Najnovijim Nacrtom izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za projekat Beograd na vodi, koji je Vlada usvojila krajem prošle godine, to elitno naselje biće prošireno na levu obalu Save, zahvatajući potez od Mosta Gazela do Mosta na Adi, na novobeogradskom priobalju.
Umesto predviđenih 330 hektara „novookupiranog” zemljišta, na udaru graditelja biće 347,22 hektara, bez zadovoljavajućih rešenja kanalizacije, saobraćajnica, zelenila… i bez izrađene Strateške procene uticaja projekta na životnu sredinu. Izostaće, dakle, i šira slika zbirnih posledica na živote preko 200.000 trenutnih građana Novog Beograda.
Tome bi da stanu na put građani organizovani u Blokovskom zboru i udruženju „Zajednička akcija – Blok 70 i 70a“, nadovezujući se na svoju borbu i borbu svojih komšija za spasavanje Savskog nasipa od urbanizacije. Ovog puta oni koriste javni uvid u Nacrt izmena i dopuna PPPPN-a uređenja dela priobalja Grada Beograda – Područje priobalja reke Save za projeket „Beograd na vodi”, podnoseći pojedinačne primedbe do 28. avgusta. I na to sokoleći ostale.
„Plan donosi 558.000 kvadratnih metara nove gradnje, oko 8.900 novih stanovnika i zgrade visoke do 100 metara, iako sam planski dokument upozorava da, na primer, fekalna kanalizacija nema dovoljan kapacitet”, kaže Branislav Tomić, aktivista Udruženja Za naš kej. „Takođe, kišna kanalizacija već je popunjena, a postoji i rizik od plavljenja delova Novog Beograda i Zemuna”, Tomić prenosi upozorenje svojih ujedinjenih suseda – vrlo široko shvaćeno.
Umesto predviđenih 330 hektara „novookupiranog” zemljišta, na udaru graditelja biće 347,22 hektara, bez zadovoljavajućih rešenja kanalizacije, saobraćajnica, zelenila… i bez izrađene Strateške procene uticaja projekta na životnu sredinu
Posledice „uređenja” novog dela priobalja mogu biti veoma ozbiljne: još veće gužve, buka i zagađenje, manje zelenila i prirodnog tla, jača toplotna ostrva i dodatni pritisak na zonu zaštite beogradskog izvorišta. „Neizvesna je i budućnost dugo traženog zelenog koridora – linijskog parka koji bi blokove povezao sa Ušćem”, naš sagovornik objašnjava primedbe.
Beton umesto zelenila
Ko je tim potezom nekad šetao, zna da je to još uvek zelena oaza sa prizemnim i jednospratnim kućama u Bloku 18, na početku aree zahvaćene ovim PPPPN-om, gde će se, kao u ogledalu, protezati šuma oblakodera istovetnih izvornom Voterfrontu (o čemu je Radar već pisao u julu 2024. godine
U beton, poguban za klimatske promene (između ostalog), pretvoriće se i zelene površine u nastavku, sve do bivšeg „buvljaka”, sa mestimično poređanim skladištima, šljunkarama i betonskim bazama. Mahom u vlasništvu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, Mostogradnje, kompanija “Ratko Mitrović”, Zepter Shipyard, Comtrade i drugih.
Da bi se ovde napravila nova gradska zona sa stambeno-poslovnim kompleksima, biće neophodno da se te parcele otkupe od kompanija ali i individualnih vlasnika.
S druge strane, država će uštedeti, a pojedinci i zaraditi intenziviranjem izgradnje na navedenom području, ponegde po indeksu zauzetosti parcela do 50 odsto. Naselje će još masovnije okupirati podzemlje, sa indeksom zauzetosti od čak 80 procenata parcela.
Šta je sa podzemnim i drugim vodama?
U osvajačkom poduhvatu niko sad ne razmišlja o problemu podzemnih voda, čijem rešavanju nisu vični neograditelji Novog Beograda. Na to ukazuje primer zidanja luksuznog kompleksa Danube Riverside od 240.000 kvadrata, na mestu srušenog Hotela Jugoslavija. Radovi na tom biseru zemunske rivijere, sa dve kule od 155 metara i Hotelom Ric Karlton, započeti su u julu 2025, ali se još nije izašlo iz temelja, jer se neimari već 14 meseci bore sa fundiranjem i geotehničkim uređenjem terena, dok se voda ispumpava ogromnim pumpama.
Slične probleme imao je i sam Voterfront, tokom čije izgradnje od 2016. do 2022. je ispumpano više od 1,2 miliona kubnih metara podzemne vode, po izjavama izvođača radova iz Milenijum tima. Oba slučaja rečito govore o hidrološkim uslovima na ovom niskom savskom terenu.
Na aktuelne vrućine i zagađenje vazduha, obraća se više pažnje na ekološku problematiku. Tome nasuprot, po Nacrtu izmena i dopuna Plana za širenje Beograda na vodi na levu savsku obalu, u planiranom naselju gro projektovanog zelenila neće biti u kontaktu sa tlom, već zasađeno na krovovima i terasama novih zgrada.
„Prirodno tlo, zastupljeno sa svega 20 odsto po planskoj dokumentaciji, ima funkciju infiltracije atmosferskih voda, razvoja velikog drveća, skladištenja ugljenika, očuvanja mikroorganizama i ublažavanja pregrevanja. Krovna bašta ne može u potpunosti zameniti te funkcije”, opominju udruženi građani.
