Ima neke simbolike u tome gde je i kako, dan nakon izbornog cunamija koji je u nedelju počistio i vlast i opoziciju, započet proces normalizacije Srbije: krenulo se od uzurpiranog Pionirskog parka, jednog od sramnijih ogledala oteranog režima, tesno povezanog s kriminalom.
Prostoru koji bi, posle oslobađanja od batinaških falangi, morao biti oslobođen i od pogrdnog imena „Ćacilend“, svrhu su u zajedničkoj akciji vraćali građani, okupljeni na poziv Eko straže i javna preduzeća, odavno odviknuta od služenja javnom interesu. U slučaju Gradske čistoće, bilo je potrebno „podvikivanje“ Stefana Simića koji već mesecima vodi kampanju za gradonačelnika: nakon što je, na poziv da pristupi čišćenju unakaženog parka od Čistoće stigao odgovor o nenadležnosti, pomoglo je pominjanje fotografija od prethodnog dana, kada je ista služba „nadležno“ bila na istoj lokaciji. Šta je presudilo – svest o potrebi da se grad očisti ili preventivna kooperativnost prema potencijalnoj budućoj vlasti, ostalo je nejasno.
Drugim rečima: stanje u zemlji je loše i za njegovu popravku biće potrebno mnogo truda, uz obavezni građanski angažman – ne uvek u bukvalnom smislu, već u vidu kontrole procesa koje je neophodno preduzeti, kako se ne bi ponovio neuspeh prethodnog, petooktobarskog rušenja sličnog režima
Male osvete
Dobra vest je da građanska energija (trenutno) postoji, u meri koju je malo ko očekivao, što je pokazao rekordni odziv na izbore (68,85 odsto, prema podacima Republičke izborne komisije od ponedeljka po podne, sa 97 odsto obrađenog biračkog tela). Veći odziv zabeležen je samo na prvim izborima od obnove višestranačja, 1990. godine (71,49 posto) i na istorijskim saveznim izborima 24. septembra 2000. godine (74,4 posto). Važno je imati u vidu i činjenicu da birački spisak ne odražava realan broj ljudi u Srbiji, odnosno da je stvarnih birača manje od zvaničnih 6,2 miliona, tako da prava izlaznost zabeležena u nedelju, prema procenama, prelazi 80 odsto.
Čak i više od izuzetne mobilizacije građana za izlazak na izrazito nefer izbore, o postojanju želje da se od Srbije napravi pristojna zemlja govori izborni rezultat: vladajuće naprednjake, sa svim njihovim izbornim i medijskim manipulacijama, ogromnim finansijskim resursima, pritiscima, pretnjama i potkupljivanjima građana porazila je, sa više od 13 procentnih poena prednosti, neobična Studentska lista, sačinjena uglavnom od stručnjaka iz raznih oblasti, bez političkog iskustva, sa šarolikim ideološkim stavovima, izabranih po komplikovanim procedurama, uz kriterijume poznate samo pripadnicima i dalje prilično tajanstvenog, izrazito decentralizovanog Studentskog pokreta.
Konkretnije: nekada moćna stranka, čiji je neformalni lider najavljivao natpolovičnu većinu glasova i ogromnu prednost u odnosu na glavnog konkurenta („pobedićemo ih sa 500.000 glasova prednosti“) izborni dan okončala je sa nešto manje od 1,7 miliona, odnosno 39,6 posto glasova, što je za 8,4 procentnih poena manje nego na izborima 2023.
U izborne kuriozitete spada i činjenica da SL nije trijumfovala samo u gradovima (26 od 29) u kojima je netrpeljivost prema bivšoj vlasti odavno primetna, već i u brojnim selima, koja su donedavno bila glavni naprednjački oslonac
Studentska lista je, s druge strane, osvojila tih 500.000 glasova prednosti – više od 2,2 miliona, odnosno 53, 4 posto glasova, što je rezultat koji je prenaduvanim naprednjacima ostao nedostižan (najviše su se približili na izborima 2020, kada je njihova tadašnja lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“ dobila nešto preko 1,9 miliona glasova, ali uz pomoć brojnih koalicionih partnera, poput stranke Rasima Ljajića, Bogoljuba Karića, SPO…). Dosta bliži studentskom rekordu bio je sam Aleksandar Vučić na predsedničkim izborima 2017, ali ipak sa oko 40.000 glasova zaostatka za sadašnjim pobednikom.
