Nedostatak informacija u ovoj fazi pregovora o prodaji većinskog paketa akcija Gaspromnjefta u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u (seća li se iko još zajedničke firme sa ADNOC-om iz Emirata, koja je figurirala kao kupac NIS-a) donekle je uobičajen, jer su oni plod vanrednih okolnosti i geopolitičkih razloga. Ne radi se, dakle, o redovnoj akviziciji, jer za to nedostaje slobodna volja prodavca, kao preduslov svakog obligacionog ugovora.
Ta transakcija trebalo bi da se obavi u uslovima sankcija prema Rusiji i njenim naftnim kompanijama, koje su EU i SAD uvele bez odluke Saveta bezbednosti UN, što je važno za procenu da li te sankcije imaju pravnu kvalifikaciju koja se podvodi pod pojam „više sile“ u praksi Internacionalne arbitraže Međunarodne privredne komore, koja je po Ugovoru o kupovini NIS-a iz 2008, zaključenog na osnovu međunarodnog sporazuma, nadležna za rešavanje sporova između ugovornih strana, Vlade Srbije i Gaspromnjefta. S obzirom na to da je Rusija donela zakon kojim izuzima primenu ugovorene arbitraže u uslovima sankcija, tako da ruske firme imaju pravo da zahtevaju postupak pred ruskom arbitražom, praktično je nemoguće svako rešenje koje bi se kretalo u skladu sa obligacionim pravom.
Američkim sankcijama, bez saglasnosti OFAC-a nije moguć transport Janafom sirove nafte bilo kog porekla, kao ni međunarodna plaćanja NIS-a i nabavka vitalnih komponenti i delova za poslovanje i tekuće održavanje rafinerije i ostalih pogona NIS-a. U takvim uslovima ruska strana odlučila je da pregovara sa MOL-om kao potencijalnim kupcem o prodaji kontrolnog paketa u posedu Gaspromnjefta, ruske državne naftne kompanije u sastavu Gasproma.
Na osnovu iskazane volje obe strane, 19. januara zaključen je obavezujući sporazum, koji je odredio put i uslove za zaključenje ugovora u prvobitno određenom roku, do 30. marta. Srpska strana se složila sa tom transakcijom i prema izjavi zvaničnika MOL-a potpisala memorandum sa budućim kupcem, uz obavezu da se na osnovu toga sačini međunarodni sporazum Mađarske i Srbije, što su potvrdili bivši ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Odlazak Orbana, arhitekte čitave transakcije, uz posredovanje kod Trampa, Putina i Vučića, kao da je vratio čitav proces prodaje ruskog paketa u NIS-u mađarskom MOL-u na sam početak
U međuvremenu, rok za zaključenje ugovora produžen je do 22. maja, a na parlamentarnim izborima u Mađarskoj Viktor Orban i njegov FIDES ubedljivo su izgubili. Odlazak Orbana, arhitekte čitave transakcije, koju je doveo do pred sam kraj posredovanjem kod predsednika SAD, Rusije i Srbije, Donalda Trampa, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, kao da je vratio čitav proces na sam početak.
Dok iz MOL-a poručuju da su „posvećeni realizaciji transakcije“, a i Gaspromnjeft je šturo potvrdio da nastavlja pregovore sa mađarskom kompanijom, prethodnih dana najviše se pričalo o šarlatanskoj ponudi od dve milijarde evra za otkup akcija NIS-a. Svi su tvrdili da taj očigledan spin nije moguć, ali nema odgovora zvaničnika šta je moguće.
Na srpskoj strani najaktivniji su bili predsednik i resorna ministarka. „Nekima se učinilo da mogu da nas ucenjuju i da možemo da prihvatamo rešenja koja su za Srbiju neprihvatljiva. Ja se nadam kompromisu, ako ga bude – bude, ako ga ne bude – ne bude“, rekao je Vučić i većinskom vlasniku poručio da za kupca može da izabere samo onoga „sa kim je i Srbija zadovoljna, a ne da nam šaljete bilo kog pojedinca“.
