Skoro sam gledala emisiju o Hong Kongu i ostala potpuno sokirana uslovima zivota siromasnog dela stanovnistva.Ljudi zive u prostoru od jednog kvadrata u kome ne mogu ni da se usprave, kuhinja i wc su u jednoj prostoriji za 20 korisnika.Bilo mi je muka i nisam mogla dalje da gledam.Verujem da je tako i drugim delovima Kine i velikim gradovima.Da li je to cena ekonomskog uspeha.Sta su ljudski zivoti i patnja u toj zemlji koja nam prikazuje samo ono sto zele da vidimo.
15/
…njih se očekivalo da svojim znanjem obezbeđuju ekonomski, naučni i ukupni napredak zemlje, dok je politička poslušnost postala važnija od stručnosti.
Tako se izdvojila posebna klasa, što je Milovan Đilas još tokom Revolucije primetio. Njeni pripadnici imali su visoke plate i privilegije, ali njihov položaj nije počivao na znanju i sposobnosti, već na političkoj poslušnosti. Nisu dopuštali da se istaknu oni koji su znali više od njih, jer su se bojali da bi ih takvi ljudi mogli ugroziti i da bi ih Partija, tj Tito, mogla smeniti.
14/
…uslove za dostojan život u društvu.
Ekonomski parametri to ne mere u potpunosti. I ako današnja zapadna ekonomija ne daje odgovore na probleme savremenog sveta, onda je možda došlo vreme da posegnemo za rešenjima koje nam nudi–humanomika.
Za razliku od vođe Kineske revolucije, Mao Cedunga, Josip Broz je uspeo da postane apsolutni vladar države i da privilegije ne zadrži samo za sebe, već ih proširi i na sve koji su mu poslušno verovali, smatrajući ga najpametnijim — čak i od najvećih naučnika iz bilo koje oblasti. Umesto da se autoritet zasniva na znanju najboljih stručnjaka, od …
12/
…o rodnim pitanjima (Global Gender Report) pokazuje da je Kina na 20. mestu, dok je Nemačka, primera radi, na 46. Što se tiče mogućnosti zapošljavanja žena, Kina je na 35, a Nemačka na 49. mestu. Istovremeno, Kina je među državama koje beleže najveće učešće žena u zaposlenosti – čak tri četvrtine Kineskinja radi. Većinu od trideset miliona studenata u Kini čine devojke; žene vode i 55 odsto kompanija u kineskom informacionom sektoru…
Otuda je poruka iz Kine jasna: nije važno samo koliko para je moguće zaraditi, već i kako se prihodi raspodele, kao i kakva je infrastruktura uz sve ostale
11/
…distribuciji dohotka. U Republici Srbiji je 2018. iznosio 35,6 poena; prema ovim podacima Srbija se nalazila u grupi zemalja sa najvećom nejednakošću – to mesto na „listi nejednakih” delila je sa Letonijom (35,6), dok je nešto viša nejednakost zabeležena u Litvaniji (36,9) i Bugarskoj (39,6). Poređenja radi, Srbija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 16. oktobra, a mereno za 2022. godinu, ima Džini koeficijent 32. Do pre pola veka nerazvijena i jezivo siromašna Kina: 38. Istovremeno, Kina je u praksi uspela da ostvari i rodnu ravnopravnost. Globalni izveštaj o rodnim…
10/
…koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca. Prema podacima SILC za Srbiju iz 2017. godine, nejednakost raspodele dohotka je iznosila 9,4, što znači da je 20 odsto najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20 odsto najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost Evropske unije, koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (6,5) i Litvaniji (7,3). Ukratko, Džini koeficijent meri nejednakost na čitavoj dist…
9/
…Kine nemogući i da bi njihovo ostvarenje bilo „senzacionalno”.
Cilj je da se postigne koeficijent od oko 0,32 poena, kao u slučaju Nemačke. (Pre nego je Blek Rok postavio nacistu Merca za Kancelara!)