Ni plan uspostavljanja 37,2 hektara javnih zelenih površina ih ne zadovoljava, te traže da se unapred prikaže njihova pojedinačna veličina i kontinuitet, procenat prirodnog tla, broj postojećih i planiranih odraslih stabala, kapacitet zasenčenja, kao i povezanost sa drugim zelenim koridorima. Treba unapred znati i kapacitet infiltracije i zadržavanja padavina, kao i dostupnost javnog zelenila postojećim, a ne samo budućim stanovnicima, kako udruženi građani primećuju.
Budući da je novobeogradska peščana obala Save podložna poplavama, u kombinaciji sa lošom propustljivošću kanalske mreže koja odvodi atmosferske i podzemne vode, mogu se očekivati problemi i po ovom pitanju. Zato ujedinjeni građani traže da se izradi kumulativna procena rizika od plavljenja Novog Beograda i Zemuna, koji Plan načelno prepoznaje
„U suprotnom se može dobiti formalno zadovoljavajući procenat zelenila, ali ekološki fragmentiran i klimatski nedovoljno funkcionalan prostor”, oni naglašavaju. I primedbama na plan traže da se izradi nezavisna mikroklimatska studija koja će obuhvatiti urbano toplotno ostrvo, strujanje vazduha, zasenčenje, noćno hlađenje i klimatsku otpornost.
Takođe se zahteva utvrđivanje minimalne širine kontinuiranog javnog zelenog koridora uz Savu koji ne može biti predmet naknadne prenamene. I koji će ostati dostupan javnosti.
Ugrožena zona sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta
Udružene građane posebno brine urbanizacija druge, uže zone sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta, na kome će se budući oblakoderi nalaziti. „S obzirom na intenzitet planirane gradnje i obim podzemnih konstrukcija, smatramo da je neophodno sprovesti nezavisnu kumulativnu hidrogeološku procenu uticaja celokupne planirane izgradnje, a ne samo pojedinačnih objekata”, oni insistiraju.
Budući da je novobeogradska peščana obala Save podložna poplavama, u kombinaciji sa lošom propustljivošću kanalske mreže koja odvodi atmosferske i podzemne vode, mogu se očekivati problemi i po ovom pitanju. Zato ujedinjeni građani traže da se izradi kumulativna procena rizika od plavljenja Novog Beograda i Zemuna, koji Plan načelno prepoznaje.
Svesni smo da nas čeka i intenzivna urbanizacija prostora kod Beogradskog sajma, logičnog mesta za instalaciju Ekspoa 2027. Ta svetska izložba biće smeštena u Surčinsko polje, gde se gradi i celokupan sistem komunalne infrastrukture, kako bi investitori na lokaciji postojećeg Sajma sve to dobili za džabe
Branislav Tomić
Zbog slobodnog protoka vazduha sa reke koji blaži visoke temperature, nesnosne posebno noću, primedbama se insistira na pravilnoj orijentaciji ulica u odnosu na ružu vetrova, strateškom pozicioniranju vegetacije, kao i na preispitvanju dozvoljene visina budućih zgrada (do 100 metara). Treba, kako smatraju, razmotriti i indeks zauzetosti, kao i ukupnu površinu nadzemnih etaža svih objekata u okviru planirane urbanističke celine.
Za udružene građane od krucijalnog značaja je da se realizacija novih objekata uslovi prethodnom izgradnjom i punom funkcionalnošću infrastrukturnih sistema koji uključuje kanalizacionu crpnu stanicu „Ušće-nova“ i crpnu stanicu za kišne vode u Bloku 18.
Pre dobijanja građevinske dozvole neophodno je proceniti i kumulativno povećanje emisija PM čestica, azotnih oksida, buke i saobraćajnog opterećenja na širem prostoru, a ne samo na onom koje će nastaniti novi Novobeograđani.
„Mi tražimo da javnost dobije na uvid sve studije na osnovu kojih je plan napravljen, kao i da se nova gradnja dozvoli tek kada se ispune proverljivi uslovi za infrastrukturu i zaštitu životne sredine, a ne da se najvažnija pitanja ostavljaju za kasnije, kad projekat krene u realizaciju”, navodi Tomić.
Nikako po uzoru na Voterfront
Neophodan uslov za ujedinjene građane je i da se hitno pristupi izradi Strateške procene uticaja projekta na životnu sredinu sa obaveznim sagledavanjem kumulativnih posledica na čitav Novi Beograd. A ne da buduće naselje promeni mikroklimu, pojača pritisak na vodnu i kanalizacionu infrastrukturu betonizacijom poroznog zemljišta koje je ranije upijalo kišnicu, dodatno optereti saobraćaj… što su dokazane posledice izgradnje (prve faze) Beograd ana vodi.
„Svesni smo da nas čeka i intenzivna urbanizacija prostora kod Beogradskog sajma, logičnog mesta za instalaciju Ekspoa 2027. Umesto toga, ta svetska izložba biće smeštena u Surčinsko polje, gde se gradi i celokupan sistem komunalne infrastrukture, kako bi investitori na lokaciji postojećeg Sajma sve to dobili za džabe”, Tomić tumači nepravedan odnos vlasti prema „običnim” građanima.
Mi smo za nju tek kolateralna šteta bogaćenja izabranih pojedinaca, prema kojima se iskrajaju svi, pa i ovaj PPPPN u našem trenutnom fokusu.
.
