
Ima li, u svemu nabrojanom, ali i novinama kojima se ovde nismo posebno bavili, razloga za oprez?
“Volela bih da je bilo više diskusije među medijskim profesionalcima i u javnosti pre nego što je uveden novi zakon”, kaže naša sagovornica. Posebno je skeptična prema odabranom modelu formiranja Nadzornog tela za javne servise: “Ne vidim zašto su političari uopšte potrebni u takvom telu”, kaže. Argumente za oprez nalazi u istoriji i činjenici da Mađarska nakon pada komunizma nikada nije ni imala kvalitetan javni medijski servis – obrazac je bio takav da su sve vlade, ne samo desničarske, već i levičarske, imale kontrolu nad javnim servisom i njegovim sadržajem.
“Ja u to ne verujem. Mislim da je trebalo primeniti model poput nemačkog ili estonskog, gde postoji neka vrsta posredničke organizacije koju ne čine političari već, nazovimo ih pametnim ljudima, koji mogu da zaštite sadržaj od političkog uticaja”, kaže direktorka inovacija Dennik N.
U vreme našeg razgovora, onih sedam otkaza novinarima MTS-a nije bilo uručeno, ali nema sumnje da bi ih Veronika Munk pozdravila: “U medijima javnog servisa rade hiljade ljudi. Smatram da tamo ne bi smeo da ostane niko ko je učestvovao u širenju dezinformacija, iskorišćavanju javnog servisa za kampanje blaćenja, napade na nevladine organizacije, opozicione političare i novinare. Mislim da bi tu moralo da dođe do jasnog čišćenja”.
“U medijima javnog servisa rade hiljade ljudi. Smatram da tamo ne bi smeo da ostane niko ko je učestvovao u širenju dezinformacija, iskorišćavanju javnog servisa za kampanje blaćenja, napade na nevladine organizacije, opozicione političare i novinare. Mislim da bi tu moralo da dođe do jasnog čišćenja”, kaže Veronika Munk
Iskustvo iz Srbije posle zloupotrebe medija iz devedesetih, nameće pitanje – da li je to realno? Naša sagovornica misli da jeste. “To je trenutno ogromna organizacija, kakva nam nije potrebna. Mislim da bi trebalo da usvoje strategiju zasnovanu na digitalnim platformama. Televizija je i dalje važna za stariju generaciju, ali mislim da bi neki hibridni model, koji uključuje striming i digitalne platforme bio primereniji”.
Masovni otkazi Orbanovim propagandistima
Postizbornim promenama nije zahvaćen samo javni medijski servis, već i drugi deo medijske scene koji je prethodnih deceniju i po činio Orbanovu propagandnu mašineriju, po modelu koji nam je dobro poznat. I pre zatamnjenja ekrana državne televizije – i to, kako je na platformi Iks napisao Peter Mađar, “sedamdeset godina nakon Mađarske revolucije iz 1956, simbolično u 19:56”- počela su masovna otpuštanja u nekoliko pro-Fides medijskih kompanija, uglavnom fokusiranih na kampanje blaćenja i jačanje Orbanovih poruka.
I pre zatamnjenja ekrana državne televizije počela su masovna otpuštanja u nekoliko pro-Fides medijskih kompanija, uglavnom fokusiranih na kampanje blaćenja i jačanje Orbanovih poruka
Može li se, ipak, desiti da te kompanije sačuvaju svoje jezgro dok se, neminovno, ne završi “medeni mesec” i ne pojave prva razočarenja u novu vlast – kako bi ponovo “oživele” i nastavile tamo gde su stale?
Veronika Munk ne veruje da je to moguće, jer ti mediji nemaju održiv model poslovanja. “Nemaju sredstava za finansiranje. A nemaju ih zato što su koristili novac poreskih obveznika, što više nije moguće”.
Za konačnu ocenu dometa započetih reformi još je rano, ali naša sagovorica misli da situacija obećava i da je, sudeći po novom medijskom zakonu, ali i sastavu vlade, svakako bolja nego što je bila: “Ipak, predstavnici nove vlasti moraju da shvate da ne moraju nužno da vole novinare. Nova vlada takođe mora da razume koja je naša uloga. Mi smo tu da vršimo kontrolu: mi smo glas, ruke i uši društva”.
Ta uloga se, međutim, lako zaboravlja – što se upravo dešava u Slovačkoj, zemlji u kojoj Veronika Munk sada radi. I gde, kako kaže, vidi obrazac ponašanja u kome su premijer i vlada veoma oštri prema novinarima i medijima, označavajući ih kao neprijatelje. To je, podseća, veoma opasno jer je Slovačka zemlja u kojoj su novinari ubijeni pre sedam godina (slučaj Jana Kucijaka i njegove verenice Martine).
Slovačka: Bitka koja traje
Da je slovački premijer Robert Fico krenuo Orbanovim stopama videlo se i po tome što je, odmah po dolasku na vlast doneo novi zakon o medijima i reorganizovao medijski servis.
“Praktično je uništio postojeću organizaciju, koja je bila veoma dobra, snažna i nezavisna koliko jedan javni servis može biti. Nakon toga usledila su otpuštanja. Kao Mađarica koja radi u Slovačkoj imala sam osećaj deža vi i mogla da kažem kolegama šta će se sledeće desiti”, kaže Veronika Munk.
S druge strane, dodaje, Fico nema ustavnu većinu u parlamentu kakvu je imao Orban, Slovaci su veoma aktivni i izlaze na ulice kad im se nešto ne sviđa, a izbori su sledeće godine. U medijskoj oblasti, osim Dennik N u kome radi naša sagovornica, postoji i konkurentski SME, takođe veoma uspešan. Kvalitetno novinarstvo u Slovačkoj nije izgubilo bitku.
A šta kad se političke promene dese i autokratske stege popuste? Da li posle reforme javnih servisa mediji koji su se sve vreme držali profesionalnih normi postaju nepotrebni?
Predstavnici nove vlasti moraju da shvate da ne moraju nužno da vole novinare. Nova vlada takođe mora da razume koja je naša uloga. Mi smo tu da vršimo kontrolu: mi smo glas, ruke i uši društva, kaže Veronika Munk
“Posmatrala sam šta se desilo u Poljskoj pre dve-tri godine, kada se dogodila slična demokratska promena, ne tako drastična kao u Mađarskoj, ali ipak značajna. Raspitala sam se kod poljskih prijatelja, postavljajući im ista pitanja: da li su ljudi prestali da vas prate jer su mislili da je sve u redu? Rekli su da nisu”, kaže sagovornica Radara.
“Mislim da u zemljama poput Mađarske, Slovačke, Poljske ili čak Srbije, ljudi razumeju šta novinarstvo može da postigne – ili je to bar moje iskustvo. Verujem da shvataju da, ako ne postoji zdrav medijski sistem, mogu nastati ogromni problemi”, kaže Veronika Munk i podseća da su Mađari sa tim problemima živeli 16 godina.
A mi? Još uvek se ne zna koliko.