Kina se tome ubrzano približava, dok je u nerazvijenim zemljama, poput Meksika i Brazila, ovaj koeficijent oko 0,5 ili 0,7 poena. Trenutno je kineski Džini koeficijent već niži – oko 0,38 poena. Džini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji; uzima vrednosti od 0 do 1 (0–100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu…
8/
razvijene kapitalističke, industrijske države. Sličnu sliku daje i statistička jedinica koja meri stepen u kome raspodela prihoda među pojedincima ili domaćinstvima unutar društva odstupa od savršeno jednake raspodele – u pitanju je Džini (GINI) koe icijent. Posle odluke Komunističke partije Kine (KPK) iz 2013. godine, kada je Kina imala Džini koeficijent od oko 0,45 poena, Peking se odlučio da smanji taj koeficijent i nejednakost u društvu za oko 30 odsto. Zato je profit velikih korporacija bio sve više ulagan u opštu infrastrukturu. Većina ekonomista je još 2017. smatrala da su ciljevi…
6/
…Uostalom i Ujedinjene nacije procenjuju društveni razvoj prema Indeksu ljudskog razvoja (Human Development Index, HDI). HDI pred stavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard.
Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija – od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem. I prema ovom indeksu, Kina se svrstava među zemlje „visokog ljudskog razvoja”. Kvalitet života u Kini raste brže nego u većini zemalja sveta, a smrtnost dece je niža čak i u odnosu na razvi…
5/
…da, za razliku od zapadnih zemalja, Kina ističe potrebu za razvojem čitavog čovečanstva, dok Zapad deli svet na „prijatelje i neprijatelje” i nije sposoban da razmišlja o budućnosti čovečanstva, odnosno u stanju je da razmišlja o budućnosti samo kao o „produžetku sadašnjosti”, iako će budućnost zapravo biti potpuno drugačija zahvaljujući mnogim tehnološkim promenama.
Kineski stručnjaci uzimaju tri parametra kojima mere društveno-ekonomski razvoj. Znači, Kina više ne meri svoj ekonomski razvoj samo kroz bruto domaći proizvod (BDP), već kroz suštinsko poboljšanje života svog naroda…
4/
…postala stabilizator i svetske ekonomije.
Kina je postigla izuzetan uspeh i u najodlučnijoj kampanji protiv siromaštva u – spasila je od siromaštva 850 miliona ljudi od početka reformi 1978. i napreduje na putu izgradnje moderne socijalističke zemlje.
Humanomički pristup ukazuje da za ekonomski rast i razvoj nisu ključni samo maksimiziranje profita i povećanje efikasnosti, već i poboljšanje života ljudi i promovisanje kulturnog blagostanja.
Tu činjenicu je istakao Martin Žak, nekadašnji viši saradnik na Odseku za politiku i međunarodne studije Univerziteta u Kembridžu. Žak je podvukao…
3/
…da je Izveštaj o ljudskom razvoju 2021/2022, prema programu Ujedinjenih nacija za razvoj, pokazao da vrednost globalnog indeksa razvoja čoveka prvi put u 30 godina opada već dve godine. Iz izveštaja se vidi da razvoj čoveka u većini zemalja nazaduje! Gledano očima kineskih stručnjaka, humanomički pristup nije važan samo zbog povećanje profita, već i zbog poboljšanja života ljudi i podsticanja kulturnog prosperiteta.
Kina je pravi primer tog pristupa jer se uspešno transformisala iz siromašne poljoprivredne zemlje u drugu najveću ekonomiju na svetu. Kineska privreda je poslednjih godina..
2/
…zanima koji su ciljevi razvoja. Odakle potiče ekonomski rast i ko ima koristi od blagostanja zemlje.
To je osnova kineske prakse koja pruža novu razvojnu paradigmu: humanomiju u novoj eri. To istraživanje ne samo da služi kao akademska referenca za razumevanje kineskog napretka, već nudi i poučne načine za postizanje otpornog, održivog rasta usmerenog na ljude.
