U nekim, nazovimo normalnim okolnostima, orbanizacija u svetu privrede možda bi bila jedan od oglednih primera kako podstaći saradnju privrednika unutar i preko granica. Ali, Mađari su na izborima 12. aprila jasno rekli šta misle o Orbanovom svetu. I upotrebi njihovog novca da se taj svet izgradi. Ovako, taj „ekosistem“ može se posmatrati i kroz naočare uspešnih poslovnih poteza i rezultata, ali i kroz naočare moguće korupcije, nepotizma, prekomerne i nesvrsishodne potrošnje. I biće potrebno određeno vreme da se efekti ovakvog načina rada sagledaju, ako i kada vlada Petera Mađara demonstrira kako će se prema Orbanovoj privrednoj strukturi odnositi. U prevodu, da li će joj ili ne „zavrnuti slavinu“ u pogledu dodeljivanja poslova i sredstava.
Na otvaranju pogona Masterplasta Davida Tibora i Balaža Ača 2016. bili su prisutni i Orban i Vučić, to ulaganje je subvencijama podržala i Vlada Srbije, a direktor kompanije Tivadar Bunford, koji je ranije bio manjinski suvlasnik, funkcioner je SVM-a
Srbija je svesno postala deo cele priče nakon što je aktuelna vlast procenila da je vezivanje za, sada već bivšeg, mađarskog premijera razborit politički potez. U našoj zemlji postoji solidan ekosistem domaćih privrednika mađarskog porekla. Lajoš Čakanj, Janoš Žemberi, Zoltan Tamaš, Igor Đantar, Tihomir Ožvar, Lajoš Brindza, Imre Bata, Šandor Nađ, Jožef Telek, samo su neki od najpoznatijih biznismena sa brojnim kompanijama u Subotici, Bačkoj Topoli i drugim mestima sa brojnom mađarskom manjinom.
Njihovi biznisi nisu od juče. Neke od ključnih kompanija nastale su još devedesetih. Da li je bio njihov izbor ili je u ovim krajevima teško biti uspešan ako niste na neki način povezani s vlašću, tek i oni nisu mogli a da ne „steknu“ neku vezu sa Orbanovom Mađarskom. Neki od njih ugostili su Orbana lično, neki zamenika ministra Leventea Mađara, koji je bio često prisutan u Srbiji. A uzeli su i ono što im mađarska država pruža – bespovratna sredstva ili povoljne pozajmice koje je nudila fondacija Prosperitati za razvoj biznisa.
Od novog premijera Petera Mađara očekuje se da ispuni obećanje i u zemlju vrati imovinu koju su prisvojili Orbanovi oligarsi i da ispita trošenje novca poreskih obveznika preko različitih fondacija. Gde će tu svoje mesto imati Srbija, teško je i zamisliti
Prema našoj računici, baziranoj na zalogama koje su njihove kompanije morale da daju kako bi dobile sredstva Prosperitatija, povukli su milione evra. Uspeli smo da popišemo najmanje 36 miliona evra vredne zaloge. Novac je išao u proširenje proizvodnje, ali i u otvaranje restorana. Što je obrazlagano razvojem turističkih potencijala, podsticanjem razmene mađarske i srpske kulture i sl.
U poslednjih pet godina, ukupni prihodi kompanija mađarske poslovne elite u Srbiji, prema našoj računici, iznosili su 2,28 milijardi evra. I brojka nije konačna jer do kraja prošle nedelje neke od njih nisu još objavile finansijske izveštaje za 2025, a one koje jesu prošle godine su prihodovale oko 460 miliona evra. Respektabilna ekonomska snaga, reklo bi se.
Lajoš Čakanj vlasnik ili suvlasnik čak 17 kompanija
Ono što bi se moglo svrstati u rubriku zanimljivosti jeste da mnogi od njih izgleda ne vole da prijavljuju velike profite. Spram više od dve milijarde evra prihoda u pet godina, u istom periodu iskazali su tek oko 118 miliona evra dobiti. Prošle godine zaradili su „samo“ 25,5 miliona.
