Pred nama je još jedan Beldocs, 19. po redu. U godinama suše po kulturne manifestacije, ovaj međunarodni festival dokumentarnog filma postaje pravo pribežište za one koji traže promišljena dela o svetu u kome živimo. Tako je i program ovogodišnjeg festivala, od 20. do 26. maja u odabranim beogradskim bioskopima, ispunjen ostvarenjima koja se bave gorućim pitanjima sadašnjeg trenutka, debatuju o položaju pojedinca u sve surovijem svetu, donose profile nekih od istaknutih ličnosti istorije i kulture.
Od otvaranja festivala sa filmom Yugo ide u Ameriku Filipa Grujića i Alekse Borkovića do zatvaranja s blokom od kratkometražnog filma Still Running Matije Štifanića i svetskom premijerom Beograda bez kompromisa Aleksandra Baptiste Kejzera, program čine bombastični naslovi, od kojih je teško napraviti izbor. Pažnju našu privlači ostvarenje 80 gnevnih novinara, nastalo u mađarsko-dansko-češkoj koprodukciji, koje se bavi položajem sedme sile iz ugla jedne moćne nezavisne redakcije, u vremenu diktature koju je sprovodila prethodna mađarska vlast. Naime, pre šest godina, baš u vreme kovida, redakcija tadašnjeg Indeksa počinje da se raspada pod političkim pritiskom i više od osamdeset novinara podnosi ostavke u znak protesta zbog dovođenja novog rukovodstva. Ratni dopisnik Andraš Foldes, poznat po dotad neustrašivim reportažama, usmerava kameru ka sopstvenoj redakciji i dokumentuje haotične dane koji slede. Dok novinari iz temelja grade novi medij, solidarnost, iscrpljenost i unutrašnje tenzije preoblikuju zajednicu…
Sa Foldesom se nalazimo putem Zuma, po njegovom povratku s festivala u Barseloni, gde je film prikazan minulog vikenda. Pričamo mu da smo i sami bili primorani da napustimo jednu redakciju i nastavimo posao u drugoj, upravo ovoj koja sada opet odoleva novim iskušenjima u vremenu političkih turbulencija. Pun podrške i razumevanja, Andraš Foldes kaže da je svaka borba za istinu i pravdu vredna, i navodi upravo svoj film, nastao u Mađarskoj u jeku vlasti režima Viktora Orbana.
„U početku, nismo ni znali da snimamo film“, govori Foldes. „Bio je to trenutak kada smo izgubili poslove, a od životne važnosti bilo nam je da nastavimo da radimo, iako je mogućnosti bilo malo. Tako sam ja započeo snimanje, instinktivno. Želeo sam sve da zabeležim. Bio je to poseban slučaj, koji je pritom bio lično naš. Snimao sam skoro sve, svaki trenutak. Tek kasnije sam shvatio da je zapravo to tema nečeg mnogo većeg.“
Taj dugogodišnji proces snimanja, uobličio se u film iako nijedan segment tog procesa nije bio lak. „Snimao sam demonstracije u Mađarskoj, koje su bile upriličene povodom gašenja našeg medija. Hiljade ljudi je koračalo ulicama zahtevajući slobodu štampe. Tada mi je prišao jedan kolega i pitao me zašto snimam kad više nemam gde da prikažem, jer su svi mediji pod kontrolom režima. Rekao sam mu da mi snimanje pomaže da ostanem u veri da nije sve izgubljeno, da ima još šta da se pokaže, posebno to za šta se borimo. Dakle, snimanje je bilo pomoćna alatka u početku. Tek kasnije se materijalizovalo u dokumentarac. Nakon godina snimanja, kada sam došao do 140 sati sirovog materijala, tek onda je nastao pakao, jer se sve moralo sažeti u sat i po filma. Čitav proces montaže za mene je bio ponovno prolaženje kroz sva emotivna stanja, koja su se dešavala godinama. Dok smo snimali bilo je i zabavno, jer smo svi bili u istom. Ali kad sam montirao, sve sam doživljavao emotivnije. Bila je to revaluacija čitavog procesa.“
Ne sme ostati za narednu generaciju osećaj da može bilo ko da uradi šta hoće i tek tako da ode, bez ikakve kazne. U suprotnom, Mađarska će biti zemlja bez posledica. Ali jasno je da je Orban napravio duboku državu. Prodao je sve privatnicima i tajkunima i vrlo je teško povratiti to. Još ne znamo kako će nova vlada rešiti ovaj problem
