U poslednjih pet godina, ukupni prihodi kompanija mađarske poslovne elite u Srbiji iznosili su 2,28 milijardi evra, a ta brojka nije konačna, jer do kraja prošle nedelje neke od njih nisu još objavile finansijske izveštaje za 2025, a one koje jesu prošle godine su prihodovale oko 460 miliona evra. Respektabilna ekonomska snaga, reklo bi se, koja izvesno ne bi mogla da se razvije bez dobrih odnosa s vlastima u Srbiji, ali i režimom Viktora Orbana, čije poslovne i političke veze dospevaju pod pravosudnu lupu Mađarske nakon pobede Petera Mađara na tamošnjim izborima. Ko sve s pasošem susedne zemlje posluje u Srbiji, kakve rezultate ostvaruje, a kakve je subvencije i pomoć dobio od Vlade Srbije i mađarskog fonda za razvoj biznisa – čitajte u sutrašnjem Radaru.
Naš sagovornik bio je i Aleksandar Barac, tužilac koji je samoinicijativno kao tužilac u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije (POSK) VJT u Novom Sadu pokrenuo predistragu moguće korupcije u vezi s padom nadstrešnice i pogibijom 16 ljudi. Bio je prebačen u TOK gde je nastavio sa još troje kolega da postupa u tom predmetu, ali je prvo rasformirana Udarna grupa, a zatim je, zahvaljujući Mrdićevim zakonima, udaljen iz TOK-a. Sada radi u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, a zajedno s koleginicom Irenom Bjeloš, isprva zaduženom za predmet Konjuh, nije vraćen u TOK, uprkos urgiranjima Venecijanske komisije.
„O tome kakva je poruka time poslata prvenstveno će svoj sud dati najšira javnost, odnosno građani Srbije. Iz stručnog ugla posmatrano, zaista deluje nelogično da mi kao javnom tužiocu koji je prvi započeo operativno istraživanje finansijskih aspekata realizacije navedenog projekta i koji je dao značajan doprinos u pokretanju i vođenju istrage, nije pružena mogućnost da svoj rad dalje nastavim. Posebno imajući u vidu da sam tužilac koji vlada činjenicama i dokazima u jednom takvom predmetu, koji se slobodno može okarakterisati kao predmet tzv. visoke korupcije“, rekao je Barac za Radar.
O tome da su okolnosti pada nadstrešnice u velikoj meri nepoznate – javna je tajna, ali naši novinari su saznali, na osnovu javno dostupne dokumentacije, i da odštetu porodicama poginulih u tragediji plaćaju građani, a ne odgovorni. Naime, iako je glavni izvođač, konzorcijum CRIC–CCCC, posle puštanja u rad stanice sa dva aneksa značajno produžio rok važenja originalne polise osiguranja, tako da je ona bila na snazi i kad je pala nadstrešnica u Novom Sadu, ona nikad nije aktivirana! U međuvremenu, više od 200 miliona dinara oštećenima su isplatili državno preduzeće Infrastruktura železnice i država Srbija.
Donosimo vam i ispovest Save Kojića, vlasnika etno-sela Kneževi konaci koje se nalazi na putu između Šapca i Valjeva. Dok se nekada unapred moralo rezervisati mesto za ručak ili večeru, pogotovo vikendom, Kojić danas ima vremena da proćaska sa svakim gostom. Za to su se postarali lokalni naprednjaci, otkako je tri puta ugostio i na konak primio putnike-namernike.
„Mnogo toga se u poslednje vreme promenilo. Možda je nekome teško da poveruje, ali je gostoprimstvo studentima bilo dovoljno da se sve promeni. Ovim poslom bavim se već 38 godina i nikad nismo imali ni najmanji incident. Problemi su počeli kad smo prvi put primili tu decu, koja su na protest u Beograd krenula iz Užica. Naišli su baš u vreme ručka, pa smo ih poslužili. To je bio moj prvi susret sa studentima, a ispostaviće se i povod za prvi okršaj sa lokalnom vlašću“, priča Kojić za naš nedeljnik.
Osvrnuli smo se i na devastiranje ono preostale kulturne scene u Srbiji. Ko je sve ministrovao u prethodnih 14 godina, zaključno s Nikolom Selakovićem, a koje su bile ideološki i kulturnopolitički kursevi kojima se država vodila? Da li se i kako menjalo zakonodavstvo u oblasti kulturne politike, a kako se kretao budžet za kulturu? Čitajte u Radaru!
Za novi broj još govore i pišu Bojana Selaković, Miodrag Jovanović, Petar Gonja, Boris Begović, Dragan Velikić…
