Četiri stuba srpske spoljne politike sumnjiva su priča, četiri stuba srpskog identiteta još sumnjivija, ali stubovi Svetskog prvenstva podneli su teret očekivanja. Francuska, Španija, Engleska i Argentina bile su kvartet favorita pre no što je takmičenje počelo i upravo je ta družina opstala u borbi za trofej. „Neutralni navijači“, ljubitelji i miljenici korporativnog fudbala – to jest tipovi koji u neverovatno iritantnim reklamama tokom pauze za hidrataciju piju „hajneken“, plaćaju ga „vizom“ i raduju se svakom golu, a pogotovo ako ga daju Mesi, Mbape ili Haland – nesumnjivo su srećni.
Treba priznati, naravno, da će dueli Francuska – Španija i Engleska – Argentina biti i spektakl igre, a ne samo industrije fudbala. Svako je iz četvorke na svoj način zaslužio polufinale, naročito u poređenju sa drugim velikanima poput Brazila ili Nemačke. Pride su se idealno uhvatili ukoštac. Pobednik prvog duela trebalo bi da bude konačni favorit za titulu. A istorija u vidu Foklandskog ili Malvinskog rata iz 1982, Maradoninog „gola veka“ i „božje ruke“ iz 1986. ili Bekamovog crvenog kartona iz 1998. godine, pretvara drugi dvoboj u nešto „veće od fudbala“.
Treba priznati, naravno, da će dueli Francuska – Španija i Engleska – Argentina biti i spektakl igre, a ne samo industrije fudbala. Svako je iz četvorke na svoj način zaslužio polufinale, naročito u poređenju sa drugim velikanima poput Brazila ili Nemačke. Pride su se idealno uhvatili ukoštac
U međuvremenu vredi zapisati nekoliko redova o tome kako je četverac preživeo četvrtfinale. I Maroko i Belgija i Norveška i Švajcarska bili su autsajderi. Barem jedan od tih timova, međutim, bio je baš blizu uspeha.
***
Ta se opaska sigurno ne odnosi na Maroko bez obzira na to što su momci iz Magreba kao i 2022. odigrali odličan turnir. Tada su savladali Belgiju, Španiju, Portugal. Sada su bili bolji od Holandije, a Brazil im je, kako bi rekli sportski komentatori, pobegao sa giljotine.
Međutim, i 2022. i danas naposletku su sami završili na autentičnoj fudbalskoj giljotini – onoj francuskoj. Bilo je 0:2 pre četiri godine, bilo je 0:2 pre tri dana, te su Marokanci na ova dva Svetska prvenstva jasno pokazali i šta mogu i šta ne mogu. To što su u Kataru dogurali sve do polufinala, bio je istorijski uspeh za Afriku. Sadašnje četvrtfinale nije istorijski uspeh, već nešto mnogo važnije – kontinuitet ozbiljne igre. Ipak, utakmica u Foksborou surovo je ilustrovala razliku između odličnog i vrhunskog. Čak i nakon što je Kilijan Mbape u 28. minutu promašio penal, utakmica je neumitno išla ka pobedi Francuza.
I baš je taj Parižanin pokazao šta razdvaja dobre igrače od najboljih. Tako loš penal u tako važnoj utakmici morao bi fudbaleru da slomi duh. Mbape je samo otresao sa sebe prašinu i u 60. minutu pogodio iz mnogo teže pozicije, najzad slamajući otpor Marokanaca.
***
Niz marokanskih fudbalera rođen je u Španiji ili Belgiji, a četvrtfinalni duel te dve evropske selekcije mnogo je obećavao. Ovo Svetsko prvenstvo trebalo je da bude zalazak sunca za Belgijance, za veterane poput Tiboa Kurtoe, Kevina de Brujnea, Romelua Lukakua, za taj ostatak odličnog tima koji – univerzalno misle fudbalisti – nije stigao do vrha, a mogao je. U grupi nisu uspeli da daju gol izmaltretiranom Iranu, u šesnaestini finala im je Senegal bukvalno poklonio pobedu, a onda je Donald Tramp uputio već legendarno naređenje Đaniju Infantinu i naprasno pretvorio izmoždene „crvene đavole“ u demonsku mašineriju koja će samleti Sjedinjene Američke Države na njihovom terenu.
Španija je ipak bila prevelik zalogaj, ali Belgijanci su je mučili do 88. minuta. I ne – Belgiji nije presudio sopstveni golman. Za golmana još relativno mladi Sene Lamens, koji je tri dana pre četvrtfinala napunio 24, morao je da zameni povređenog Tiboa Kurtou u 71. minutu. Svega petnaestak minuta kasnije cela planeta ga je krivila za to što je Kubarsijev šut sa distance odbio pravo na nogu Mikelu Merinu. Međutim, kao što u šaljivim prikazima saluna sa Divljeg zapada pijanista često nosi natpis „Ne pucajte u pijanistu“, tako je i u fudbalu golman poslednji u koga treba pucati kritikama. Neka čitalac pogleda odlučujući gol još dvaput – prvi put da bi video užasno nezgodan odskok lopte posle Kubarsijevog šuta, drugi put da bi se pitao šta je, dođavola, radila belgijska odbrana dok je Merino utrčavao u peterac.
