Šta je, u političkom smislu, realno očekivati od ishoda lokalnih izbora koji su pred nama? Biću veoma direktan: naš realni politički cilj i neposredno očekivanje može i mora biti jedino dalje produbljivanje krize. Krize režima, razume se, jer, ne treba to posebno napominjati, kriza i pad ovog režima jedina je šansa za uspostavljanje normalnog društva i države, u svakom zamislivom smislu te reči. Taj realni politički cilj moguće je ostvariti bez obzira na rezultate lokalnih izbora. Odnosno, drugačije rečeno, rezultati lokalnih izbora neće biti istovremeno i njihov krajnji ishod i na tome moramo insistirati.
Izbori pod ovim režimom nikada nisu bili način da se ispita, ustanovi i ostvari politička volja građana. Oni su za ovaj režim sredstvo vladanja, a njihovo je, opet, vladanje ništa drugo do sistematska i organizovana pljačka, zbog čega su i izbori pod ovim režimom uvek bili ništa drugo do sistematska i organizovana pljačka.
Optimistički i pesimistički scenario
Pa ukoliko su izbori u rukama ovog režima mehanizam vladanja, onda oni u našim rukama moraju postati sredstvo njegovog rušenja. A to ne zavisi od njihovog rezultata, što je stvar o kojoj gotovo pa suvereno i dalje odlučuje režim, već od načina na koji ih tumačimo. Pritom, kad kažem “tumačimo”, nemam u vidu nikakvu “teoriju”, već ukazivanje na to kako da rezultate ovih izbora prevedemo u dalju političku akciju.
Izbori pod ovim režimom nikada nisu bili način da se ispita, ustanovi i ostvari politička volja građana. Oni su za ovaj režim sredstvo vladanja, a njihovo je, opet, vladanje ništa drugo do sistematska i organizovana pljačka, zbog čega su i izbori pod ovim režimom uvek bili ništa drugo do sistematska i organizovana pljačka
Verujem da nema mnogo smisla da se bavimo “optimističnijim” scenarijima kada je reč o ishodu ovih izbora. Kada je reč o onim realističnim, konkretno imam u vidu situaciju u kojoj liste koje na lokalu stoje nasuprot ovom režimu ne ostvaruju pobedu ni u jednom od mesta u kojima se organizuju izbori. Šta takav rezultat onda znači? Da li on znači da je platforma ujedinjenog građanskog pokreta predvođenog studentima propala? Da li treba odustati od zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima na kojem bi se ovom režimu suprotstavila studentska lista? Konačno, da li to znači da Demokratska stranka treba da odustane od politike bezuslovne podrške studentsko-građanskom pokretu?
Ne, upravo je suprotno. Jer ostvarenje “realističnog” scenarija u vezi sa lokalnim izborima potvrdilo bi nekoliko stvari.
Najpre, to da se bitka protiv ovog režima može i mora dobiti samo na najvišem mogućem nivou. Ovaj režim ne želi demokratiju. On ne želi niti će dopustiti bilo kakav pluralizam vlasti na bilo kojem nivou, jer ovaj režim je piramidalna pljačkaška shema.
Masovni front
Ovaj režim može pasti samo na parlamentarnim ili predsedničkim izborima, a oni će, kada god i kako god da budu raspisani (u isto vreme ili odvojeno) funkcionisati po principu spojenih sudova, dok to što Aleksandar Vučić na njima ne može da učestvuje kao predsednički kandidat za režim predstavlja nenadoknadiv hendikep. Jedini izlaz za njega u tom pogledu i u takvoj situaciji bio bi to da mu pođe za rukom da nasuprot sebi nema jedinstven i snažan, masovni front, onakav kakav u ovom trenutku oko sebe i dalje može da formira samo i jedino studentski pokret.
Ovaj režim može pasti samo na parlamentarnim ili predsedničkim izborima, a oni će, kada god i kako god da budu raspisani (u isto vreme ili odvojeno) funkcionisati po principu spojenih sudova
Apsolutna međuzavisnost parlamentarnih i predsedničkih izbora, koja je nekada bila glavno oružje režima, sada je njegova najveća slabost. Režim će, sve je izvesnije, upasti u jamu koju je sam iskopao. Jer da su parlamentarni izbori bili raspisani ranije, efekat spojenih sudova, odnosno međuzavisnosti parlamentarnih i predsedničkih izbora, bi se i te kako mogao ublažiti, bez obzira na ishod parlamentarnih. Recimo, da su izbori raspisani prošle godine i da je režim na njima doživeo očekivani poraz, verujem da bi većina nas mogla da zamisli kako bi čak i naši prijatelji iz Evropske unije u toj situaciji gotovo izvesno garantovali Vučiću nekakav izlaz, da bi on sasvim sigurno ostao na položaju predsednika, te da bi čak i Srpska napredna stranka kao politička snaga zbog toga opstala.
Pozitivna iznenađenja
Sa druge strane, izbegavanje raspisivanja parlamentarnih izbora vodi pojačavanju efekta spojenih sudova koje sasvim ide na ruku onome što već mesecima nazivamo “stvaranjem referendumske atmosfere”. Režim je u tome smislu već prešao tačku sa koje nema povratka jer predsednički izbori moraju biti održani najdalje za godinu dana.
Upravo ovo, verujem, mora biti glavna politička poruka koju će sadržati naše “tumačenje” rezultata lokalnih izbora. Ako, kada je reč o njihovim rezultatima, dođe do pozitivnih iznenađenja (složićete se da su negativna praktično nemoguća), to može ići samo na ruku komuniciranju naše glavne poruke.
Ukratko, da citiram jednog kod nas danas pomalo zaboravljenog mislioca, pred nama se pomalja prvi simptom “revolucionarne situacije” – režim nije u stanju da održi svoju vlast na istom nivou i na isti način. Tu su, naravno, već neko vreme i drugi simptom, odnosno povećanje represije, kao i treći, to jest postojanje masovnog političkog pokreta. A kada je reč o ovom trećem, za nas odlučujući, od presudnog je značaja to da stalno imamo na umu da masovnost ovde igra ključnu ulogu, a nje nema bez jasnog jedinstva, i to kako u pogledu cilja tako i u pogledu sredstava. Upravo to je glavni razlog zbog kojeg politika za koju se opredelila Demokratska stranka, a to je politika bezuslovne podrške građanskom pokretu koji predvode studenti, danas nema stvarnu alternativu.
Konačno, recimo to otvoreno: pad ovog režima imaće za naše društvo i politički sistem revolucionarni efekat. Za to je kriv sam režim koji je ukinuo glavni demokratski princip smenjivosti vlasti. Naš zadatak je da učinimo sve da ta “revolucija” bude nenasilna i demokratska i iskreno verujem u to da smo na dobrom putu. Ukoliko pak neko sumnja u to, neka prošeta par stotina metara odavde, do sada već čuvenog Beogradskog sata. On, naravno, ne pokazuje tačno vreme, ali baš zato veoma tačno i precizno pokazuje da je vreme za smenu ovog mafijaškog režima došlo.
