Zvanično, prošlo je osam meseci od poslednjeg „pomaka“ u postupku koji novosadsko Više javno tužilaštvo (VJT) vodi zbog pada nadstrešnice Železničke stanice, kada je Viši sud u Novom Sadu odlučio da obustavi krivični postupak baš protiv političara – bivšeg ministra građevine Gorana Vesića, njegove pomoćnice Anite Dimoski, kao i bivšeg v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković – pre nego što je suđenje uopšte počelo. Nezvanično, Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je odluku o žalbi tužilaštva na takvo prekrajanje optužnice još pre tri nedelje… ali negde je zapelo.
Naime, kako je javnost uzbunio profesor novosadskog Pravnog fakulteta Bojan Pajtić, tročlano krivično veće Apelacionog suda donelo je odluku tajnim glasanjem i prosledilo je sudskoj praksi na objavljivanje (korak za koji je obično potrebno dan-dva), da bi naknadno advokati Vesića i ostalih okrivljenih zatražili izuzeće sudija Snežane Leković i Nikole Radanovića (ne i trećeg člana veća Borivoja Papa), kao i predsednika Suda Darka Tadića. Bez obzira na to što zakon ne prepoznaje ni mogućnost traženja izuzeća sudija kada je presuda već doneta, niti zaustavljanje njenog objavljivanja i stupanja na snagu, čini se da je neko bio dovoljno fasciniran pruženom argumentacijom (Radanović je navodno proglašen pristrasnim zato što se našao ispred suda dok je prolazila kolona studentskog protesta) da napravi presedan.
I dok se stručna javnost pitala kako su branioci došli do saznanja o tome kako je koji sudija glasao, pa da traže izuzeće baš određenih članova veća, Apelacioni sud je obećao da će se sve razjasniti „nakon pribavljanja relevantnih informacija“. Četiri dana mukotrpnog prikupljanja činjenica kasnije, izašli su sa potvrdom da je drugostepeni postupak zaista u toku – kao da saopštenje o žalbi VJT nije jedina objava na sajtu Suda u proteklih godinu dana – i da će se još jednom oglasiti nakon što odluka bude dostavljena strankama u postupku.
Oni nameštaju sudije koje treba da sude u takvim postupcima, nameštaju tužilaštvo koje će biti nadležno, a kada nameste tužilaštvo, mogu i tužioca koji treba da postupa. Konačno, zna se i koji advokati njih mogu i treba da brane
Jovan Rajić
„To je sve uvezana ekipa. Oni nameštaju sudije koje treba da sude u takvim postupcima, nameštaju tužilaštvo koje će biti nadležno, po mogućstvu VJT u Beogradu, ali im je i VJT u Novom Sadu jedna od glavnih adresa, a kada nameste tužilaštvo, mogu i tužioca koji treba da postupa. Konačno, zna se i koji advokati njih mogu i treba da brane. I kada se zaokruži ceo taj sistem, samo je pitanje vremena kada će odluka da bude ovakva kakva nezvanično čujemo da jeste. Ali dok čekamo potvrdu, dobili smo vest o Veselinu Miliću koja predstavlja isti modus operandi. Na onima koji su bliski vlasti je samo da izdrže – neko ko je jako blizak pet do deset dana u pritvoru, neko ko je posredno povezan sa vlašću mesec do dva, ali sigurno je da režim, odnosno Vučić kao vođa te kriminalne grupe, garantuje svim njenim pripadnicima da će na kraju biti slobodni. I da se neće dugo zadržati u pritvoru, pošto nisu navikli na takav život, navikli su na luksuz. To se ispostavlja u svakom slučaju, bilo da je u pitanju nadstrešnica koja se završila smrtnim ishodom više ljudi ili restoran na Senjaku gde je jedna osoba izgubila život“, kaže advokat Jovan Rajić.
Iako su postojali i komentari da je optužnica prebrzo sačinjena nakon pribavljanja veštačenja, pa čak i da je možda namerno pisana tako da bi mogla biti odbačena, ožalbena odluka Višeg suda nikako nije imuna na kritiku. Pre svega utoliko što su uočene manjkavosti mogle biti vraćene na doradu, umesto da se iz nje izbace funkcioneri. Ali to deluje manje neobično kada pogledamo deo odluke u kome se negira odgovornost Vesića i Dimoske uz komentar da „dovodi do ozbiljne zabrinutosti za pravnu sigurnost“ tvrdnja tužilaštva da bi, da su joj naložili da izađe na teren, građevinska inspekcija utvrdila da na Železničkoj stanici postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost – što je za Sud predstavljalo „prejudiciranje“ rezultata inspekcijskog nadzora za koje nisu pruženi dokazi. A čak i da ostavimo po strani raspravu da li bi inspekcija mogla da predvidi obrušavanje nadstrešnice, deluje nesumnjivo da bi primetila da je stanica i dalje u statusu gradilišta i da kao takva nije spremna za putnike.