A i taj Merino deluje bezmalo demonski. Protiv Portugala je dao pobedonosni gol šest minuta posle ulaska sa klupe. Protiv Belgije mu je bilo potrebno jedva tri minuta. Sa klupe je presudio i Nemcima na Evropskom prvenstvu 2024. Postao je parodični deus ex machina, sila koja se sad već očekivano pojavljuje i rešava stvar. I koja podseća da Špance ne treba potceniti pa makar igrali i protiv naoko nepobedive Francuske.
***
Ako neko od autsajdera ima za čime da žali, to je Norveška. U sportu su fraze poput „moglo je“ ili „mogli su“ uvek sumnjive, ali kada je reč o utakmici Norveška – Engleska, teško je izbeći ih. „Vikinzi“ su isprva tako efikasno neutralisali Engleze da je dobrih 35 minuta meča ličilo na duel dva rezultatski bezbrižna i niželigaška tima – što je u ovom kontekstu pohvala. U dva ili tri navrata u prvom poluvremenu fudbaleri „Gordog Albiona“ su sa loptom u nogama morali da se upuste u doslovnu i skarednu šetnju terenom, nogu pred nogu, nesposobni da pronađu rupu u gustom defanzivnom tkanju Skandinavaca. Potom je Andreas Šjelderup dao jedan od najlepših i – ruku na srce – najslučajnijih golova ovog Svetskog prvenstva. Sudeći po tome gde je krilo Benfike gledalo dok je vodilo loptu, to je bio pokušaj centaršuta.
No, lopta u mreži je lopta u mreži, i u narednim minutima Norvežani su protiv demoralisanih Engleza nizali šanse, a vrhunski kontranapad iz 44. minuta mesecima će terati svakog poštenog Vikinga da se oznojen budi iz sna. I da se pita zašto Aleksander Serlot nije prosledio loptu najboljoj mogućoj meti za pas – Erlingu Holandu, samom u šesnaestercu. Možda je Serlot bio sebičan, možda je bio zbunjen očajničkim a izvanrednim pokušajem Džona Stounsa da mu zatvori puteve, i propala je i ta prilika. Kako je utakmica do tada izgledala, teško je poverovati da bi Englezi mogli da prežive 0:2. Ovako, sve je bilo spremno da Džud Belingem zablista samo dva minuta kasnije. Prijem lopte, kontrola lopte, šut, sve je to Realov vezista izveo kao da iz udžbenika čita.
Završni udarac usledio je mnogo kasnije, početkom produžetka, ali biće da je bio neizbežan. Golman Erjan Niland je bio kriv više nego njegov kolega Sene Lamens, a Belingem je bio savršena kopija Merina, no čini se da je Norveška prosula mleko još u 44. minutu. Ili možda ovi Englezi znaju nešto što nebrojeni njihovi prethodnici nisu znali – da izdrže. Protiv Demokratske republike Kongo su izdržali 0:1 i sjajnu šansu za rivala. Protiv Meksika, na njegovom terenu, izdržali su igrača manje. Nije to bajka za istorijat Svetskih prvenstva jer bi Englezi trebalo da su igrački znatno jači od svih nabrojanih, zaključno sa Norveškom, ali Engleska kao survivor – to jeste nešto novo.
***
Nećemo lagati čitaoce da smo poslednju utakmicu četvrtfinala, Argentina – Švajcarska, ljudski odgledali, jer je počela u tri ujutru i bilo je skoro šest kada se završila. Umesto toga, skrenućemo pažnju na to da će Englezima na megdan izaći još jedan „preživljavač“. Makar i samo zato da bismo još jednom pomenuli Zelenortska ostrva. Njihov tim je protiv Argentine odigrao – kada se sagleda ceo kontekst – najbolju ili barem najveću partiju fudbala na ovom Svetskom prvenstvu. Strpljivo građene akcije tih momaka pred kraj drugog produžetka, njihovo odbijanje da paniče, da „bunare“, njihovaželja da izjednačujući gol daju ozbiljno komponovanim fudbalom protiv petnaest puta skupljeg a prestravljenog rivala, spreman je materijal za fudbalske akademije. Kapa dole Zelenortskim ostrvima, koliko god puta može.
Iz perspektive Argentine, to je trebalo preživeti, kao i osminu finala i 0:2 protiv Egipta u 79. minutu. I zato opet moramo da zaključimo da su svi polufinalisti zaslužili da se bore za trofej. Francuska je to zavredela dominacijom, Španija samopouzdanim pletenjem, Engleska i Argentina tvrdokornošću. E sad, to što neki od nas misle da bi za fudbal bilo bolje da su u četvrtfinalu igrala Zelenortska ostrva… Biće da je to zato što ne pijemo „hajneken“.