Lajoš Čakanj sigurno je najpoznatije ime među njima. Pre svega prepoznat po biznisu s pićima i obućom. Najveći biznis, u kojem sudeluje sa 47 odsto vlasništva je firma Office shoes (3,7 milijardi dinara prihoda u 2025. i 169 miliona dinara dobiti). Sledi ugostiteljski biznis Boss koji formalno drži njegova supruga Judit i koji je doneo 911 miliona dinara prihoda, ali samo 7,9 miliona dinara dobiti. Treća po veličini je firma Andex, registrovana za gajenje grožda, koja je donela 513 miliona dinara prihoda i tri miliona dinara dobiti. Tu je i Vinarija „Zvonko Bogdan“ i dve firme koje nose naziv Podrum Palić. Identifikovali smo još 11 kompanija u kojima udeo imaju Čakanj, njegova supruga i sin Andor, koji je više orijentisan na upravljanje restoranima.
Vlasnici ovdašnjih preduzeća mađarskog porekla izgleda ne vole da prijavljuju velike profite, jer su u pet prethodnih godina ostvarili skoro 2,3 milijarde evra prihoda, u istom periodu iskazali su tek oko 118 miliona evra dobiti, a lane zaradili „samo“ 25,5 miliona
Janoša Žemberija šira javnost možda najbolje poznaje po uvođenju fudbalskog kluba TSC iz Bačke Topole u vrh srpskog fudbala. Na biznis strani, najpoznatiji je po telekomunikacijama. Kompanija Sat-trakt prošle godine imala je 2,88 milijardi dinara prihoda i profit od 262 miliona. Prema sopstvenoj tvrdnji, nalazi se među pet najvećih TK operatera u zemlji. Drugi najveći biznis je firma Alarm system za koju kaže da postavlja kamere i alarmne sisteme u banke i apoteke u Srbiji – prihod od 614 miliona dinara i dobit od 16,7 miliona. Identifikovali smo još 13 kompanija u kojima ima udeo – pravljenje pogrebne opreme, proizvodnja piva, nekretnine, distribucija gasa… Ostala je upamćena njegova izjava iz podkasta Biznis priče. „Kad si malo hrabriji i kad si tu negde na ivici zakona, možeš dobro da napreduješ“, rekao je opisujući kako je zaradio „prvi milion“, transportujući telekomunikacionu opremu kamilama u Libiju. Rekao je i da planira solarne parkove. Ugostio je Orbana u akademiji TSC-a.
Zoltan Tamaš drži trećinu vlasništva u mađarskoj farmaceutskoj kompaniji Goodwill pharm, koja je u 2025. imala prihode nešto veće od tri milijarde dinara i zaradu od 790 miliona. Drži Artist hotel u Subotici. I restoran Bistro du vin u Beogradu sa mlađim Čakanjem. Ima udele u još najmanje sedam kompanija od kojih su četiri registrovane u energetskom sektoru i po nazivu i delatnosti bi se reklo da se spremaju na proizvodnju struje iz energije sunca, a tri su osnovane tek 2024.
Najveći biznis Igora Đantara je firma EM commerce za proizvodnju pločastih materijala za nameštaj (1,2 milijardi dinara prihoda i dobit od 11,7 miliona). I on je kao i pomenuti prethodnici pospešio svoj biznis sredstvima Prosperitatija, a inače je poznat i kao nulti oboleli od kovida u Srbiji ili neko ko je prvi doneo ovaj virus. Ima udele u još tri kompanije.
Cilj Orbanovog Nacionalnog sistema saradnje bio je da ujedini interese države i privatnog sektora. To se i desilo, jer su kompanije u vlasništvu 13 njemu bliskih osoba od 2010. do 2025. dobile tendere vredne 28 milijardi evra, a pre toga značajno manje
Tihomir Ožvar takođe ima udele u četiri firme, ali najznačajnija je Gebi iz Bačke Topole, za proizvodnju stočne hrane, čiji su prihodi lane bili 29,8 milijardi dinara, a zarada 1,3 milijarde. I ostali biznisi su mu u sektoru hrane. Preuzeli su i najvažnije pogone Fidelinke.