U jednom trenutku filma, vladavina Viktora Orbana prikazana je u kratkoj a veoma efektnoj animiranoj sekvenci, što je ovom dokumentarcu dalo posebnu notu. „Tu animaciju smislili smo na samom kraju procesa“, priča nam Foldes. „Pri kraju montaže, osetili smo da nedostaje kontekst čitave priče. Jer mi u Mađarskoj smo naravno upoznati sa situacijom u zemlji, ali pitanje je bilo da li će međunarodna publika razumeti sve to šta nam se dešavalo. Bili smo tada već na 90 minuta filma, izbacili smo mnoge divne delove koje smo godinama snimali, što je već bila teška odluka, ali smo morali nešto da dodamo kako bismo pojasnili situaciju, i to u jednom kratkom filmskom vremenu. Mislili smo isprva da neki eksperti ispričaju to u kameru, na brzaka, ali to nam se nije uopšte dopalo. I onda, slučajno sam se setio filma Opklada veka (The Big Short Adama Mekeja iz 2015, prim D. J.) kad se pojavi gospođa u kadi sa šampanjcem i u jednoj kratkoj sceni objasni finansijski kontekst čitavog filma! Želeo sam da imamo nešto tako totalno ludo, van stila dokumentarca. I tako sam došao na ideju da to bude animirana sekvenca. Srećom, producent našeg filma poznavao je jednog dobrog animatora i nakon razgovora s njim, došli smo do rešenja. Nije bilo lako sažeti desetogodišnju vladavinu Orbanovog režima u četiri minuta te sekvence! Nedeljama sam to pisao. Kada sam konačno završio, odmah smo došli do vizuelnog rešenja. Sukob Godzile i King Konga ovog puta u Dunavu bio je više nego odgovarajući za ono kako sam ja video stanje u zemlji.“
Film je svetsku premijeru imao na minulom festivalu dokumentarnog filma u Solunu, a odmah zatim prikazan je i na festivalu CPH:DOX u Kopenhagenu. Obe projekcije su bile pre izbora u Mađarskoj, na kojima je Orban okončao svoju suverenu vladavinu.
„Moram da priznam da sam bio vrlo pesimističan po pitanju rezultata izbora“, kaže nam Foldes. „Jer bili smo ranije optimistični, pa rezultati izbora nisu bili dobri. Uvek je pobeđivao ubedljivo i mislio sam da će nas režim prevariti i ovog puta, i ostati na vlasti. Smatrao sam da ne moramo da čekamo rezultate izbora i da prikažemo film, jer je on dokument jednog perioda. Dok sam ga radio, zamišljao sam da će dvadeset godina kasnije ljudi gledati i tek onda razumeti vreme i zemlju u kojoj smo živeli. Međutim, to što se film pojavio tik pred izbore na kojima je Orban izgubio, zapravo je dalo sasvim novi kontekst čitavoj priči. I to je velika sreća za nas.“
Vesti iz Mađarske nisu dobre za vašeg predsednika. Orbanov pad može da bude znak upozorenja za vašu vlast. Ali ono što je kod vas otežavajuća okolnost jeste to što je Srbija izvan Evropske unije, tako da vaš predsednik ima daleko više prostora za delanje
S obzirom na dosadašnji pesimizam, logično se nametnulo pitanje da li je sada više optimističan po pitanju nove vlade Petera Mađara. Foldes je međutim pre oprezan: „Tek su počeli, tako da je teško proceniti. Za sada su na idejama koje su divne za nas koji verujemo u demokratiju, a katastrofalne za one koji veruju u diktaturu i misle da Mađarska treba da izgleda kao Rusija! Živimo u slobodnom društvu, i zato je pre svega pitanje da li će ostaviti prethodni režim da tek tako ode? Moraju da postoje posledice njihovih nedela, posebno zbog onoga šta su radili građanima i nama novinarima tokom ovih 16 godina. Ne sme ostati za narednu generaciju osećaj da može bilo ko da uradi šta hoće i tek tako da ode, bez ikakve kazne. U suprotnom, Mađarska će biti zemlja bez posledica. Ali jasno je da je Orban napravio duboku državu. Prodao je sve privatnicima i tajkunima i vrlo je teško povratiti to. Još ne znamo kako će nova vlada rešiti ovaj problem. To je čitava jedna matematika iznad države.“
