Nije vama lako. Obilazite Srbiju na plus četrdeset. Jadate se narodu. Priznajete da vas je sunce opalilo u glavu, da ste u licu crveni kao rak i da sve to podnosite teško… U naletu te vreline izdirete se na ljude koji očekuju da rešite njihove probleme. Ponižavate svoje saradnike, oslovljavajući ih nadimcima, kao da ste u kafani. Svađate se s penzionerima, udarate po poltronima. Posledica sunčanice, ili nedostatak snage da pred narodom – svaki put iznova lažete?
Žalite se da niste videli ni more ni reku. Pa, ko vam brani? Ili vam je teško da nađete kupaće gaće po svojoj meri, pa krivce tražite u onima koji letuju. Pretite im, da će preko zime da se kupaju u hladnoj vodi. Nehotice izgovarate ono što nam sledi. Zemlja za koju tvrdite da je prva u napretku – na izdisaju je. Neće biti ničega. Pokradeni. Rasprodati. Uništeni. Neće nas biti ni na geografskoj karti. Deca u školama neće iz udžbenika učiti o Srbiji. Pričaće im stariji. Bila jednom jedna zemlja… Dok niste došli vi. To će deca slušati…
Dotle, možete da folirate. Kao bajagi, saosećate sa ljudima koji traže pomoć od vas. Gade vam se. Priznajte. Čak i kad ćutite, oči vas odaju. Isijava prezir iz njih. Kako, inače, razumeti, da se sprdate s čovekom, kome je deset hiljada dinara – ogromna cifra? Fali ti deset hiljada? Nemaš deset hiljada? Deset hiljada nemaš da platiš? Pamtiće se ovo vaše iživljavanje – i kad odete. Pamtiće se i ismejavanje oca – koji, kako kaže, ima šest deteta… Nije akademik. Ne govori književnim jezikom. Ali je čovek. Umesto da mu pomognete da decu othrani, vi se sprdate sa njim. Imaš šest deteta? Šest deteta imaš? Šest deteta, kažeš… Vi ste zli.
Dok svojim posetama zabavljate meštane Mačvanskog, Kolubarskog i Jablaničkog okruga, saznajemo i bizarne podatke iz vaše biografije. Otkrivate da ste enciklopedija nepotrebnih i ludih podataka, pa nabrajate imena svih svojih drugara iz osnovne škole. Po azbučnom redu!!! Veštačka inteligencija odradila je svoje, pomislila sam. Žeks, čija su specijalnost roboti – garant vam je ugradio – čip u glavu! Postoji li, inače, još neki čovek u svetu, koji pamti, sve ovo nebitno – što pamtite vi? Niste propustili priliku i da po ko zna koji put pomenete svoje krave – čija imena već znamo. I da se naprasno setite Zelenke. I da potom, ublažite svoju genijalnost – pa jedne krave, šatro, niste mogli da se setite. Potom ste se bacili na pečene paprike.
Fali ti deset hiljada? Nemaš deset hiljada? Deset hiljada nemaš da platiš? Pamtiće se ovo vaše iživljavanje – i kad odete. Pamtiće se i ismejavanje oca – koji, kako kaže, ima šest deteta… Umesto da mu pomognete da decu othrani, vi se sprdate sa njim. Imaš šest deteta? Šest deteta imaš? Šest deteta, kažeš… Vi ste zli
Usledila je i poseta privatnoj farmi. Ispričali ste vlasniku, kako žive kineske svinje. Rekli ste – kako Kinezi prave zgrade od dvadeset četiri ili trideset šest spratova i tu ih gaje. Tako ih štite od svih spoljašnjih uslova i od svih bolesti, pa i od afričke kuge. Prepala sam se. Ako se povedete za kineskim modelom, u sve prazne beogradske stanove, uselićete svinje! Proradila je moja bujna slikarska mašta! Zamislila sam, kako me umesto zvona obližnje Vaznesenjske crkve, budi groktanje novih komšija. I tu je krenuo film… Jao, svinje će dobiti lične karte… Svinje će ići na glasanje… Studenti će izgubiti – jer ni jedna svinja neće glasati za njih… Jadni, jadni mi.
Zašto ne rekoste, da Kinezi ne gaje svinje u stambenim kompleksima, već u industrijskim soliterima – farmama? Zašto to prećutaste? Vi volite da plašite ljude. Tu je odgovor. Pali vas strah u tuđim očima… Štagod. I kad su u pitanju ljudi i kad su svinje u pitanju – ključno ste prećutali. Da bismo se plašili.
U predizbornoj kampanji sve je moguće. I da se pola kaže, a pola ne. I da se preko noći izgradi škola. I da se za dan asfaltira put. I da se vrate na posao svi otpušteni – zato što nisu došli na vaš miting. I da se zaposle oni koji su vam na stranačko okupljanje dovodili po osamsto ljudi. I da se reše pojedinačni problemi iz oblasti medicine, u koju se razumete bolje nego doktori. I da se socijalna pomoć deli izvan zakona. Usput. Na ulici. I da se krše pravila. Zarad rejtinga. Ali… Stvarnost je drugačija. Stvarnost je surovija. Stvarnost je mračnija. I vi to znate. I zato ste dali gas. Gas do daske. A vozač ste – nikakav. Ušli ste u pogrešan smer. Pod svoju kontrolu stavljate nezavisne medije. Otimate ono malo parče Srbije, koje je davalo tračak nade – da ima izlaza.
Rekli ste na nedavnom skupu, da ljudi mogu da vas opsuju. Da mogu otvoreno da vam kažu šta o vama misle. Uz vaše odobrenje, koristim priliku – idite u tri lepe…