U ovo vreme kada je čovečanstvo sve više opterećeno ozbiljnim izazovima kao što su sve veći jaz između bogatih i siromašnih, klimatske promene, spor oporavak privrede i porast antiglobalističkih raspoloženja. Istraživači ističu…
Do sada u odnosu na samoupravljanje, razlika je u modelu. Inače cilj je isti: humanizovati odnos čovek – proizvodnja dobara, kapitala i njegova preraspodela. No već početkom 2024. Kina je usvojila zakonsku uredbu za uvođenje samoupravljanja.
Istraživački mediji i stručnjaci iz celog sveta decembra meseca 2023. okupili su se u kineskom Guangdžou, glavnom gradu provincije Guangdung, gde je novinska agencija Sinhua organizovala Peti svetski medijski samit (Worl Media Summit – WMS). Sinhua je fokusirana na nešto o čemu se nerado zna u zapadnim medijima. Reč je o – humanomici. Kineske ekonomiste…
Zagonetka zvana Kina.
30 do 40 miliona Kineza žive u pećinama, ali te vesti se ne uklapaju u zadate okvire kojih se drže „patriotski“ analitičari u Srbiji, a oni se mogu prepoznati i po tome što 99,95% vremena posvećuju problemima na Zapadu, dok o Kini i naročito Rusiji, ne iznose bilo kakvu negativnost, osim eventualno onu komunističku floskulu o „objektivnim okolnostima i subjektivnim slabostima“.
U Kini u vreme Mao Ce Tunga, krajem 1960-ih, bile su dve škole mišljenja, optimistička i pesimistička. Prva je predviđala da će kapitalizam trajati još 10 godina, a ova druga je pominjala čitavih 20 godina.
Преко 7 милиона их живи у концентрационим логорима, Ујгури, муслимани. Врше се честа стрељања непослушник или незаситних, метак у потиљак на удаљеност од пола метра.
Skoro sam gledala emisiju o Hong Kongu i ostala potpuno sokirana uslovima zivota siromasnog dela stanovnistva.Ljudi zive u prostoru od jednog kvadrata u kome ne mogu ni da se usprave, kuhinja i wc su u jednoj prostoriji za 20 korisnika.Bilo mi je muka i nisam mogla dalje da gledam.Verujem da je tako i drugim delovima Kine i velikim gradovima.Da li je to cena ekonomskog uspeha.Sta su ljudski zivoti i patnja u toj zemlji koja nam prikazuje samo ono sto zele da vidimo.
15/
…njih se očekivalo da svojim znanjem obezbeđuju ekonomski, naučni i ukupni napredak zemlje, dok je politička poslušnost postala važnija od stručnosti.
Tako se izdvojila posebna klasa, što je Milovan Đilas još tokom Revolucije primetio. Njeni pripadnici imali su visoke plate i privilegije, ali njihov položaj nije počivao na znanju i sposobnosti, već na političkoj poslušnosti. Nisu dopuštali da se istaknu oni koji su znali više od njih, jer su se bojali da bi ih takvi ljudi mogli ugroziti i da bi ih Partija, tj Tito, mogla smeniti.
14/
…uslove za dostojan život u društvu.
Ekonomski parametri to ne mere u potpunosti. I ako današnja zapadna ekonomija ne daje odgovore na probleme savremenog sveta, onda je možda došlo vreme da posegnemo za rešenjima koje nam nudi–humanomika.