Lajoš Brindza poznat je po proizvodnji bicikala (Capriolo) dok su dve firme u kojima još ima udeo relativno male. Imre Bata trguje poljoprivrednim mašinama i bavi se prevozom preko firmi Agro tech i Bata d. o. o. Zajedno su donele više od četiri milijardi dinara prihoda. Još jedna firma, Partnertrans, takođe je značajan igrač u drumskom prevozu, a udele ima (zajedno sa članovima porodice) u još dve kompanije. Porodični biznis predvodi i Šandor Nađ. On i članovi porodice imaju udele u najmanje pet kompanija. Daleko najznačajnija je Aretol za preradu i konzervisanje voća i povrća (4,26 milijardi dinara prihoda i 213 miliona dinara dobiti). U sektoru gajenja žitarica značajno ime je Telek Paprika čiji je vlasnik Jožef Telek (2,3 milijarde prihoda u 2024. i 429 miliona dobiti).
Ovim biznismenima nije strana ni međusobna saradnja. Najpoznatije udruživanje bilo je oko preuzimanja Pevecovog velikog objekta između Beograda i Pančeva, koji je danas logistički centar za kompanije čiji su osnivači mađarskog porekla. Suvlasnici kompanije DLC su gotovo svi pomenuti – Čakanj, Žemberi, Ožvar, Tamaš, Brindza, Bata, Đantar. Što lično, što preko kompanija. Ovaj poslovni potez podržao je Prosperitati. Ali to nije jedini primer. Žemberi, Tamaš i Čakanj zajedno učestvuju i u ugostiteljskom biznisu gde poseduju dve kompanije.
U Srbiji posluje između 350 i 400 kompanija čiji su osnivači iz Mađarske
Procena je da u Srbiji posluje između 350 i 400 kompanija čiji su osnivači iz Mađarske. Broj je verovatno za nekoliko desetina manji jer deo ovih kompanija postoji ali nema nikakvo poslovanje.
Priču o ulaganju mađarskih investitora u Srbiji predvodi OTP banka koja je druga najveća kod nas, sa nešto više od 1.000 milijardi dinara aktive i preti da ugrozi Intezu. U 2025. ova banka koja je rasla, između ostalog, preuzimajući poslovanje Sosijete ženeral, Vojvođanske i Findomestik banke, ali i još nekoliko manjih, imala je profit od 201,5 miliona evra. Ključnu reč u ovoj banci ima porodica Čanji. Dugogodišnjeg prvog čoveka Šandora Čanjija, drugog najbogatijeg Mađara, prošle godine je nasledio sin Peter, iako nemaju veliki vlasnički udeo.
1,95 milijardi evra
bili su prihodi 50 najvećih mađarskih kompanija u Srbiji, bez OTP banke, u 2025, u čemu prednjače MOL i dve nekadašnje firme Dragoljuba Zbiljića, u kojima je sada većinski vlasnik MVM
Slede kompanije iz sektora energetike u kojima mađarska država ima udeo. Najznačajnija je svakako naftna kompanija MOL koja je prošle godine ostvarila gotovo 82 milijarde dinara prihoda, uz neto dobitak od dve milijarde. MOL inače ima udeo i u OTP banci.
Na treće mesto najvećih investitora izbio je državni energetski gigant MVM. I to preuzimanjem dve velike firme domaćeg biznismena Dragoljuba Zbiljića – Južne Bačke i Elektromontaže, u kojima ima po 60 odsto udela. Zajedno, ove dve kompanije koje dobijaju velike projekte imale su više od 38 milijardi dinara prihoda i oko 2,5 milijarde dinara profita. Na to još treba dodati i pet milijardi dinara prihoda koje je imala zajednička firma MVM-a i Srbijagasa (Serbhungas).
Visokopozicioniran mađarski investitor stiže i iz automobilskog biznisa, ali je zapravo reč o kineskoj kompaniji Janfeng koja je uložila u Srbiju preko ove zemlje.
Privatne investitore predvodi Orbanov zet, Ištvan Tiborc. On je preko Waberer grupe većinski vlasnik distributerske kompanije MD International (prošle godine sedam milijardi dinara prihoda i dobit od oko 140 miliona dinara). Tiborc je vlasnik i sedam kompanija u Beogradu preko kojih upravlja sa 11 poslovnih zgrada. U poslednje dve godine one su mu donele 77,4 miliona evra prihoda i 19,5 miliona evra profita.