O raspoloženju građana govori i podatak da je Studentska lista pobedila u većini od ukupno 15 opština u kojima su održani lokalni izbori 2025. i 2026: Aleksandar Ivković, urednik vesti portala European Western Balkans, nazvao je „malim osvetama“ podatak da je SL u Kosjeriću osvojila 57 posto (SNS 35 posto), u Mionici 51 posto (SNS 43 posto) i Sevojnu 55 posto (SNS 40 posto) glasova. Reklo bi se, na osnovu tih podataka, da tamošnji građani nisu ni zaboravili ni oprostili izborni teror naprednjačkih batinaša, kojih sada nije bilo dovoljno za pokrivanje cele Srbije.
Raspad ili opstrukcija
U izborne kuriozitete spada i činjenica da SL nije trijumfovala samo u gradovima (26 od 29) u kojima je netrpeljivost prema bivšoj vlasti odavno primetna, već i u brojnim selima, koja su donedavno bila glavni naprednjački oslonac. Od posebne važnosti za budućnost mogla bi biti i činjenica da su sada i brojni predstavnici manjina radije glasali za SL nego za „svoje“ stranke, zahvaljujući čemu je, od ukupno devet manjinskih (ili lažno manjinskih) lista, u parlament ušlo samo njih četiri, osvojivši, prema podacima CeSida od ponedeljka, ukupno šest poslaničkih mandata: Savez vojvođanskih Mađara (dva), Albanska koalicija (dva), Rasim Ljajić – Ljudski (SDP-CDP) i SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka po jedan. U prethodnom skupštinskom sazivu manjinske stranke su imale ukupno 12 mandata.
U trenutku nastajanja ovog Radara bilo je nemoguće precizno proceniti koliko ćemo morati da čekamo pre nego što u zgradi parlamenta vidimo novi poslanički saziv: zbog podnetih prigovora, izbori moraju biti ponovljeni na pojedinim biračkim mestima (Kanjiža, Ljig…) nakon čega postoji rok za podnošenje izveštaja RIK, a potom i rok od 30 dana za sazivanje konstitutivne sednice. Rok za formiranje vlade nakon toga je 90 dana. A do tad? Pa čak i tad – kolika je šansa za mirno, institucionalno uvođenje države u red, bez opstrukcije gubitnika i njenih sveprisutnih kadrova?
Prioritet nove vlasti bi trebalo da bude upravljanje očekivanjima, jer građani očekuju da poteku med i mleko, da svi krivci budu uhapšeni, procesuirani i javno poniženi, iako su to teški i spori procesi sa neizvesnim krajem
Dušan Spasojević
Procene su različite – prema jednim, potkrepljenim, između ostalog, prebrojavanjem broja direktora javnih preduzeća koji se u ponedeljak nisu pojavili na poslu, blagom promenom u izveštavanju RTS-a, izvinjenjem RTV-a ili prethodnim vraćanjem članskih karata SNS u Čačku, sledi nagli raspad doskorašnje vladajuće stranke, zahvaljujući kome ometanje funkcionisanja nove vlasti neće biti moguće.
Druga škola mišljenja podseća na Vučićevu najavu nastavka borbe i skorog povratka i upozorava na nepromenjeno izveštavanje većine njemu naklonjenih medija, u kojima je, u ponedeljak, jedna od glavnih poruka bila ona o očekivanom brzom sukobu unutar SL, čiji predstavnici o mnogim osetljivim pitanjima nemaju isti stav, možda već na predsedničkim izborima u još nepoznatom terminu do kraja godine.
Med i mleko
Šta bi, u takvim okolnostima, trebalo da bude prioritet nove vlasti? Prema mišljenju Dušana Spasojevića, profesora FPN, pre svega – upravljanje očekivanjima, s obzirom na to da „građani očekuju da sada poteku med i mleko, da svi krivci budu uhapšeni, procesuirani i javno poniženi“, iako su to teški i spori procesi sa neizvesnim krajem. Nestrpljenje je, uostalom, toliko, da je, uprkos pozivu SL da se to ne radi, u ponedeljak uveče došlo do napada na TV Informer i TV Pink, najmoćnije i najotrovnije delove naprednjačke propagandne mašinerije.
Kao drugi prioritet Spasojević navodi uspostavljanje demokratije, za šta je putokaz dao novi mađarski premijer Peter Mađar: „Medijske slobode, tužilaštvo, autonomija univerziteta – to su najvažnije stvari koje se kuju dok je vruće. Ako studenti nešto od toga urade, uz činjenicu da su srušili Vučića, za mene je to više nego dovoljno“, kaže Spasojević.
Medijske slobode, tužilaštvo, autonomija univerziteta – to su najvažnije stvari koje se kuju dok je vruće. Ako studenti nešto od toga urade, uz činjenicu da su srušili Vučića, za mene je to više nego dovoljno
Dušan Spasojević
Jasno je da će nova vladajuća ekipa morati da se suoči sa brojnim teškim problemima. Šta bi mogle biti glavne opasnosti koje joj u njihovom rešavanju prete?