Kada se ovaj mozaik sklopi, jasno je da mi pravdu u slučaju urušavanja nadstrešnice nećemo videti dok se organizovana kriminalna grupa ne zbaci s vlasti na izborima i da upravo zbog bojazni od gubitka vlasti ona vodi ovu medijsko-političko-tužilačku kampanju zastrašivanja građana kao prethodnicu svoje izborne kampanje
Tanasije Marinković
„Srbija se ubrzano udaljava od izvođenja pred lice pravde odgovornih za urušavanje nadstrešnice i saznanja o opstruisanju objavljivanja odluke krivičnog veća Apelacionog suda u Novom Sadu to dodatno potvrđuju. Udaljavajući se od pravde, Srbija ponovo povređuje pravo na život jer ne utvrđuje okolnosti pod kojima je došlo do gubitka šesnaest života i ne kažnjava odgovorne za taj zločin. Ovaj predmet u koji su uprte oči čitave javnosti, sam za sebe govori o tome pod kakvim neprimerenim pritiscima rade naši tužioci i sudije u politički osetljivim postupcima. Ti pritisci dostižu razmere krivičnih dela. U ovom poslednjem slučaju postoje osnovi sumnje da je došlo do krivičnih dela ‘zloupotrebe službenog položaja’, konkretnije ‘ometanja pravde’ i ‘povrede tajnosti postupka’. To je još jedan prilog ranije iznetoj tezi Anketne komisije da je do urušavanja nadstrešnice došlo usled lanca događaja u čijoj srži je delovanje organizovane kriminalne grupe na čijem čelu je predsednik Republike Aleksandar Vučić. Nastojeći da zataška svoje zločine, ona kontinuirano opstruira pravdu preko svojih zakonodavnih poluga u vidu različitih verzija Mrdićevih pravosudnih zakona, zatim direktnih pravosudnih ispostava činjenjem pomenutih krivičnih dela, i naravno medijskih toljaga poput Informera, Pinka i sličnih“, kaže profesor prava i član Anketne komisije Tanasije Marinković.
Prema nezvaničnim saznanjima Radara, pritiscima se u ovom slučaju pridružio i ministar pravde Nenad Vujić, koji je 19. juna obilazio kancelarije Apelacionog suda u Novom Sadu i zadržao se kod sudije Snežane Leković čije je izuzeće naknadno tražila Vesićeva odbrana. A dok postoji mogućnost da predmet nadstrešnice nije bio tema razgovora, svakako deluje izglednije od navodnog povoda posete – stanja prozora u Sudu. Koji su zaista videli bolje dane, ali teško da su mogli biti dovoljan razlog za put ministra u Novi Sad.
„Kao poseban vid opstruiranja pravde u kojem učestvuju svi pomenuti zakonodavno-pravosudno-tabloidni akteri, na svoj način, ističu se izmišljeni postupci protiv studenata za napad na ustavno uređenje i najave postupka protiv opoziciono orijentisanih analitičara i političara za tobožnje izazivanje panike i nereda u vezi s interpretacijom događaja od 15. marta 2025, dok oni koji su zapravo odgovorni za verovatni čin terorizma upotrebom zvučnog topa nisu predmet nikakvog ispitivanja. Kada se ovaj mozaik sklopi, jasno je da mi pravdu u slučaju urušavanja nadstrešnice nećemo videti dok se organizovana kriminalna grupa ne zbaci s vlasti na izborima i da upravo zbog bojazni od gubitka vlasti ona vodi ovu medijsko-političko-tužilačku kampanju zastrašivanja građana kao prethodnicu svoje izborne kampanje“, dodaje Marinković.
A kada imamo u vidu da u takvom sistemu može paralelno da se vodi i postupak po tužbi žrtava zvučnog topa i predmet u kome se on tretira kao izmišljen, bez intervencije vrhovne javne tužiteljke, ne deluje realno očekivati da će se Zagorka Dolovac uključiti ni u ovom slučaju. Da, kako je predložio advokat Luka Jovanović, u cilju efikasnijeg vođenja postupka i sprečavanja daljeg neprimerenog političkog uticaja, ustupi predmet Tužilaštvu za organizovani kriminal.