Visoko na listi je i investicija Davida Tibora i Balaža Ača u Masterplast, koji pravi izolacione materijale u građevinarstvu. Na otvaranju pogona Masterplasta 2016. bili su prisutni i Orban i Vučić, a ulaganje je subvencijama podržala i Vlada Srbije. Direktor kompanije je još jedno poznato ovdašnje ime, Tivadar Bunford, koji je ranije bio manjinski suvlasnik. Inače je i funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara.
U top 10 mađarskih investitora još jednom se pojavljuje Šandor Čanji. On stoji iza firme KITE koja distribuira traktore, kombajne i druge poljoprivredne mašine i preko ove kompanije zastupa čuveni brend Džon Dir. Do Čanjija vodi još jedna kompanija u Srbiji, Mlekara Leskovac.
„Kad si malo hrabriji i kad si tu negde na ivici zakona, možeš dobro da napreduješ“, rekao je Janoš Žemberi u podkastu Biznis priče, opisujući kako je zaradio „prvi milion“, transportujući telekomunikacionu opremu kamilama u Libiju
Proizvodnju delova za automobile u Srbiji ima Tisa automotiv, koja je u Mađarskoj i šire poznata i po obući. A među poznatim imenima je i Project Biro Utiber, nadzorni organ na projektu rekonstrukcije pruge do Mađarske.
U vrhu liste formalno mađarskih investitora nalazi se još nekoliko kompanija čiji su krajnji vlasnici iz drugih zemalja, poput Isoplusa (Nemačka) i Livnice u Kikindi (Francuska).
Zbirno posmatrano, 50 najvećih mađarskih kompanija u Srbiji (ne računajući OTP banku) prošle godine su imale poslovni prihod od 1,95 milijardi evra. Nešto više od milijarde otpada na MOL, dve firme koje je MVM preuzeo od Zbiljića i Janfeng. Još dvadesetak kompanija ima prihod između 10 i 100 miliona evra, dok su ostale ispod 10 miliona. Zarada prvih 50, bez OTP banke, bila je tek oko 71 milion evra.
Orbanov svet
Orbanov svet jeste bio sistem, ocenjuju mađarski mediji. Imao je i svoj naziv – Nacionalni sistem saradnje. Cilj mu je bio da ujedini interese države i privatnog sektora, kako je to promovisao Orban. Kako je pokazalo istraživanje Fajnenšel tajmsa, do toga je i došlo. Kompanije koje su bile u vlasništvu 13 osoba bliskih Orbanovoj vladi dobile su tendere vredne 28 milijardi evra od 2010. do 2025. Pre toga, značajno manje.
Da bi preuzeli Pevecov veliki objekat između Beograda i Pančeva, zajedno su kompaniju DLC osnovali Čakanj, Žemberi, Ožvar, Tamaš, Brindza, Bata i Đantar. Njihov poslovni potez podržala je i fondacija Prosperitati
Mediji u Mađarskoj najviše se bave Lerincom Mesarošem, najbogatijim Mađarom. I Orbanovim drugom iz detinjstva. Tema je da li će pobeći iz države. On je prema izveštajima od prošle nedelje, 8. maja viđen u Francuskoj gde sa suprugom kupuje u luksuznim prodavnicama. Najpoznatiji je po izjavi da su za njegov uspeh zaslužni Bog, sreća i Orban. Počeo je iz malog rodnog mesta gde je osnovao firmu za gasne instalacije. Biznise sada ima u više delatnosti. Možda najpoznatiji je građevinski biznis Opus global i poslovi kao što su gradnja nuklearke Pakš2 i pruge Beograd–Budimpešta (sa mađarske strane). Većinski je vlasnik i MBH banke, kao i niza medija. Njegovo bogatstvo Forbs procenjuje na pet milijardi dolara. Gotovo eksponencijalno je raslo od 2023. do sada.
Forbs kao Mesaroševog druga pominje Lasla Sija, a Fajnenšel tajms ga navodi kao još jednog biznismena bliskog Orbanu. Vlasnik je građevinske kompanije za puteve i mostove Duna Asfalt, vodeće u tom biznisu. Dobila je više državnih tendera. Vlasnik je i nekoliko jahti. Forbs ga procenjuje na 1,1 milijardu dolara. Kao i Mesaroš, i on je jedno vreme bio gradonačelnik svog rodnog grada.