Podsećamo ga da u Srbiji nije ništa bolja situacija, baš naprotiv, posebno po pitanju donedavnih jakih veza između našeg predsednika i tamošnjeg bivšeg premijera, ali Andraš Foldes ne traži dodatna pojašnjenja. Situaciju u Srbiji redovno je pratio, često i sam bio ovde i snimao događaje, posebno poslednjih godinu i po dana, kada je boravio i u Beogradu i u Novom Sadu i dokumentovao studentski protest. Ali u vezi s našem pitanjem, ne gaji mnogo optimizma: „Neće vam biti lako“, kaže. „Ali opet, vesti iz Mađarske nisu dobre za vašeg predsednika. Orbanov pad može da bude znak upozorenja za vašu vlast. Ali ono što je kod vas otežavajuća okolnost jeste to što je Srbija izvan Evropske unije, tako da vaš predsednik ima daleko više prostora za delanje. Zbog mnogih fondova i pravnog sistema u Mađarskoj, koja je deo Unije, Orbanov režim nije baš sve tako lako mogao da radi. To je ograničavalo njegovu moć i u tome je bila naša sreća. Ali vi to nemate. Zato, i pored njihove međusobne saradnje i signala da je promena moguća, mislim da Orbanov pad ne može trenutno direktno da ugrozi vlast u Srbiji.“
Pitamo ga da li dolazi u Beograd i to ne zbog filma, već zbog svega što našu stvarnost čini specifičnom, ali Andraš Foldes se trenutno fokusira na situaciju u Ukrajini, gde odlazi već za vikend. Snimao je tamo nekoliko kratkih dokumentaraca, i nada se da će do sredine leta, koliko će boraviti, snimiti još koji:„Volim dokumentarce, ali teško ih je raditi zbog nedostatka finansija. U Mađarskoj do sada nije bilo moguće dobiti bilo kakvu državnu podršku, i zbog toga nije bilo nimalo lako završiti film 80 gnevnih novinara. Mogli ste da dobijete državna sredstva samo ako ste predlagali propagandne filmove o Viktoru Organu i njegovom velikom sistemu. Podržavani su samo oni koji su govorili o mađarskom herojstvu i ništa drugo. Nijedan film koji bi kritikovao vlast nije dobio državna sredstva. A iskreni dokumentarac mora da bude kritičan“, kaže Andraš na pitanje u kom pravcu će se dalje razvijati njegova karijera, i dodaje: „Nije samo novinarstvo ugroženo kod autoritarnih vođa. Svi koji rade za slobodno društvo i za demokratske vrednosti nisu dobrodošli kod mnogih vladara današnjice. U Mađarskoj smo bili jednako ugroženi i mi novinari kao i opozicioni lideri i nevladine organizacije. Provladini mediji su nas napadali stalno i trpeli smo mnoge finansijske pritiske. Ali novinarstvo uvek prvo strada. Tako je i u Americi i u Mađarskoj i u Srbiji. I u celom svetu.“
Foldes i njegova ekipa snimali su svoj dokumentarac u tajnosti, jer da je iko iz vlasti znao da on nastaje uložili bi sve da ih u tome zaustave. Da li sada gaji više optimizma za buduća vremena i da će možda naredni film nastati u boljim uslovima: „Definitivno“, odgovara Foldes. „Prethodni sistem je kolabirao na način na koji mi nismo očekivali. Sve to što je godinama delovalo stabilno, strušilo se pred našim očima. Sada ljudi slobodnije govore i donose priče o ogromnoj korupciji u državi, mnogo goroj od svega što smo i mi znali. Ljudi koji su bili deo sistema počeli su da otkrivaju mnoge informacije. Propagandna mašina se raspala, tako da u tom smislu deluje da je Mađarska za kratko vreme prodisala, što je dobro. Sada sam poprilično optimističan.“
A van Mađarske? „Nisam optimističan kad je ostatak sveta u pitanju. Tramp, Putin, Erdogan, Si, Vučić… Svi oni postaju sve autoritarniji, a demokratski svet nema odgovore na mnoga pitanja. Mnogi ne znaju kako da se nosimo s diktatorima, s prekomernom moći koju imaju, kako mediji da se nose s pritiskom društvenih mreža, lažnih vesti, veštačkom inteligencijom. I upravo zbog neimanja odgovora na ključna pitanja, dolazi do tako velikog uspona populista na vlasti. Sve dok ne nađemo odgovore, kretaćemo se u vrlo mračnom svetu.“
I da ne završimo u pesimističnom tonu, film 80 gnevnih novinara samo je deo velike dokumentarne slagalice ovogodišnjeg Beldocsa.
