Het-trikove navijači pamte dugo, a igrači doveka. Tako je čak i kada golovi po sebi nisu spektakl, a kamoli kada je reč o Rivaldovom rafalu protiv Valensije 2001. godine. Za mlađu publiku, Barselona je tada morala da pobedi kako bi izborila Ligu šampiona i problem joj je rešio majstor iz Resifea. Prvi gol – savršeno zavrnut slobodnjak. Drugi – strela sa distance. Treći, u 88. minutu – makazice nakon prijema lopte grudima.
Možda je baš zbog te lepote het-trika Radar rešio da na ovu „VAR sofu“ smesti trojicu novinara. Priznajemo da Preradović – Marjanović – Lovrić ne zvuči efektno kao Kočiš – Puškaš – Hidegkuti, Čarlton – Best – Lo ili Rajkard – Gulit – Van Basten, ali daćemo sve od sebe da naše verne navijače, to jest čitaoce, obradujemo nekim pogotkom na Svetskom prvenstvu 2026. kada već nemamo reprezentaciju koja bi se za to postarala.
Još od početka 2025. i starta drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, činilo se da bi na ovom SP zgode van stadiona mogle da budu pamtljivije od onih na terenu. To da jedan organizator preti vojnom intervencijom drugom organizatoru i predlaže aneksiju trećeg, retkost je čak i na mirovnim pregovorima, a kamoli u fudbalu. U danima pre prvog sudijskog zvižduka američka imigraciona politika dobila je više svetske pažnje no što će pokupiti američka reprezentacija, ali to nije čudno, već je neobično to što ovom prilikom moramo da pohvalimo UEFA. Evropska kuća fudbala nije ništa manje sportska sramota od svetske – zapravo je gora kada je reč o svođenju fudbala na cirkus elitnih zabavljača – ali eto jednom, makar jednom, Evropljani su se setili poente sporta.
SAD su, podsećamo, zabranile ulazak u zemlju sudiji Omaru Abdulkadiru Artanu, nesuđenom prvom Somalijcu u istoriji Svetskih prvenstava. FIFA, koja je Artana u Ameriku poslala, kolektivno je slegla ramenima, a njen predsednik Đani Infantino poručio je navijačima širom sveta da se „o’lade i opuste“. Mi smo samo sportska organizacija, zaključio je Infantino, i šteta je samo što isto nije zaključio decembra 2025, pre nego što je Donaldu Trampu dodelio Mirovnu nagradu FIFA. No, na stranu i to, Artan jeste ostao bez svetskog nastupa, ali dobiće evropski jer mu je UEFA ponudila da u avgustu sudi utakmicu Superkupa između Pari Sen Žermena i Aston Vile.
Ta nas dobra vest najzad vraća onome zbog čega smo „VAR sofu“ 2024. i smislili. Usred političke muke i halabuke, ima ipak i fudbala, a pre nego što padne prvi het-trik, uživajmo u drugačijim „tricama“. U uvodnoj utakmici, Meksiko je na legendarnom stadionu „Asteka“ – koji je bio pozornica dva svetska finala i pride Maradoninog „gola veka“ – bez mnogo frke savladao Južnu Afriku, a meč su obeležila tri crvena kartona. Prvi – čist, drugi – čist, treći – sumnjiv. Zato brazilskog sudiju Viltona Sampaja u šali proglašavamo prvom zvezdom prvog meča SP 2026. Tek će biti spornih sudijskih odluka, pa će se i Omar Abdulkadir Artan u nekom trenutku sigurno osmehnuti, opušten pred televizorom.
U drugom meču Južna Koreja je bila bolja od Češke. Česima je nekakva uteha – dobro, nije nikakva – to što su postigli najzanimljiviji gol utakmice. Vladimir Coufal je izvanredno ubacio loptu iz auta, „kao katapultom“, prema jednom poetskom opisu, a štoper Ladislav Krejči ju je glavom zakucao u mrežu. Da, gol primljen iz auta je pomalo i bruka za odbranu, ali duet Coufal – Krejči svakako zaslužuje priznanje „VAR sofe“ za najatraktivniji potez dana. Biće mnogo kandidata za takvo nešto, za to ne brinemo. Valjda će ih biti dovoljno i da iz fokusa izguraju duet Tramp – Infantino.