Mediji u Mađarskoj najviše se bave Lerincom Mesarošem, najbogatijim Mađarom i Orbanovim drugom iz detinjstva. Tema je da li će pobeći iz države, a njegovo bogatstvo Forbs procenjuje na pet milijardi dolara
Treće veliko ime u Orbanovoj orbiti je njegov zet, pomenuti Ištvan Tiborc. Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, on je još prošle godine napustio Mađarsku i otišao u SAD. Osnova njegovog biznisa je BDPST grupa u kojoj je objedinio više biznisa. To su pre svega turizam i hotelijerstvo (vlasnik više hotela), nekretnine (obnova istorijskih zgrada i upravljanje poslovnim zgradama), finansije (vlasnik Granit banke), logistika i osiguranje (Vaberer). Kompanija je osnovana 2015. Forbs je njegovo bogatstvo u prošloj godini procenio na oko 540 miliona evra. Nakon izbornih rezultata izjavio je da nema nameru da poslovno napušta Mađarsku i da će i dalje doprinositi njenom razvoju, ali nije rekao da će se i sam vratiti u zemlju.
Mediji u prvi plan ističu i Ištvana Garancija koji ima biznise u građevinarstvu (kompanija Market Epito koja je dobila velika poslove) i sportu (vlasnik fudbalskog kluba Fehervar, nekada Videoton). Vlasnik je kazina preko kompanije LVC Diamond. Prema pisanju Forbsa, praktično je vlasnik tržišta kockarnica u Budimpešti.
Budimpešta suzama ne veruje
Javnost u Mađarskoj poslednjih dana zabavlja se i suzama Đule Balašija koji je plačući u intervjuu nedavno ponudio da svoje komunikacione i marketinške agencije, kao i svoje jedinice u investicionim fondovima preda državi. Jer, u sadašnjoj situaciji više ne može da funkcioniše. Račune i imovinu firmi je blokirala policija zbog istrage, a nakon izbora i klijenti se povlače. Kaže i da njegove kompanije vrede 225 miliona evra i da imaju gotovo 500 zaposlenih, kao i ugovore za još poslova vrednih 280 miliona evra. Ipak bi da zadrži luksuzne vile u Budimpešti i SAD. Nazivan je i kraljem državnih kampanja.
Uz suze u očima Đula Balaši je nedavno ponudio da svoje komunikacione i marketinške agencije, kao i svoje jedinice u investicionim fondovima preda državi. Račune i imovinu njegovih firmi je blokirala policija zbog istrage, a nakon izbora i klijenti se povlače
Gabor Sentđerđi viđen je kao još jedna osoba iz Orbanovog kruga. Dobijao je javne nabavke u sektoru IT-a i viđen je u javnosti zajedno sa Orbanom i njegovim bratom. Novi premijer Peter Mađar, govoreći o vezi biznisa i privrede, direktno je, pored Mesaroša i Tiborca, pomenuo i Adama Maltošija, sina nekadašnjeg guvernera centralne banke Đerđa Maltošija. Bavi se nameštajem i takođe je dobitnik velikih tendera. Pominje se u istrazi u vezi sa novcem fondacije Mađarske nacionalne banke i lošim ulaganjima tokom uprave starijeg Maltošija, koji je navodno otišao do Adama. Mađarski mediji navode da je stvorio „spektakularno bogatstvo“ poslednjih godina i da biznis razvija u Dubaiju, a pretpostavlja se da će se tamo i preseliti.
Šandor Čanji kaže da ne planira da ide bilo gde. Ranije je rekao da je promenio sedam premijera. I umeo je da kritikuje i Orbana zbog mera koje su pogađale profit banaka. Dugogodišnji je predsednik Fudbalskog saveza Mađarske.
Sada kada je Peter Mađar i zvanično stupio na dužnost, očekuje se da se intenzivira ostvarivanje njegovog obećanja da će vratiti u zemlju imovinu koju su prisvojili Orbanovi oligarsi. Optuživao ih je i pre izbora da su počeli sa iznošenjem novca i upozorava da to ne rade. Destinacije su Bliski istok (Saudijska Arabija, UAE, Oman), ali i Singapur, Hongkong, Australija, Urugvaj, SAD. Realno je očekivati i da će Mađar ispitati trošenje novca poreskih obveznika preko različitih fondacija. Gde će tu svoje mesto imati Srbija, teško je i zamisliti.