Za razliku od vođe Kineske revolucije, Mao Cedunga, Josip Broz je uspeo da postane apsolutni vladar države i da privilegije ne zadrži samo za sebe, već ih proširi i na sve koji su mu poslušno verovali, smatrajući ga najpametnijim — čak i od najvećih naučnika iz bilo koje oblasti. Umesto da se autoritet zasniva na znanju najboljih stručnjaka, od …
12/
…o rodnim pitanjima (Global Gender Report) pokazuje da je Kina na 20. mestu, dok je Nemačka, primera radi, na 46. Što se tiče mogućnosti zapošljavanja žena, Kina je na 35, a Nemačka na 49. mestu. Istovremeno, Kina je među državama koje beleže najveće učešće žena u zaposlenosti – čak tri četvrtine Kineskinja radi. Većinu od trideset miliona studenata u Kini čine devojke; žene vode i 55 odsto kompanija u kineskom informacionom sektoru…
Otuda je poruka iz Kine jasna: nije važno samo koliko para je moguće zaraditi, već i kako se prihodi raspodele, kao i kakva je infrastruktura uz sve ostale
11/
…distribuciji dohotka. U Republici Srbiji je 2018. iznosio 35,6 poena; prema ovim podacima Srbija se nalazila u grupi zemalja sa najvećom nejednakošću – to mesto na „listi nejednakih” delila je sa Letonijom (35,6), dok je nešto viša nejednakost zabeležena u Litvaniji (36,9) i Bugarskoj (39,6). Poređenja radi, Srbija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od 16. oktobra, a mereno za 2022. godinu, ima Džini koeficijent 32. Do pre pola veka nerazvijena i jezivo siromašna Kina: 38. Istovremeno, Kina je u praksi uspela da ostvari i rodnu ravnopravnost. Globalni izveštaj o rodnim…
10/
…koncentraciju potrošnje/prihoda na samo jednog pojedinca. Prema podacima SILC za Srbiju iz 2017. godine, nejednakost raspodele dohotka je iznosila 9,4, što znači da je 20 odsto najbogatijeg stanovništva u Republici Srbiji imalo gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20 odsto najsiromašnijih. Vrednost ovog pokazatelja je znatno veća u odnosu na prosečnu vrednost Evropske unije, koja je iznosila svega 5,08, ali i veća od najvećih vrednosti koje su zabeležene u Bugarskoj (8,2), Rumuniji (6,5) i Litvaniji (7,3). Ukratko, Džini koeficijent meri nejednakost na čitavoj dist…
9/
…Kine nemogući i da bi njihovo ostvarenje bilo „senzacionalno”.
Cilj je da se postigne koeficijent od oko 0,32 poena, kao u slučaju Nemačke. (Pre nego je Blek Rok postavio nacistu Merca za Kancelara!)
Kina se tome ubrzano približava, dok je u nerazvijenim zemljama, poput Meksika i Brazila, ovaj koeficijent oko 0,5 ili 0,7 poena. Trenutno je kineski Džini koeficijent već niži – oko 0,38 poena. Džini koeficijent meri nejednakost u celoj populaciji; uzima vrednosti od 0 do 1 (0–100%), pri čemu vrednost 0 označava potpunu jednakost potrošnje/prihoda svih pojedinaca, a vrednost 1 potpunu…
8/
razvijene kapitalističke, industrijske države. Sličnu sliku daje i statistička jedinica koja meri stepen u kome raspodela prihoda među pojedincima ili domaćinstvima unutar društva odstupa od savršeno jednake raspodele – u pitanju je Džini (GINI) koe icijent. Posle odluke Komunističke partije Kine (KPK) iz 2013. godine, kada je Kina imala Džini koeficijent od oko 0,45 poena, Peking se odlučio da smanji taj koeficijent i nejednakost u društvu za oko 30 odsto. Zato je profit velikih korporacija bio sve više ulagan u opštu infrastrukturu. Većina ekonomista je još 2017. smatrala da su ciljevi…
6/
…Uostalom i Ujedinjene nacije procenjuju društveni razvoj prema Indeksu ljudskog razvoja (Human Development Index, HDI). HDI pred stavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard.
Prema tom parametru, zemlje su rangirane u nekoliko kategorija – od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem. I prema ovom indeksu, Kina se svrstava među zemlje „visokog ljudskog razvoja”. Kvalitet života u Kini raste brže nego u većini zemalja sveta, a smrtnost dece je niža čak i u odnosu na razvi…
5/
…da, za razliku od zapadnih zemalja, Kina ističe potrebu za razvojem čitavog čovečanstva, dok Zapad deli svet na „prijatelje i neprijatelje” i nije sposoban da razmišlja o budućnosti čovečanstva, odnosno u stanju je da razmišlja o budućnosti samo kao o „produžetku sadašnjosti”, iako će budućnost zapravo biti potpuno drugačija zahvaljujući mnogim tehnološkim promenama.