Prva je, veruje Spasojević, u nedostatku iskustva i činjenici da je način donošenja odluka SL i dalje u magli i dosta spor. Izazov su, dodaje, i pitanja koja dele društvo, oko kojih se studenti nisu rado izjašnjavali. „Bilo bi važno da se ona izbegnu u prvih nekoliko meseci nove vlade, kako bi mogla da se posveti ključnim pitanjima. Ako se pojave pitanja koja dele, to će biti ozbiljan izazov“, kaže Spasojević. Sankcije Rusiji, koje je u izbornoj noći pomenuo Vučić, recimo?
„Odnos Srbije sa Rusijom odražava istorijske, energetske i identitetske faktore koji prevazilaze Vučićeve lične preferencije. Pitanje Kosova ostaje duboko usađeno u domaću politiku i malo je verovatno da će se promeniti samo sa novom vladom. Vučić je već pokušao da igra na ove osetljive teme, predviđajući da će nova vlada u roku od nekoliko meseci uvesti sankcije Rusiji, u pokušaju da je prikaže kao podređenu zapadnim interesima“, primetio je, između ostalog, Mateo Bonomi, šef programa „Evropa“ italijanskog Instituta za spoljne poslove u tekstu pisanom za sajt tog Instituta odmah posle izbora, u kome ima i važnu poruku za EU.
Faktor EU
„EU sada može da prati ovu tranziciju bez pokušaja da je vodi, podržavajući širu reformu srpske države: pravosuđa, medijskog pluralizma i izbornog integriteta, ne manje važno i sektora bezbednosti koji su dugo držale zarobljene neformalne mreže moći. To bi trebalo da čini uz svest da legitimitet ovog pokreta potiče iz srpskog društva, a ne od spoljne podrške. Takođe bi bilo mudro izbegavati opterećivanje nove vlade trenutnim geopolitičkim zahtevima u vezi sa Rusijom i Kinom, ili Kosovom, što bi moglo da ojača Vučićev narativ i optereti raznoliku novu većinu“, piše Bonomi.
Vučićev pad, dodaje, može označiti i kraj ere dvosmislenosti. „Poslednjih godina, deo establišmenta EU koketirao je sa idejom integracije Srbije u jedinstveno tržište bez političkih prava, što je bio aranžman koji je odgovarao i Beogradu i nekim evropskim prestonicama. Taj kompromis je pripadao političkoj sezoni koja se sada, čini se, bliži kraju. Ukoliko Srbija uspe u obnovi vladavine prava i demokratskih institucija, biće sve teže ponuditi joj bilo šta manje od jasnog puta ka članstvu u EU“, ocenjuje poznavalac stanja u regionu.
Ukoliko Srbija uspe u obnovi vladavine prava i demokratskih institucija, biće sve teže ponuditi joj bilo šta manje od jasnog puta ka članstvu u EU, piše Mateo Bonomi
Može li celu tu priču da obesmisli povratak naprednjaka, koji Vučić obećava u kratkom roku, računajući, verovatno, na neiskustvo pobednika, ali i ozbiljne finansijske, medijske i druge resurse kojim i dalje raspolaže?
Povratak je moguć samo u situaciji u kojoj bi SL napravila čitav niz problematičnih odluka i pokazala se kao nesposobna za vladanje, kaže Spasojević. Uveren je i da to ne bi bio povratak SNS-a kakav je danas, jer je reč o partiji pravljenoj da vlada: poređenja sa mađarskim Fidesom, koji i dalje ima 20 posto podrške ili crnogorskim DPS-om, koji se uveliko vraća na scenu, kako objašnjava, nisu adekvatna, jer je reč o daleko ozbiljnijim strankama u smislu strukture i ideologije.
Verovatnije od povratka naprednjaka deluje preuzimanje vlasti na drugim nivoima – najpre predsedničkim, gde je posle nedeljnog trijumfa pobeda kandidata SL gotovo unapred obezbeđena, a potom i lokalnim, s akcentom na beogradske, gde će pritisak biti posebno veliki. Taj proces, kako primećuje Spasojević, podstaći će „pluralizaciju odozdo“, odnosno pojavu novih aktera i preraspodelu starih: svi će, kaže, hteti da se oslone na studentski pokret, naročito stranke koje su ga podržale, a verovatno će se i unutar njega videti ko su ljudi koji imaju političke ambicije. A deluje i da bi i pre eventualnog novog glasanja na lokalu i time podstaknutog formiranja nove partijske scene, moglo doći do promene vlasti u pojedinim gradovima, naročito tamo gde naprednjačka većina zavisi od koalicionih partnera. Dolazi dinamično vreme.