Za Đedović Handanović „crvene linije“ za Srbiju su budućnost rafinerije u Pančevu i kapacitet prerade sirove nafte, dok je premijer Đuro Macut za RTS rekao da „predlog MOL-a nije prihvatljiv“ i da „postoji potreba da se on koriguje“. „Naša rafinerija mora da radi. Osnovni uslovi su da se srpsko tržište snabde u potpunosti derivatima i da postoje garancije da je Srbija primarna u svakom smislu u odlučivanju o tome šta će i kako ta kompanija da proizvodi i kakvi će biti plasmani“, poručio je Macut.
Za Đedović Handanović „crvene linije“ za Srbiju su budućnost rafinerije u Pančevu i kapacitet prerade sirove nafte, dok je premijer Đuro Macut za RTS rekao da „predlog MOL-a nije prihvatljiv“ i da „postoji potreba da se on koriguje“
Njegova izjava u potpunosti je saglasna sa članom 8.1.4. Ugovora o kupoprodaji većinskog paketa akcija između Gaspromnjefta i Vlade Srbije, kojom se ruska strana obavezala da će obezbediti kontinuitet rada obe rafinerije, učešće na veleprodajnom i maloprodajnom tržištu na nivou stanja pre 2008. Prihvatanje takvog zahteva bi značilo ograničenje tržišta, što je podložno sankcijama evropske antimonopolske komisije i potencijalnoj kazni od 10 odsto od prihoda kompanije.
MOL je bio u dva navrata pod istragom Evropske komisije, 2013. i 2018, i dobro razume potencijalne negativne posledice ako bi ugovorno ili na drugi način prihvatio obavezu da zadrži učešće na srpskom veleprodajnom tržištu od oko 80 odsto i maloprodajnom od oko 40 odsto.
Posmatrano sa aspekta prava upravljanja, MOL kao većinski vlasnik ne bi mogao da donosi odluke o ključnim operativnim pitanjima, već bi verovatno izmenom Statuta NIS-a, srpska strana stekla dodatna prava, bitna za upravljanje. Ako se tome doda da i danas Vlada određuje maksimalne cene dva osnovna derivata, upravljanje kompanijom bi bilo bespredmetno za MOL.
Ovo poprima obrise nacionalizacije bez formalnog akta i odražava fundamentalno nepoznavanje osnovnih pitanja funkcionisanja i pravnog regulisanja odnosa kapitala i prava upravljanja. Ujedno, ovo je nepremostiv problem za kupca, a prodavac se ne oglašava, pa se stiče utisak da se sudbina NIS-a mora rešavati iz početka.
Ugovorom o kupoprodaji većinskog paketa akcija Gaspromnjeft se obavezao da će obezbediti kontinuitet rada rafinerije, učešće na veleprodajnom i maloprodajnom tržištu na nivou stanja pre 2008. Ako bi MOL prihvatio te uslove, to bi značilo ograničenje tržišta, što je podložno sankcijama evropske antimonopolske komisije i potencijalnoj kazni od 10 odsto od prihoda kompanije
Pravo preče kupovine koje ima Srbija po ugovoru iz 2008, po srpskim propisima, merodavnim za tumačenje ugovora, ograničeno je na period od pet godina od stupanja ugovora na snagu i stoga nema neupitnu validnost. Ali, polazeći od iskazane spremnosti ruske strane da proda akcije i Srbije da ih kupi, bilo bi svrsishodno pokušati ponovo pokrenuti pregovore o mogućnosti kupoprodaje.
Ako to nije opcija, možda bi najbolje bilo da se od OFAC-a zatraži predlog koji u novonastalim uslovima Srbija mora da sledi da bi NIS funkcionisao normalno. To bi bio najefikasniji put da se dođe do nametnutog rešenja koje diktiraju pragmatični razlozi, s obzirom na to da se izgubljeno vreme ne može nadomestiti.