Kineski stručnjaci uzimaju tri parametra kojima mere društveno-ekonomski razvoj. Znači, Kina više ne meri svoj ekonomski razvoj samo kroz bruto domaći proizvod (BDP), već kroz suštinsko poboljšanje života svog naroda…
4/
…postala stabilizator i svetske ekonomije.
Kina je postigla izuzetan uspeh i u najodlučnijoj kampanji protiv siromaštva u – spasila je od siromaštva 850 miliona ljudi od početka reformi 1978. i napreduje na putu izgradnje moderne socijalističke zemlje.
Humanomički pristup ukazuje da za ekonomski rast i razvoj nisu ključni samo maksimiziranje profita i povećanje efikasnosti, već i poboljšanje života ljudi i promovisanje kulturnog blagostanja.
Tu činjenicu je istakao Martin Žak, nekadašnji viši saradnik na Odseku za politiku i međunarodne studije Univerziteta u Kembridžu. Žak je podvukao…
3/
…da je Izveštaj o ljudskom razvoju 2021/2022, prema programu Ujedinjenih nacija za razvoj, pokazao da vrednost globalnog indeksa razvoja čoveka prvi put u 30 godina opada već dve godine. Iz izveštaja se vidi da razvoj čoveka u većini zemalja nazaduje! Gledano očima kineskih stručnjaka, humanomički pristup nije važan samo zbog povećanje profita, već i zbog poboljšanja života ljudi i podsticanja kulturnog prosperiteta.
Kina je pravi primer tog pristupa jer se uspešno transformisala iz siromašne poljoprivredne zemlje u drugu najveću ekonomiju na svetu. Kineska privreda je poslednjih godina..
2/
…zanima koji su ciljevi razvoja. Odakle potiče ekonomski rast i ko ima koristi od blagostanja zemlje.
To je osnova kineske prakse koja pruža novu razvojnu paradigmu: humanomiju u novoj eri. To istraživanje ne samo da služi kao akademska referenca za razumevanje kineskog napretka, već nudi i poučne načine za postizanje otpornog, održivog rasta usmerenog na ljude.
U ovo vreme kada je čovečanstvo sve više opterećeno ozbiljnim izazovima kao što su sve veći jaz između bogatih i siromašnih, klimatske promene, spor oporavak privrede i porast antiglobalističkih raspoloženja. Istraživači ističu…
Do sada u odnosu na samoupravljanje, razlika je u modelu. Inače cilj je isti: humanizovati odnos čovek – proizvodnja dobara, kapitala i njegova preraspodela. No već početkom 2024. Kina je usvojila zakonsku uredbu za uvođenje samoupravljanja.
Istraživački mediji i stručnjaci iz celog sveta decembra meseca 2023. okupili su se u kineskom Guangdžou, glavnom gradu provincije Guangdung, gde je novinska agencija Sinhua organizovala Peti svetski medijski samit (Worl Media Summit – WMS). Sinhua je fokusirana na nešto o čemu se nerado zna u zapadnim medijima. Reč je o – humanomici. Kineske ekonomiste…
Zagonetka zvana Kina.
30 do 40 miliona Kineza žive u pećinama, ali te vesti se ne uklapaju u zadate okvire kojih se drže „patriotski“ analitičari u Srbiji, a oni se mogu prepoznati i po tome što 99,95% vremena posvećuju problemima na Zapadu, dok o Kini i naročito Rusiji, ne iznose bilo kakvu negativnost, osim eventualno onu komunističku floskulu o „objektivnim okolnostima i subjektivnim slabostima“.
U Kini u vreme Mao Ce Tunga, krajem 1960-ih, bile su dve škole mišljenja, optimistička i pesimistička. Prva je predviđala da će kapitalizam trajati još 10 godina, a ova druga je pominjala čitavih 20 godina.
Преко 7 милиона их живи у концентрационим логорима, Ујгури, муслимани. Врше се честа стрељања непослушник или незаситних, метак у потиљак на удаљеност од пола метра.
Sve vas voli krajnji istoričar Fukujama!